Neki zvaničnici institucija Kosova najavili su da će Kosovo, posle utvrdjivanja statusa, preuzeti sve medjunarodne obaveze koje mu pripadaju. Ministar finansija i privrede Haki Šatri izjavio je da će Kosovo preuzeti na sebe "sve dugove koji nam pripadaju iz prošlosti".
Neki zvaničnici institucija Kosova najavili su da će Kosovo, posle utvrdjivanja statusa, preuzeti sve medjunarodne obaveze koje mu pripadaju."Institucije Kosova ostaju pri stavu da će svoje obaveze sami izmirivati", izjavio je elektronskim medijima u Prištini ministar finansija i privrede Haki Šatri: "Želimo da budemo nezavisna država i sve dugove koji nam pripadaju iz prošlosti, preuzećemo na sebe… smanjićemo druge naše potrebe, ali ćemo dugove isplaćivati". Prema njegovim tvrdnjama, taj su stav predstavnici Kosova jasno izneli na sastancima sa "srpskom stranom" u Beču.
Član Radne grupe za ekonomska pitanja pregovaračke ekipe Kosova i ekonomski savetnik predsednika Kosova Fatmira Sejdiua Isa Mustafa izjavio je elektronskim medijima da se ne radi o "obavezi Srbije da isplaćuje medjunarodne obaveze Kosova, već o tome da je Srbija u obavezi da uplaćuje te obaveze dok se ne utvrdi konačan status Kosova". Mustafa smatra da "Srbija na ovaj način želi da stvori utisak da nastavlja da ispunjava obeveze u ime Kosova, kao njenog dela, što nije tačno".
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić je, kao šef srpske delegacije na Godišnjoj skupštini Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu, izjavio da je delegacija Srbije u razgovoru s predstavnicima Banke predložila rešenje pitanja duga Kosova, prema kome bi Srbiji trebalo da bude vraćen ili odbijen od preostalog duga Svetskoj banci, iznos od 215 miliona dolara. To je suma koju je Srbija do sada platila za dug svoje pokrajine Kosova i Metohije toj medjunarodnoj finansijskoj instituciji.
Prema ocenama MMF, Kosovo u ovom trenutku - zbog niskog obima industrijske proizvodnje i izvoza i nedostatka direktnih stranih investicija - nije u stanju da izdržava samo sebe: osnovni elementi ekonomije su nejasna struktura prihoda, ogroman deficit spoljne trgovine, proizvodnja gotovo da ne postoji, više od 80 odsto robe se uvozi, a osnovni poreski prihodi su naplata carina i akciza na administrativnim punktovima.
Svetska banka je objavila podatak da je do 2004. prosečna stopa BDP-a na Kosovu i Metohiji bila 4,3 odsto godišnje, s tim što je 2001. godine bila 21 procenat, zbog velikog priliva donacija iz inostranstva. Iste godine je MMF izneo procenu da je prosečna stopa rasta BDP-a bila oko pet odsto godišnje, ali su svi ti podaci ostali na nivou procena, jer sve podatke sa Kosova treba uzimati "s merom opreza".
Ono što se sa većom merom pouzdanosti zna jesu medjunarodne donacije, koje su od 1999. do kraja 2003. godine iznosile oko 1,96 milijardi evra, ali su od 2000. do 2004. opale za oko 70 odsto.
Sa manje pouzdanosti se zna kolike su doznake kosovskih Albanaca koji rade u inostranstvu. Od 1999. do 2003. godine, registrovana je ukupna suma doznaka u iznosu od oko 550 miliona evra, ali se pretpostavlja da je neformalnim kanalima na Kosovo stigla mnogo veća suma. Medjutim, taj deo priliva sa fiskalnog stanovišta nema značaja, pošto nije oporezovan, niti evidentiran i za planiranje ekonomskog razvoja nema značaja.
Kada je reč o direktnim stranim investicijama, to je najslabija tačka kosovske ekonomije, jer su od 1999. do kraja 2003. godine bile manje od 30 miliona evra, mada ni taj podatak nije pouzdan.
Projekcije MMF-a i Svetske banke radjene su bez uzimanja u obzir ukupnog spoljnog duga Kosova koji je sada oko 1,206 milijardi dolara. U ovom trenutku, Kosovo ni u najoptimističkijim projekcijama ne bi moglo da obezbedi servisiranje spoljnog duga i ispuni obaveze prema "staroj" deviznoj štednji gradjana.
Od ukupnog duga Kosova, dug prema medjunarodnim finansijskim organizacijama iznosi oko 581,48 miliona dolara, pri čemu su potraživanja Svetske banke oko 576,85 miliona dolara, rečeno je Tanjugu u Narodnoj banci Srbije. Prema podacima NBS, na dan 30. septembra 2007. godine spoljni dug Kosova i Metohije prema Medjunarodnoj banci za obnovu i razvoj, koji je deo Svetske banke, iznosio je oko 576,85 miliona dolara, Banci za razvoj Saveta Evrope oko 4,03 miliona dolara, a Evropskoj uniji oko 600.000 dolara. Spoljni dug Kosova i Metohije odnosi se i na obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, EU, vladama Libije i Kuvajta, ostalim kreditorima (strani dobavljači), kao i na obaveze po osnovu klirinškog duga.
U periodu od 2002. do 30. septembra 2007. godine, Republika Srbija izmirila je dospele obaveze za krajnje korisnike sa teritorije Kosova i Metohije prema medjunarodnim finansijskim organizacijama u protivvrednosti iznosa od 214,82 miliona dolara. Upravo za taj iznos potpredsednik vlade Djelić je u Vašingtonu izneo predlog rešenja pitanja duga Kosova i Metohije, prema kome bi našoj zemlji trebalo da bude vraćen ili odbijen od preostalog duga Svetskoj banci iznos od oko 215 miliona dolara.
(Tanjug)
