Tokom prošle godine primenom zakona o alternativnom kažnjavanju broj kazni do godinu dana smanjio se za 60 odsto, a broj pritvorenih sa 30 na 18 odsto, pokazali rezultati analize istraživanja.
Troškovi države na smeštaj, hranu i obezbeđenje zatvorenika godišnje iznosi 15 miliona dinara, a primenom alternativnih sankcija dnevno se po osuđeniku može uštedeti od 1.000 do 1.500 dinara, rečeno je na predstavljanju projekta "Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde".
Kako se dodaje primenom tih mehanizama rasterećuju se i zatvorski kapaciteti, pomaže se osuđenicima da se brže uključe u društvo, i dobrovoljnim radom se kod njih razvija svest o šetnosti određenog ponašanja i posledicama učinjenog dela.
Iz fondacije Centar za demokratiju, koji su uradili istraživanje efikasnosti alternativnih sankcija, su na predstavljanju projekta istakli i da suočavanje izvršitelja krivičnog dela i žrtve, odnosno rešavanje njihovog međusobnog konflikta, olakšava počiniocima povratak u društvo.
Alternativne sankcije, kako je objasnila predstavnica Fondacije Nataša Vučković, potrebno je osnažiti prevashodno zbog zaštite ljudskih prava osuđenika, a posebno njihove privatnosti.
"Potrebno je da uvedemo nove vrste sankcija za veću individualizaciju kazne i u sklopu prevencije krivičnih dela i povratka kriminalnim delima", rekla je Vučković, poručivši da se tim projektom podstiče i tema restorativne pravde.
Načelnica odeljenja za tretman i alternativne sankcije Garić podsetila je da je Vlada Srbije usvojila Strategiju za smanjenje prenaseljenosti kaznenih ustanova od 2010. do 2015. i akcioni plan koji obuhvata rad u javnom interesu i odsluženje kazne u kućnom pritvoru.
Prema njenim rečima, alternativne krivične sankcije mogu značajno da utiču na osuđenike u periodu posle odsluženja kazne, kao i na smanjenje broja krivičnih dela, jer se ona "najčešće ponavljaju posle šest meseci od otpusta".
