Milanović je, prvi put nakon izlaska iz zatvora u kom je proveo deset godina zbog smrti 16 radnika RTS-a u toku NATO agresije, pričao o nesrećnom događaju, svojoj odgovornosti i izjavi antiglobaliste Noama Čomskog da su radnici RTS-a takođe "Šarli ebdo", za koje niko nije palio sveće.

Na početku on napominje da je dve godine, koliko je prošlo od kada je napustio požarevačku “Zabelu“, izbegavao da priča o nesreći koja je zadesila radnike RTS-a 23. aprila 1999. godine i o tome kako se osećao kada je bio optužen za njihovu smrt.

RTS JE MOJA TRAGEDIJA

"To je moja tragedija, nije jedina na svetu, mnogo nepravdi ima. Ni tragedija koja je zadesila RTS nije jedina. Ali me boli što mi Srbi ne razumemo ili ne želimo da priznamo da to što sam osuđen zato što je bomba pala na mene, na moje radnike i to što je osudio moj sud pod pritiscima i srpska tragedija", rekao je Milanović za "Naše novine".

Nekadašnji direktor RTS-a smatra da je to šamar koji možda neće biti obrisan sa našeg obraza, osim ako se ova ili neka druga vlast ne seti da tu tragediju ublaži.

"Ne radi mene, mene više niko ne može popraviti, ja sam uništen, ali moje potomke može. Robijao sam i patio za ono što sam časno i dobro radio. Za vreme bombardovanja moji radnici i ja samo dali častan doprinos", rekao je Milanović.

Komentarišući izjavu Noama Čomskog da su radnici RTS-a takođe "Šarli ebdo", Milanović ističe da je strašno to što niko od srpske javnosti nije to izgovorio.

“Bojana Lekić koja je bila glavni urednik tih ljudi koji su bili bombardovani, onih koji su bili i ranije povređeni, e ona danas kaže da su ’Šarli ebdo’ Ćuruvija i Pantić. I recimo da jesu, ali neće da kaže da su ’Šarli’ i novinari RTS-a, a bila im je urednica. Za nju jesu Pantić i Ćuruvija ’Šarli’, ali nisam ja, a sam Bog zna kako sam preživeo linčovanje. Tukli su me štanglama, a ta banda koja me tukla, oni nisu teroristi ni kriminalci“, rekao je Milanović i dodao da je to dijagnoza sprskog novinarstva.

Ističući da su oni koji se navodno bore za slobodu medija ubili novinare RTS-a, Milanović dodaje da je jako tužno to što su mediji reagovali tek nakon izjave Noama Čomskog.

“Više je ’Šarli ebdo’ RTS nego što je to 'Šarli ebdo'. I ja sam ’Šarli’ i svi ljudi koji su radili na RTS-u tokom bombardovanja. Tamo su zaluđeni teroristi na zločinački način odgovorili na uvrede proroka i oni imaju izgovor pred sobom iako pred životom nemaju. Ubili su ljude koji su radili svoj posao, ali su radeći to rizikovali svoje živote i platili svoj zločin glavom“, kazao je Milanović.

On je rekao da je srpski "Šarli" bio suočen sa ljudima koji su u letelici i kao na video-igricama pritisnuli dugme i pobili onekoji su prenosili sliku o stradanju svog naroda. "Ti koji su ih poslali gledali su na ekranu ljude ka kojima leti bomba. Oni su gledali Bobana Kovačevića, koji je u tom trenutku vodio Dnevnik, a niko njega ne pita: Da li si ti ’Šarli ebdo’?", dodao je bivši direktor RTS-a.

ČIJA JE STVARNO KRIVICA?

Milanović ne krije da ga najviše boli to što niko nije postavio pitanje prave odgovornosti za pogibiju novinara. Čudi ga što niko ne želi da podseti na to da je predsednik SAD Bil Klinton priznao da je svesno bombardovao RTS i da nije pogrešio.

"Objektivno sam bio odgovoran za sve što se zbivalo u RTS-u i prema 8.000 zaposlenih, ali u ovom slučaju nisam bio čak ni to, bila je to vaša sila. Vlast nije znala, kako je mogla da zna kada će neprijatelj da gađa i šta", priča Milanović za "Naše novine".

I dalje tvrdi da radnici RTS-a nisu imali gde da se sklone i da bi ih gađali gde god da su bili, te da je on samo mogao da se moli Bogu da ih ne zadesi nesreća.

Upitan da li misli da će neko ipak zapaliti sveće za poginule, on kaže da ih on pali stalno.

“Palim sveće u svakoj prigodi, u crkvama i na grobljima, za te ljude. Nažalost, ne mogu da odem na sve grobove. Da sam odlazio na spomenik koji su tako gnusno podigli na Tašmajdanu, pljuvali bi me, ali bih voleo i tamo da odem i da upalim sveću“, priznaje bivši direktor RTS-a.