Vlada Srbije je na vanrednoj sednici u ponedeljak usvojila predlog budžeta za 2008. godinu kojim je predvidjeno da prihodi državne kase budu 639,6 milijardi dinara, a rashodi 654,4 milijardi dinara.
Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, Vlada ovim predlogom planira da Srbija naredne godine ima budžetski deficit od 14,8 milijardi dinara.
Osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade Srbije u 2008. godini biće očuvanje makroekonomske stabilnosti, dinamični privredni i rast zaposlenosti i standarda stanovništva i ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, izjavio je ministar finansija Mirko Cvetković.
On je rekao da je predloženi budžet za 2008. godinu 9,9 odsto nominalno veći od prošlogodišnjeg, a deficit za 8,5 procenata.
Cvetković je naglasio da je budžet za iduću godinu, i pored toga što su povećani rashodi, štedljiv jer neće biti vanrednih budžetskih prihoda, kao što je prošle godine bio prihod od izdavanja treće licence za mobilnu telefoniju.
Budžet, kako je dodao, nije "ekonomski optimalan", ali zbog prilagodjavanja trenutnim socijalnim i političkim okolnostima, nije mogao biti skromniji.
Budžetom je predvidjeno da učešće javne potrošnje u bruto-društvenom proizvodu (BDP) bude za 0,8 odsto manje nego u ovoj godini, budžetskih rashoda za 0,7 odsto, dok je planirano učešće budžetskog deficita od 0,5 odsto u BDP-u isto kao i ove godine.
"Nije predvidjen rast plata budžetskih korisnika, već samo njihovo uskladjivanje sa predvidjenim rastom inflacije od šest odsto", naglasio je Cvetković.
To znači, kako je objasnio, da će dogodine zarade koje se iplaćuju iz bužeta biti zamrznute na stanju zatečenom na kraju ove godine, a moći da se uvećaju samo šest odsto.
Ukupne budžetske isplate zaposlenima biće 176,7 milijardi dinara, što je za oko 16 odsto više nego u ovoj godini.
Svi zaposleni koji zarade primaju iz budžeta, kako je rekao Cvetković, neće biti u istom položaju, odnosno oni koji su ove godine "prošli lošije" mogu da očekuju da će "proći bolje".
On je napomenuo da su u 2007. godini najveći rast plata imali zaposleni u pravosudju od 46 odsto, a najmanji u Vojsci Srbije, za oko jedan odsto.
U budžetske rashode uključen je Nacionalni inevsticioni plan, za koji je ukupno predvidjeno 46 milijardi dinara, a od toga će 12 milijardi biti obezbedjeno kreditima.
Govoreći o pojedinim razdelima budžeta za narednu godinu, Cvetković je naveo da će najveći izdaci budžeta biti za PIO fond zaposlenih, budžetima lokalnih samouprava i Autonomne pokrajine Vojvodine.
Predlog budžeta za narednu godinu pravljen je, prema rečima ministra Cvetkovića, na osnovu preprostavki da će rast BDP-a biti šest odsto, što će iznositi 2.779 milijardi dinara, odnosno 4.500 evra po stanovniku.
Država i naredne godine planira da bude bolji potrošač od gradjana, pa se planira rast lične potrošnje za 4,9, a državne za 5,7 odsto, dok bi rast investicija bio 20 odsto. Predvidjen je rast izvoza od 25,8, a uvoza 20,5 odsto.
Država ne planira da smanjuje porez na dodatu vrednost na bilo koju robu ili uslugu naredne godine, a poreski prihodi činiće 93 odsto ukupnih budžetskih prihoda, rekao je ministar Cvetković.
Kada je reč o zaduživanju u inostranstvu, Cvetković je rekao da će biti povučeni krediti od medjunarodnih finansijskih institucija, kao što je Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj i to uglavnom za potrebe izgradnje infrastrukture.
Planira se i jedan komercijalni kredit iz inostranstva od oko 12,5 miliona evra za diplomatska predstavništva Srbije u svetu i objasnio da Srbija planira da obezbedi sredstva za zgradu ambasade u Briselu, pošto smo je izgubili u sukcesiji bivši jugoslovenskih republika.
