U Srbiji ima 78 ustanova socijalne zaštite za osobe sa posebnim potrebama gde je, u uslovima opasnim po život, smešteno oko 11.350 osoba, medju kojima je 2.300 dece, rečeno je u sredu u Beogradu na predstavljanju Izveštaja o kršenju ljudskih prava dece i odraslih, koji je pod naslovom "Mučenje kao lečenje: segregacija i zloupotreba dece i odraslih sa posebnim potrebama u Srbiji" sačinila medjunarodna organizacija Mental Disability Rights International (MDRI) sa sedištem u Vašingtonu.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić ocenio je da u izveštaju MDRI postoje neke tačne ocene, ali da naslov nije adekavtan stvarnom stanju, jer "dezavuiše namere i optužuje sve one koji žele da na najhumaniji način pomognu deci sa posebnim potrebama".
Direktor MDRI Erik Rozental rekao je da su istraživači MDRI u tim ustanovama pronašli decu i ljude vezane za krevete i onemogućene da napuste postelju. "Zamislite da budete vezani za krevet samo jedno po podne, da morate da urinirate po sebi... Vezivanje ljudi se ne može tolerisati ni u jednom društvu", naglasio je Rozental na konferenciji za novinare.
Rozental je kazao da se u ustanovama socijalne zaštite krše fundamentalna ljudska prava i poručio da Vlada Srbije mora da poštuje Ustav Republike i Povelju Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, kako bi obezbedila tim ljudima uslove za normalan život.
Izveštaj je rezultat četvorogodišnjeg istraživanja, a navodi se da su predstavnici MDRI našli decu i odrasle vezane za krevete, u jednom slučaju čak 11 godina, onemogućene da izadju iz postelje.
Pored toga, nehigijenski uslovi, zarazne bolesti, nedostatak medicinske nege, rehabilitacije i sudskog nadzora, čine smeštaj u srpskim institucijama opasnim po život kako za decu tako i za odrasle, konstatuje se u izveštaju. "Ovo su najranjiviji gardjani Srbije. Hiljade se nalaze u institucijama, gde su izloženi nehumanom i ponižavajućem tretmanu i zloupotrebi kao što su vezivanje, što je opasan i bolan tretman koji je ravan mučenju", istakao je Rozental.
Predstavnica MDRI Lori Ejhrn tvrdi da su deca u ustanovama u Srbiji zlostavljana - vezuju se za krevete, nemaju adekvatnu medicinsku negu i često se samopovredjuju - ujedaju se, sami sebe udaraju, pokušavaju sebi da iskopaju oči...
Valentina Zavišić iz nevladine organizacije Veliki Mali ocenila je da deca sa posebnim potrebama u Srbiji ne žive u normalnim ustanovama već u logorima, gde su fiksirani za krevete, vezivani i zlostavljani. "Paviljoni gde se ta deca nalaze nemaju čak ni nazive, nego su to 'blokovi', jer se smatra da oni nisu ljudi", dodala je ona.
Rozental je naglasio da MDRI nema cilj da "kritikuje osoblje" u tim institucijama, navodeći da je "impresioniran radom tih ljudi i nevladinih organizacija", koje pokazuju razumevanje i aktivno se uključuju kako bi država učinila nešto za poboljšanje položaja u tim institucijama.
Na konferenciji je predstavljen i kratak dokumentarac koji svedoči o katastrofalnim, nehigijenskim i nehumanim uslovima za život u ustanovama socijalne zaštite. Na potresnim snimcima se vide pacijenti koji su vezani za stolice, fotelje i krevete, ekstremno mršavi i kože otekle od ležanja i sedenja.
Rozental je podsetio da je MDRI 1972. godine uradio sličan izveštaj, u kome je meta kritike bila institucija Vilibruk u SAD, i da je država reagovala tek na glas javnosti, odnosno posle objavljivanja video-snimka na kome su se videli ponižavajući uslovi u kojima žive osobe ometene u razvoju.
"Pozivamo Vladu Srbije da istog trenutka nešto promeni. Srbija ima odlične propise. Mi smo veoma zadovoljni što Ustav Srbije kaže da diskiminacija fizički ili mentalno nesposobnih neće biti tolerisana, ali čemu svi ti odlični propisi, ako se ne primenjuju u praksi", rekao je Rozental.
Istraživanjem MDRI su bili obuhvaćeni Institut za decu i mlade Kolevka u Subotici, Institut za mentalne bolesti u Čurugu, Institut za decu i mlade u Kulini, Specijalna institucija za decu i mlade u Stamnici i psihijatrijske bolnice u Vršcu i Kovinu.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić ocenio je da u izveštaju MDRI postoje neke tačne ocene, ali da naslov nije adekavtan stvarnom stanju, jer "dezavuiše namere i optužuje sve one koji žele da na najhumaniji način pomognu deci sa posebnim potrebama".
Direktor MDRI Erik Rozental rekao je da su istraživači MDRI u tim ustanovama pronašli decu i ljude vezane za krevete i onemogućene da napuste postelju. "Zamislite da budete vezani za krevet samo jedno po podne, da morate da urinirate po sebi... Vezivanje ljudi se ne može tolerisati ni u jednom društvu", naglasio je Rozental na konferenciji za novinare.
Rozental je kazao da se u ustanovama socijalne zaštite krše fundamentalna ljudska prava i poručio da Vlada Srbije mora da poštuje Ustav Republike i Povelju Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, kako bi obezbedila tim ljudima uslove za normalan život.
