Jedna od stvari koja starije vrati u detinjstvo sigurno su i školske kecelje. Plave, jednostavne, i morate priznati, nimalo privlačne za nošenje. Ipak u pojedine škole posle nekoliko decenija vratile su se - doduše modernijeg dizajna.

U osnovnoj školi “Aleksa Šantić” u beogradskom naselju Kaluđerica, deca već tri godine rado nose kecelje, jer su, kako kažu mališani iz nižih razreda “šarene i imaju velike džepove”, a i čine, kažu stariji, da svi budu, bar u školi jednaki.

Za dečake plava, za devojčice roze kombinacija, dugmići u više boja i nekoliko šara u žutoj i zelenoj boji na džepovima. Na grudima ablem škole.

“Zanimljivo mi je što smo svi isti.Volim i roze boju. Mama brine o uniformi - pere i pegla”, kaže Tijana, đak prvak i dodaje da je nikada ne zaboravlja.

Tu se ubacuje i revnosna drugarica iz klupe Andrea: “Zaboravila si je jednom.”

Prvačić Mihajlo je oduševljen velikom džepovima. “Mogu da stavim bombonu ili sličice u džep, a zanimljivi su mi i ovi šareni dugmići.”

Jani iz klupe prekoputa takođe se sviđa veliki džep u koji stavi “svoje male tajne.”

“To bi je baš super. Trudim se da ne zaboravljam uniformu, a i mama me ponekad podseti”. Mihajlo uskače u razgovor i kaže da on sam pakuje u torbu svoju kecelju, pa i knjige.

Neki su našli i zamerke, kao Relja iz drugog razreda kome najviše smeta što ga kecelja steže kada visoko podigne ruku. Ipak, sviđaju mu se šareni dugmići.

Ana iz viših razreda nam je rekla da neke njene drugarice nisu bile oduševljene idejom, ali da ona misli da su uniforme dobre jer su naizgled svi isti.

1/0
Vidi galeriju
undefined Kecelje deca kaluđerica

”I dalje su nečiji roditelji bogatiji, a nečiji siromašni i to se zna, ali ove uniforme čine, da kada smo na času ili odmoru niko ne odudara previše od drugih. A i zna se ko ide u našu školu, a ko ne.”

Ideja je potekla od direktora škole Radivoja Miljića koji je nakon razdvajanja nekoliko stotina učenika u drugi školski objekat, uvideo potrebu da se deca iz njegove škole prepoznaju.

”Prvo smo uradili uniforme za niže razrede, a potom svake godine za još jedan. Za jednu uniformu tada smo morali da izdvojimo 880 dinara, ove godine nešto više. Ostalo je da obučemo još sedmake i osmake”, kaže direktor Radivoje Miljić i ističe da su ideju oberučke prihvatili i deca i roditelji.

“Znate, roditelji te dece su bili moji đaci, tako da mi imamo dobru saradnju”, smeje se direktor.

“Dizajniranje kecelja je povereno dvema devojkama umetnicama, a vidim da se svima sviđaju. A i da im se ne dopadaju, morali bi da ih nose. Nije to ništa čudno. Ako odete u Tursku ili u neku skandinavsku zemlju videćete da su svi u školi uniformisani”, kaže Miljić i ističe da će u narednom periodu, čim bude bilo finansijskih sredstava, uniforme dobiti i preostala dva razreda, ali i nastavnici.

 “Ideja je da i nastavnike uniformišem. Čak ću i ja obući školsko odelo. Zašto da ne ", kaže ovaj strogi direktor.

On ističe i da su unifome dobre i zbog bezbednosti učenika, jer se vrlo lako prepozna ako je u dvorištu ili zgradi neko ko ne pohađa tu školu.

"Dešavalo se da dođu deca koja i nisu iz Kaluđerice. Po školama se svašta dešava, pa i tuče."

Direktor Miljić je srećan i zbog toga što su u školi sada svi pristojno obučeni.

"Drago mi je jer po školi nema golih stomaka, dekoltea, iscepanih pantalona. Zabranili smo i velike minđuše, lak na noktima. Ni kolegince ne smeju da dođu neprimereno obučene", naglašava direkor koji je jednom čak i vratio kući jednu nastavnicu.

Zamenica direktora Dragana Kalinić kaže da se njoj izuzetno dopada ideja o uniformisanju nastavnika i ostalih zaposlenih jer neće morati da svakodmevno razmišlja o odevnim kombinacijama.

"Meni je to skroz ok. Pogotovu leti jer smo i igraničeni u izboru garderobe. Jedva čekam, stvarno", kaže Dragana.