Francuski prevoznici prouzrokovali su saobraćajni kolaps započevši štrajk zbog najave ukidanja penzijskih privilegija, što predstavlja najveći izazov predsedniku Nikoli Sarkoziju za sprovodjenje reformi. I nemački putnici su se drugi put ove nedelje suočili sa problemima u saobraćaju, jer su mašinovodje zaustavile vozove na devet sati, tražeći veće zarade.
Francuski prevoznici prouzrokovali su saobraćajni kolaps započevši štrajk zbog najave ukidanja penzijskih privilegija, što predstavlja najveći izazov predsedniku Nikoli Sarkoziju za sprovodjenje reformi. Sindikati prevoznika pokušavaju da izdejstvuju olakšice od vlade, koja planira da radnicima javnog sektora ukine privilegije u vezi sa prevremenim penzijama.
I nemački putnici su se drugi put ove nedelje suočili sa problemima u saobraćaju, jer su mašinovodje zaustavile vozove na devet sati, tražeći veće zarade. Sindikat prevoznika GDL je prekinuo regionalni saobraćaj u dva sata posle ponoći, intenzivirajući tako svoje sukobe sa nemačkim železničko-transportnim preduzećem Dojč Banom, koji traju od jula ove godine. Štrajk je okončan u 11.00 sati prepodne.
Francuska državna železnica saopštila je da će samo nekoliko vozova biti u funkciji, autobusi i tramvaji uopšte neće saobraćati u 27 najvećih gradova, dok zakon primorava prevoznike da obezbede minimum rada tokom štrajka. "Saobraćaj će biti prilično redukovan u odnosu na normalan režim, jer će manje od pet odsto vozova saobraćati na svim linijama u Francuskoj", izjavio je izvršni direktor državne železnice Gijom Pepi u intervjuu za "Parizjen".
Elektrodistribucija, koja je takodje obuhvaćena novim penzijskim pravilima, obustavila je rad, iako prekidi struje nisu najavljeni.
Aviokompanije mogu, takodje, pretrpeti štetu, ako kontrolori leta ne uspeju da stignu na posao, rekli su zvaničnici i dodali da većina vozova kompanije Eurostar saobraća uobičajeno.
Vlada želi da izjednači radnike koji pripadaju takozvanom posebnom penzijskom režimu sa običnim radnicima, kao i onima koji su zaposleni u privatnom sektoru, povećavajući broj godina radnog staža koje su uslov za penziju sa 37,5 na 40 godina.
Posebni fondovi uvedeni su nakon Drugog svetskog rata, uglavnom za radnike čiji su poslovi fižički zahtevni, ali ti fondovi su u deficitu, što će koštati poreske obveznike dodatnih pet milijardi evra ove godine. "Došlo je vreme da vlada sasluša železničare i povuče svoje predloge", rekao je Rojtersu predstavnik sindikata železničara Stefan Leblank.
Pripadnici ostalih sindikalnih organizacija nagoveštavaju da bi protesti mogli da potraju i narednih dana.
Socijalistička opozicija i sindikalci su mišljenja da se penzioni sistem mora reformisati, ali ne slažu se oko toga da radnici treba da ponesu glavni teret tih promena.
Član upravnog odbora Dojč Bana Karl Fridrih Roš je rekao da je štrajk najvećim delom bio usmeren na lokalni železnički saobraćaj i nije uticao na medjugradske linije, ali je u medjuvremenu izgubio na snazi, jer su putnici pronašli alternativne načine prevoza, a glavna železnička mreža nije bila ugrožena.
Roš je, takodje, rekao da je došlo do pometnje oko toga ko je na čelu sindikata, pošto je vodja GDL Manfred Šel iznenada napustio funkciju zbog odlaska na tronedeljno lečenje. "Mi smo u teškoj situaciji, jer ne znamo ko je naš partner u pregovorima", rekao je Roš na konferenciji za novinare, aludirajući na Šelovo odsustvo i dodao da apeluje na sindikalne predstavnike da ponovo sednu za pregovarački sto sa Dojč Banom.
Zamenik direktora GDL Ginter Kinšer je odbacio navode da je Šel otišao na odmor u jeku štrajka i dodao da će sindikat izdati saopštenje danas u četiri popodne da li će se štrajk nastaviti i u petak. "Odlazak na lečenje nije odmor i možete biti sigurni da sindikat i dalje može da funkcioniše. Na železnici je da okonča štrajk boljom ponudom", rekao je Kinšer za nemačku ZDF televiziju.
GDL je izdao zajedničko saopštenje sa svojim koalicionim partnerom u Francuskoj, sindikalnom unijom FGAAC, u kojem odobrava i zahteve GDL za povećanjem zarada i odbijanje FGAAC da se odrekne penzijskih privilegija.
Dojč Ban je u ponedeljak mašinovodjama dao petu ponudu, koja podrazumeva jednokratnu isplatu od 2.000 evra i povećanje plate od deset odsto na mesečnom nivou. GDL je ovu ponudu odbio.
Oko 34.000 članova GDL, takodje, traži poseban ugovor sa železnicom, kojim bi se mašinovodje odvojile od ostalih 195.000 železničkih radnika, koji su u julu ove godine prihvatili povišicu od 4,5 odsto. Medjutim, Dojč Ban želi da svi njegovi radnici ostanu u jednom sektoru.
Ekonomisti naglašavaju da, ukoliko GDL dobije posebne ugovore, to može da podeli nemačke sindikate i poveća troškove rada, jer će delovati ohrabrujuće na pripadnike ostalih sektora da traže zasebne ugovore.
