Predstavnici Advokatske komore Srbije zatražili su sastanak s ministrom pravde zbog, kako tvrde, brojnih zloupotreba i pogrešnog tumačenja izmena Zakona o javnom beležništvu. Notari odbacuju optužbe
Predsednik AKS Dragoljub Đorđević rekao je na konferenciji za novinare da je za 14 dana od ponovnog početka rada advokata primećeno da se javni beležnici i Republički geodetski zavod ne pridržavaju poslednjih izmena zakona čije usvajanje je bio uslov za prekid višemesečnog štrajka advokata i da notari izlaze iz okvira koji su im dozvoljeni izmenama tog zakona.
Sekretar Advokatske komore Vojvodine Dejan Ukropina rekao je da AKS ima dokaze i da je spremna da protiv svih javnih beležnika koji se bave "nadripisarstvom" podnosi i krivične prijave.
Govoreći o zloupotebama i pogrešnim tumačenjima izmena zakona Ukropina je naveo da je primećeno da javni beležnici sastavljaju javno-beležnički zapis za ugovore o prometu nepokretnosti i za ugovore iz Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju što, kako navodi, nije u njihovoj nadležnosti.
Prema njegovim rečima, takvi javno-beležnički zapisi su ništavni i pred sudom se može tražiti utvrđivanje njihove ništavnosti, ali mogu se podnositi i krivične prijave za krivično delo nadripisarstva, jer se na taj način notari bave pružanjem pravne pomoći za novac, a nisu za to ovlašćeni.
Predstavnici AKS zatražili su i rešavanje problema oporezivanja advokata i promenu javnobeležničkih tarifa zbog izmene suštine nadležnosti notara.
NOTARI: NETAČNO
Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Miodrag Đukanović odbacio je danas tvrdnje Advokatske komore Srbije ocenivši da su pogrešne i naglasio da notari mogu da sastavljaju ugovore u formi javnobeležničkog zapisa.
Đukanović je u pisanom saopštenju naveo da takvu mogućnost javnim beležnicima pruža Zakon o obligacionim po kojem oni mogu da sastavljaju javnobeležnički zapisi i za ugovore iz Porodičnog zakona, Zakona o nasleđivanju i prometu nepokretnosti.
Odgovarajuće na tvrdnje predstavnika advokature, Miodrag Đukanović je kazao da je njihovo stanovište osim u Zakonu o obligacionim odnosima, potvrđeno i u domaćoj i međunarodnoj sudskoj praksi.
"Isto pravilo važi i u švajcarskom, nemačkom i austrijskom pravu gde je dozvoljeno da stranke, polazeći od principa slobode izbora ugovorene forme, uslove punovažnost pravnog posla formom koja je stroža od one propisane zakonom", rekao je Đukanović.
Dodao je da ne postoji i jedan element forme koji se traži kod solemnizacije a koji ne postoji kod javnobeležničkog zapisa.
"Ako je neko zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju u formi javnobeležničkog zapisa, koji predstavlja najstrožu i najdelotvorniju formu notarske isprave, onda je time ispunio sve zakonske uslove koji se traže za solemnizaciju kao blažu notarsku formu", rekao je predsednik Javnobeležničke komore.
Đukanović je kazao i da je Javnobeležnička komora Srbije o ovom pitanju zatražila mišljenje od svog Stručnog saveta koje će u najskorije vreme saopštiti.