Govoreći o planiranim sredstvima za otplatu javnog duga, Cvetković je rekao da je u budžetu za narednu godinu planirano oko 48,3 milijardi dinara, od čega će domaćim kreditorima biti isplaćeno oko 39,2 milijarde, stranim poveriocima 6,4 milijardi, a po osnovu aktiviranih garancija oko 2,8 milijardi dinara.
Cvetković je ukazao da privatizacioni prihodi u 2008. godini neće biti prikazivani na prihodnoj strani budžeta, odnosno "ispod crte" i napomenuo da i ukoliko ne bi bilo prihoda od privatizacije, budžet je tako planiran da može da izfinansira planirane rashode.
Ministar Cvetković izjavio je da je u prvih deset meseci ove godine u budžetu Srbije ostvaren suficit od oko 39,2 milijarde dinara, iako je do kraja godine planiran deficit od oko 13,6 milijardi dinara.
On je ocenio da povećana javna potrošnja nije vršila pritisak na povećanje inflacije i restriktivno je delovala na domaću tražnju.
Ministar je objasnio u budžetskom suficitu od 39,2 milijarde dinara, oko 24 milijarde dinara čini prihod od prodaje licence trećem mobilnom operateru, a oko devet milijardi plaćeni stari penzioni dug.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić naveo je da su u Predlogu budžeta za narednu godinu izdvajanja za sistem odbrane predvidjena u iznosu od oko 2,4 odsto BDP-a i ukazao da Vlada Srbije time pokazuje da se vodi briga o položaju i statusu pripadnika oružanih snaga.
Ministar bez porftelja zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Djilas izjavio je da će budžet NIP-a za narednu godinu biti razvojni.
"Budžet NIP-a je u visini ovogodišnjeg i garantuje da će biti razvojni, što je i osnovni princip tog plana", zaključio je Djilas.
Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, Vlada ovim predlogom planira da Srbija naredne godine ima budžetski deficit od 14,8 milijardi dinara.
Osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade Srbije u 2008. godini biće očuvanje makroekonomske stabilnosti, dinamični privredni i rast zaposlenosti i standarda stanovništva i ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, izjavio je ministar finansija Mirko Cvetković.
On je rekao da je predloženi budžet za 2008. godinu 9,9 odsto nominalno veći od prošlogodišnjeg, a deficit za 8,5 procenata.
Cvetković je naglasio da je budžet za iduću godinu, i pored toga što su povećani rashodi, štedljiv jer neće biti vanrednih budžetskih prihoda, kao što je prošle godine bio prihod od izdavanja treće licence za mobilnu telefoniju.
Budžet, kako je dodao, nije "ekonomski optimalan", ali zbog prilagodjavanja trenutnim socijalnim i političkim okolnostima, nije mogao biti skromniji.
Budžetom je predvidjeno da učešće javne potrošnje u bruto-društvenom proizvodu (BDP) bude za 0,8 odsto manje nego u ovoj godini, budžetskih rashoda za 0,7 odsto, dok je planirano učešće budžetskog deficita od 0,5 odsto u BDP-u isto kao i ove godine.
"Nije predvidjen rast plata budžetskih korisnika, već samo njihovo uskladjivanje sa predvidjenim rastom inflacije od šest odsto", naglasio je Cvetković.
To znači, kako je objasnio, da će dogodine zarade koje se iplaćuju iz bužeta biti zamrznute na stanju zatečenom na kraju ove godine, a moći da se uvećaju samo šest odsto.
Ukupne budžetske isplate zaposlenima biće 176,7 milijardi dinara, što je za oko 16 odsto više nego u ovoj godini.
Svi zaposleni koji zarade primaju iz budžeta, kako je rekao Cvetković, neće biti u istom položaju, odnosno oni koji su ove godine "prošli lošije" mogu da očekuju da će "proći bolje".
On je napomenuo da su u 2007. godini najveći rast plata imali zaposleni u pravosudju od 46 odsto, a najmanji u Vojsci Srbije, za oko jedan odsto.
U budžetske rashode uključen je Nacionalni inevsticioni plan, za koji je ukupno predvidjeno 46 milijardi dinara, a od toga će 12 milijardi biti obezbedjeno kreditima.
Govoreći o pojedinim razdelima budžeta za narednu godinu, Cvetković je naveo da će najveći izdaci budžeta biti za PIO fond zaposlenih, budžetima lokalnih samouprava i Autonomne pokrajine Vojvodine.