Železnički štrajkovi su u Nemačkoj retki, ali u poslednja tri meseca su mnogi putnici bili sprečeni da stignu na odredište, naročito petkom, što je nemačku ekonomiju koštalo milione eura. Dojč Ban, čiju delimičnu privatizaciju je vlada planirala za 2009. godinu, najveće je evropsko železničko-transportno preduzeće. Njegove usluge koristi pet miliona putnika dnevno, koje prevozi 28.000 vozova.
(MONDO/agencije)
I nemački putnici su se drugi put ove nedelje suočili sa problemima u saobraćaju, jer su mašinovodje zaustavile vozove na devet sati, tražeći veće zarade. Sindikat prevoznika GDL je prekinuo regionalni saobraćaj u dva sata posle ponoći, intenzivirajući tako svoje sukobe sa nemačkim železničko-transportnim preduzećem Dojč Banom, koji traju od jula ove godine. Štrajk je okončan u 11.00 sati prepodne.
Francuska državna železnica saopštila je da će samo nekoliko vozova biti u funkciji, autobusi i tramvaji uopšte neće saobraćati u 27 najvećih gradova, dok zakon primorava prevoznike da obezbede minimum rada tokom štrajka. "Saobraćaj će biti prilično redukovan u odnosu na normalan režim, jer će manje od pet odsto vozova saobraćati na svim linijama u Francuskoj", izjavio je izvršni direktor državne železnice Gijom Pepi u intervjuu za "Parizjen".
Elektrodistribucija, koja je takodje obuhvaćena novim penzijskim pravilima, obustavila je rad, iako prekidi struje nisu najavljeni.
Aviokompanije mogu, takodje, pretrpeti štetu, ako kontrolori leta ne uspeju da stignu na posao, rekli su zvaničnici i dodali da većina vozova kompanije Eurostar saobraća uobičajeno.
Vlada želi da izjednači radnike koji pripadaju takozvanom posebnom penzijskom režimu sa običnim radnicima, kao i onima koji su zaposleni u privatnom sektoru, povećavajući broj godina radnog staža koje su uslov za penziju sa 37,5 na 40 godina.
Posebni fondovi uvedeni su nakon Drugog svetskog rata, uglavnom za radnike čiji su poslovi fižički zahtevni, ali ti fondovi su u deficitu, što će koštati poreske obveznike dodatnih pet milijardi evra ove godine. "Došlo je vreme da vlada sasluša železničare i povuče svoje predloge", rekao je Rojtersu predstavnik sindikata železničara Stefan Leblank.
Pripadnici ostalih sindikalnih organizacija nagoveštavaju da bi protesti mogli da potraju i narednih dana.
Socijalistička opozicija i sindikalci su mišljenja da se penzioni sistem mora reformisati, ali ne slažu se oko toga da radnici treba da ponesu glavni teret tih promena.
Devet sati bez vozova
U Nemačkoj, mašinovodje su zaustavile vozove na devet sati, tražeći veće zarade.Član upravnog odbora Dojč Bana Karl Fridrih Roš je rekao da je štrajk najvećim delom bio usmeren na lokalni železnički saobraćaj i nije uticao na medjugradske linije, ali je u medjuvremenu izgubio na snazi, jer su putnici pronašli alternativne načine prevoza, a glavna železnička mreža nije bila ugrožena.
Roš je, takodje, rekao da je došlo do pometnje oko toga ko je na čelu sindikata, pošto je vodja GDL Manfred Šel iznenada napustio funkciju zbog odlaska na tronedeljno lečenje. "Mi smo u teškoj situaciji, jer ne znamo ko je naš partner u pregovorima", rekao je Roš na konferenciji za novinare, aludirajući na Šelovo odsustvo i dodao da apeluje na sindikalne predstavnike da ponovo sednu za pregovarački sto sa Dojč Banom.
Zamenik direktora GDL Ginter Kinšer je odbacio navode da je Šel otišao na odmor u jeku štrajka i dodao da će sindikat izdati saopštenje danas u četiri popodne da li će se štrajk nastaviti i u petak. "Odlazak na lečenje nije odmor i možete biti sigurni da sindikat i dalje može da funkcioniše. Na železnici je da okonča štrajk boljom ponudom", rekao je Kinšer za nemačku ZDF televiziju.
GDL je izdao zajedničko saopštenje sa svojim koalicionim partnerom u Francuskoj, sindikalnom unijom FGAAC, u kojem odobrava i zahteve GDL za povećanjem zarada i odbijanje FGAAC da se odrekne penzijskih privilegija.
Dojč Ban je u ponedeljak mašinovodjama dao petu ponudu, koja podrazumeva jednokratnu isplatu od 2.000 evra i povećanje plate od deset odsto na mesečnom nivou. GDL je ovu ponudu odbio.
Oko 34.000 članova GDL, takodje, traži poseban ugovor sa železnicom, kojim bi se mašinovodje odvojile od ostalih 195.000 železničkih radnika, koji su u julu ove godine prihvatili povišicu od 4,5 odsto. Medjutim, Dojč Ban želi da svi njegovi radnici ostanu u jednom sektoru.
Ekonomisti naglašavaju da, ukoliko GDL dobije posebne ugovore, to može da podeli nemačke sindikate i poveća troškove rada, jer će delovati ohrabrujuće na pripadnike ostalih sektora da traže zasebne ugovore.
Železnički štrajkovi su u Nemačkoj retki, ali u poslednja tri meseca su mnogi putnici bili sprečeni da stignu na odredište, naročito petkom, što je nemačku ekonomiju koštalo milione eura. Dojč Ban, čiju delimičnu privatizaciju je vlada planirala za 2009. godinu, najveće je evropsko železničko-transportno preduzeće. Njegove usluge koristi pet miliona putnika dnevno, koje prevozi 28.000 vozova.
(MONDO/agencije)
