"Jedan od problema sa kojima se redovno suočavamo su ustanove koje nisu adaptirane za osobe sa invaliditetom. Tako, ne možemo da uđemo u mnoge pošte, bolnice, banke, neke ustanove nemaju liftove, pa nam je i na taj način onemogućen pristup. U pošti se, recimo, desi da nas zaposleni pita zašto ne damo punomoć nekome da to uradi umesto nas, ali mi to ne želimo jer smo i sami sposobni da to uradimo", rekao je predstavnik Udruženjaparaplegičara i kvadriplegičara Beograd, Vukoman Bošković na konfernciji u Medija centru.

On je takođe rekao da je ovom udruženju već četvrti put ove godine isključuju struju zbog dugova koje je grad i država trebalo da plate, i najavio da će ovo udruženje zbog toga verovatno stupiti u štrajk glađu.

"Još jedan od veoma važnih problema sa kojima se susreću osobe se invaliditetom je loša zdravstvena zaštita - "ortopedska pomagala dobijamo na svakih sedam godina, dok smo ih ranije dobijali mnogo češće. To nas navodi na zaključak da je položaj osoba sa invaliditetom u društvu sve gori", rekao je Bošković.

Iako su u pojedinim gradovima obezbeđena parking mesta za invalide, nesavesni građani ih često zauzimaju, a Bošković naglašava i da je izuzetno teško doći do nalepnice kojom se obeležava parking mesto za invalide.

Takođe, u pojedinim autobusima gradskog prevoza postoji mesto za invalide, ali "platforme koje bi osobama sa invaliditetom omogućile da bez ičije pomoći uđu u prevoz nisu u funkciji, a neke su čak i zavarene. Tome u prilog govori i što su nam mnogi vozači autobusa rekli da ne znaju kako se te platforme koriste, zbog čega zahtevamo od nadležnih u prevoz ugrade hidraulične platform, koje bi vozači mogli da aktiviraju pritiskom na dugme", rekao je predsednik udruženja "Feniks" Branko Jokić."Isti je slučaj i sa međugradskim i međunarodnim prevozom - onemogućeno name je da bilo gde samostalno putujemo".

Tehnički sekretar Udruženja obolelih od multiple skleroze Dejan Maletić, rekao je "da bi trebalo više uraditi kako bi se podigla svest o položaju osoba sa invaliditetom, jer nažalost još uvek postoje slučajevi da se građani od njih sklanjaju na ulici, kao da je to prelazna bolest".

Pored problema sa prevozom, neadaptiranim ustanovama i lošom zdravstvenom zaštitom, predstavnici udruženja osoba sa invaliditetomističu i to da preduzeća ne poštuju Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Nataša Šević je osoba sa invaliditetom, a po struci je diplomirani defektolog. I pored toga, već deset godina je bez posla. "Kada sam studirala, mnogi su mi govorili da ću sigurno lako i brzo naći posao jer mali broj osoba sa invaliditetom ima diplomu visoke stručne spreme. Ni posle deset godina, posao nisam našla", kaže Nataša.