Predlog budžeta za narednu godinu pravljen je, prema rečima ministra Cvetkovića, na osnovu preprostavki da će rast BDP-a biti šest odsto, što će iznositi 2.779 milijardi dinara, odnosno 4.500 evra po stanovniku.
Država i naredne godine planira da bude bolji potrošač od gradjana, pa se planira rast lične potrošnje za 4,9, a državne za 5,7 odsto, dok bi rast investicija bio 20 odsto. Predvidjen je rast izvoza od 25,8, a uvoza 20,5 odsto.
Država ne planira da smanjuje porez na dodatu vrednost na bilo koju robu ili uslugu naredne godine, a poreski prihodi činiće 93 odsto ukupnih budžetskih prihoda, rekao je ministar Cvetković.
Kada je reč o zaduživanju u inostranstvu, Cvetković je rekao da će biti povučeni krediti od medjunarodnih finansijskih institucija, kao što je Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj i to uglavnom za potrebe izgradnje infrastrukture.
Planira se i jedan komercijalni kredit iz inostranstva od oko 12,5 miliona evra za diplomatska predstavništva Srbije u svetu i objasnio da Srbija planira da obezbedi sredstva za zgradu ambasade u Briselu, pošto smo je izgubili u sukcesiji bivši jugoslovenskih republika.
Govoreći o planiranim sredstvima za otplatu javnog duga, Cvetković je rekao da je u budžetu za narednu godinu planirano oko 48,3 milijardi dinara, od čega će domaćim kreditorima biti isplaćeno oko 39,2 milijarde, stranim poveriocima 6,4 milijardi, a po osnovu aktiviranih garancija oko 2,8 milijardi dinara.
Cvetković je ukazao da privatizacioni prihodi u 2008. godini neće biti prikazivani na prihodnoj strani budžeta, odnosno "ispod crte" i napomenuo da i ukoliko ne bi bilo prihoda od privatizacije, budžet je tako planiran da može da izfinansira planirane rashode.
Ministar Cvetković izjavio je da je u prvih deset meseci ove godine u budžetu Srbije ostvaren suficit od oko 39,2 milijarde dinara, iako je do kraja godine planiran deficit od oko 13,6 milijardi dinara.
On je ocenio da povećana javna potrošnja nije vršila pritisak na povećanje inflacije i restriktivno je delovala na domaću tražnju.
Ministar je objasnio u budžetskom suficitu od 39,2 milijarde dinara, oko 24 milijarde dinara čini prihod od prodaje licence trećem mobilnom operateru, a oko devet milijardi plaćeni stari penzioni dug.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić naveo je da su u Predlogu budžeta za narednu godinu izdvajanja za sistem odbrane predvidjena u iznosu od oko 2,4 odsto BDP-a i ukazao da Vlada Srbije time pokazuje da se vodi briga o položaju i statusu pripadnika oružanih snaga.
Ministar bez porftelja zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Djilas izjavio je da će budžet NIP-a za narednu godinu biti razvojni.
"Budžet NIP-a je u visini ovogodišnjeg i garantuje da će biti razvojni, što je i osnovni princip tog plana", zaključio je Djilas.
Predloženi budžet zahteva oštru monetarnu politiku
Ekonomisti ukazuju da ekonomski ciljevi Vlade Srbije i projektovani budžet za narednu godinu će zahtevati oštre mere monetarne politike centralne banke.
Ekonomski analitičari u izjavama Tanjugu ocenili su da će zadržavanje inflacije na nivou od šest odsto, uz planirani rast rashoda iz budžeta od 10 odsto, biti moguće jedino ako Narodna banka Srbije bude preduzimala dalje mere za porast vrednosti dinara.
Urednik "Kvartalnog monitora" Pavle Petrović smatra da je moguće održati inflaciju na tom nivou iduće godine samo kroz mere centralne banke koje će doprineti dodatnom rastu vrednosti dinara prema evru, ali to će, s druge strane, onemogućiti smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Saradnik u istraživačkom Centru za slobodno tržište Aleksandar Stevanović smatra da su svakakvi kreativni zahvati mogući pa i da se pored povećanja budžeta od 10 odsto inflacija u sledećoj godini zadrži na šest procenata.
