Grupa eksperata i entuzijasta razvila letelicu koja se može koristiti za nadzor šuma.
Na prvi pogled radionica Dragiše Mitrovića u Zemunu je kao i svaka druga – mašine, alat i razni delovi na sve strane. Jedino što pada u oči jesu dva modela aviona na daljinsko upravljanje, koji vise zakačeni za plafon. Neupućeni posmatrač među drugim stvarima verovatno ne bi ni primetio belo-žuti trup letelice, tek nešto veći od pomenutih modela, dužine oko metar.
Ali, kada se taj trup iznese na plato ispred radionice i na njega brzo i jednostavno pričvrste krila sa repom letelice, pred zatečenim prolaznicima nastaje bespilotna letelica dužine oko dva, a raspona krila oko tri metra. Aerodinamični oblik, kompozitni materijali i kvalitet izrade daju joj respektabilan izgled.
Reč je o „skajperu 320“, bespilotnoj letelici domaće pameti i proizvodnje – od konstruktorskih rešenja do softvera, jedino je moćna kamera iz uvoza. Za razliku od drugih domaćih bespilotnih letelica razvijenih za vojne potrebe, koje se povremeno pominju u javnosti, ova je već spremna za upotrebu i to u – civilne svrhe.
Predstavljena je na ovogodišnjem aeromitingu u Vršcu, kao i na sajmu bezbednosti „Ekspo 112“. Grupa stručnjaka, entuzijasta i zaljubljenika u vazduhoplovstvo, započela je razvoj letelice pre desetak godina, usavršavanjem drvene letelice koja je u JNA upotrebljavana kao meta za uvežbavanje PVO.
Nakon provokacije sa dronom na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija u javnosti vlada zbrka u terminologiji kada je reč o letećim spravama kojima se upravlja sa zemlje. Tvorci "Skajpera 320" pomenuti dron koji leti uz upravljanje sa zemlje smatraju samo igračkom, ističući da bespilotne letelice moraju imati mogućnosti za automatizovan let po zadatoj putanji. U savremenim armijama sve su aktuelnije naoružane bespilotne letelice koje napadaju ciljeve na zemlji, a u zapadnim medijima za njih se takođe koristi naziv dron.
Rad na njoj je stalno napredovao, uspostavljen je robotski automatizovani let, kasnije je trup dobio novi oblik i savremene materijale. Praktično, stvorena je nova letelica.
Na ovom poslu, osim pomenutog Mitrovića koji je zadužen za održavanje mašina i uređaja, angažovani su mašinski inženjer Srđan Protić, zadužen za automatiku, Branko Bjelić, ekspert za kompozitne materijale i vlasnik specijalizovane radionice u Batajnici, i Sima Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Nacionalnog klastera šumarstva.
Angažovanjem Markovića razvoj letelice dobio je moguću komercijalnu civilnu ulogu – zaštitu šuma.
„Bespilotne letelice imaju države u regionu, ali samo Srbija zahvaljujući ovom projektu ima mogućnost za proizvodnju letelica koje su ovog časa spremne za upotrebu. ’Skajperom 320’ se jednostavno upravlja, što je njegova prednost, neko ko ima završenu srednju školu tehničkog smera može se obučiti za njegovu upotrebu. Na operateru je da u kompjuter unese parametre leta – geografske tačke, visinu i slično. Letelica po aktiviranju sama poleće, obavlja zadatak i sleće. Na operateru je da upravlja kamerom, odnosno osmatra ono što ga zanima. U ovom slučaju to bi bili šumski požari, ali i pojave na drveću od značaja za šumarstvo, kao što je zdravstveno stanje šuma“, objašnjava Marković.
„Skajper 320“ mogao bi se koristiti i u druge svrhe – za nadzor saobraćaja, kontrolu dalekovoda, za izviđanje u vanrednim situacijama kao što su poplave... Naravno, postoji i opcija upravljanja letelicom sa zemlje za šta se organizuje posebna obuka.
Za pripremu letelice za poletanje dovoljno je dvadesetak minuta, poleće sa betonske ili travnate piste na koju sleće, opciono može da se spušta i padobranom.
„Skajper 320“ ima razmah krila 3,2 metra, dužine je 2,2 metra, mase svega 11 kilograma (maksimalna masa na poletanju je 25 kilograma), brzina krstarenja je 100 kilometara na sat (maksimalna brzina je 150 kilometara na sat), dok je maksimalna visina leta 1.500 metara, a autonomija leta četiri sata. Pokreće ga klipni benzinski motor, piše Politika.