"Ako guverner (Radovan) Jelašić hoće da zadrži inflaciju na šest odsto, on to može tako što će obaveznu rezervu banaka kod NBS povećati na 70 odsto, povećati referentnu kamatnu stopu ili tako što će dinar i dalje da apresira prema evru", smatra on.
Ekonomski stručnjak Danijel Cvetićanin ocenio je da je prethodni ministar finansija, obećavši u izbornoj kampanji povećanje rashoda, dao "vruć krompir" sadašnjem ministru.
Ekonomski analitičari u izjavama Tanjugu ocenili su da će zadržavanje inflacije na nivou od šest odsto, uz planirani rast rashoda iz budžeta od 10 odsto, biti moguće jedino ako Narodna banka Srbije bude preduzimala dalje mere za porast vrednosti dinara.
Urednik "Kvartalnog monitora" Pavle Petrović smatra da je moguće održati inflaciju na tom nivou iduće godine samo kroz mere centralne banke koje će doprineti dodatnom rastu vrednosti dinara prema evru, ali to će, s druge strane, onemogućiti smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Saradnik u istraživačkom Centru za slobodno tržište Aleksandar Stevanović smatra da su svakakvi kreativni zahvati mogući pa i da se pored povećanja budžeta od 10 odsto inflacija u sledećoj godini zadrži na šest procenata.
"Ako guverner (Radovan) Jelašić hoće da zadrži inflaciju na šest odsto, on to može tako što će obaveznu rezervu banaka kod NBS povećati na 70 odsto, povećati referentnu kamatnu stopu ili tako što će dinar i dalje da apresira prema evru", smatra on.
Ekonomski stručnjak Danijel Cvetićanin ocenio je da je prethodni ministar finansija, obećavši u izbornoj kampanji povećanje rashoda, dao "vruć krompir" sadašnjem ministru.
Dulić: Usvajanje Zakona o budžetu do kraja godine
Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izrazio je u ponedeljak uveče nadu da će Zakon o budžetu biti usvojen u parlamentu do kraja godine.
Dulić je rekao novinarima u Skupštini da će na sledećoj sednici biti razmatrani zakoni o predsedniku i izboru predsednika, nakon toga će na dnevni red doći četiri zakona - o vojsci, odbrani, spoljnim poslovima i bezbednosti, a posle toga će parlament raspravljati o budžetu.
Prema njegovim rečima, Zakon o budžetskom sistemu predvideo je da Predlog zakona o budžetu Skupštini bude dostavljen do 1. novembra, ali će zbog obimnosti zakona i velikog broja amandamana taj rok biti probijen.
"Plan je da se do Nove godine donesu svi neophodni zakoni da bi se izbori raspisali. Ako to uspemo, ja sam zadovoljan i mislim da je Skupština uradila veliki posao", rekao je Dulić.
On je kazao da danas nije bilo razgovora sa šefovima poslaničkih grupa o sednici na kojoj će budžet biti razmatran, dodavši da će predložiti da poslanici, kada na dnevnom rade bude rasprava o budžetu, rade i posle 18 sati, kako bi posao završi u nekoliko dana.
(Agencije/MONDO)
Dulić je rekao novinarima u Skupštini da će na sledećoj sednici biti razmatrani zakoni o predsedniku i izboru predsednika, nakon toga će na dnevni red doći četiri zakona - o vojsci, odbrani, spoljnim poslovima i bezbednosti, a posle toga će parlament raspravljati o budžetu.
Prema njegovim rečima, Zakon o budžetskom sistemu predvideo je da Predlog zakona o budžetu Skupštini bude dostavljen do 1. novembra, ali će zbog obimnosti zakona i velikog broja amandamana taj rok biti probijen.
"Plan je da se do Nove godine donesu svi neophodni zakoni da bi se izbori raspisali. Ako to uspemo, ja sam zadovoljan i mislim da je Skupština uradila veliki posao", rekao je Dulić.
On je kazao da danas nije bilo razgovora sa šefovima poslaničkih grupa o sednici na kojoj će budžet biti razmatran, dodavši da će predložiti da poslanici, kada na dnevnom rade bude rasprava o budžetu, rade i posle 18 sati, kako bi posao završi u nekoliko dana.
(Agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