Izveštaj je rezultat četvorogodišnjeg istraživanja, a navodi se da su predstavnici MDRI našli decu i odrasle vezane za krevete, u jednom slučaju čak 11 godina, onemogućene da izadju iz postelje.
Pored toga, nehigijenski uslovi, zarazne bolesti, nedostatak medicinske nege, rehabilitacije i sudskog nadzora, čine smeštaj u srpskim institucijama opasnim po život kako za decu tako i za odrasle, konstatuje se u izveštaju. "Ovo su najranjiviji gardjani Srbije. Hiljade se nalaze u institucijama, gde su izloženi nehumanom i ponižavajućem tretmanu i zloupotrebi kao što su vezivanje, što je opasan i bolan tretman koji je ravan mučenju", istakao je Rozental.
Predstavnica MDRI Lori Ejhrn tvrdi da su deca u ustanovama u Srbiji zlostavljana - vezuju se za krevete, nemaju adekvatnu medicinsku negu i često se samopovredjuju - ujedaju se, sami sebe udaraju, pokušavaju sebi da iskopaju oči...
Valentina Zavišić iz nevladine organizacije Veliki Mali ocenila je da deca sa posebnim potrebama u Srbiji ne žive u normalnim ustanovama već u logorima, gde su fiksirani za krevete, vezivani i zlostavljani. "Paviljoni gde se ta deca nalaze nemaju čak ni nazive, nego su to 'blokovi', jer se smatra da oni nisu ljudi", dodala je ona.
Rozental je naglasio da MDRI nema cilj da "kritikuje osoblje" u tim institucijama, navodeći da je "impresioniran radom tih ljudi i nevladinih organizacija", koje pokazuju razumevanje i aktivno se uključuju kako bi država učinila nešto za poboljšanje položaja u tim institucijama.
Na konferenciji je predstavljen i kratak dokumentarac koji svedoči o katastrofalnim, nehigijenskim i nehumanim uslovima za život u ustanovama socijalne zaštite. Na potresnim snimcima se vide pacijenti koji su vezani za stolice, fotelje i krevete, ekstremno mršavi i kože otekle od ležanja i sedenja.
Rozental je podsetio da je MDRI 1972. godine uradio sličan izveštaj, u kome je meta kritike bila institucija Vilibruk u SAD, i da je država reagovala tek na glas javnosti, odnosno posle objavljivanja video-snimka na kome su se videli ponižavajući uslovi u kojima žive osobe ometene u razvoju.
"Pozivamo Vladu Srbije da istog trenutka nešto promeni. Srbija ima odlične propise. Mi smo veoma zadovoljni što Ustav Srbije kaže da diskiminacija fizički ili mentalno nesposobnih neće biti tolerisana, ali čemu svi ti odlični propisi, ako se ne primenjuju u praksi", rekao je Rozental.
Istraživanjem MDRI su bili obuhvaćeni Institut za decu i mlade Kolevka u Subotici, Institut za mentalne bolesti u Čurugu, Institut za decu i mlade u Kulini, Specijalna institucija za decu i mlade u Stamnici i psihijatrijske bolnice u Vršcu i Kovinu.
Ljajić: Naslov izveštaja neadekvatan, neke ocene tačne
U izveštaju MDRI postoje neke tačne ocene, ali naslov izveštaja nije adekavtan stvarnom stanju, izjavio je u sredu u Beogradu ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.
Komentarišući izveštaj on je kazao da "naslov dezavuiše namere i optužuje sve one koji žele da na najhumaniji način pomognu deci sa posebnim potrebama".
"Mi smo svesni problema. Uslovljavanje prijema Srbije u Evropsku uniju poboljšanjem položaja dece sa posebnim potrebama ne ulazi u sferu socijalne pomoći, podrške i humanizma, već su to političke ocene", kazao je Ljajić na konferenciji za novinare u Radio televiziji Srbije povodom emitovanje serije "Srbija po meri dece".
Ljajić je rekao i da je izveštaj te medjunarodne nevladine organizacije bio gotovo identičan i pre dve godine.
On je dodao da će biti učinjeno sve da se u Srbiji poboljša situacija u Domovima za smeštaj osoba ometenih u razvoju.
Ljajić je naveo da u Domu za smeštaj osoba ometenih u razvoju u Kulinama boravi više od 500 osoba sa teškim retardacijama. "Tu su smeštena i deca i odrasli. To je nodopustivo i to traje godinama. U toj ustanovi radi jedna negovateljica na 65 dece. Tim ljudima koji rade u tim ustanovama treba dati maksimalnu podršku i pomoć", kazao je Ljajić.
On je naveo da u taj dom više neće biti primana nova deca i da će se taj dom transformisati u dom za odrasle, a da će deca biti smeštena po ostalim ustanovama.
Ljajić je objasnio da u Srbiji postoji pet domova za smeštaj osoba ometenih u razvoju i da u njima boravi 850 dece sa umerenim i teškim retardacijama.
On je najavio da će naredne godine biti kupljeno 20 stanova za boravak dece sa posebnim potrebama, kako bi se afirmisao takav način smeštaja u odnosu na smeštaj u domovima.
"Ne treba niko da dodje iz sveta da nam kaže kakav je položaj te dece", ukazao je Ljajić i dodao da će ministarstvo nastojati da nedostatke ispravi, ali da "treba i vremena, i finansijskih sredstava, i daleko više podrške nego što je bila do sada".
Mi ćemo se sa ovim problemom izboriti, ne da bi zadovoljili neku medjunarodnu organizaciju da bi napravila bolji izveštaj, već ćemo to učiniti zbog nas i ljudi koji rade sa tom decom, rekao je Ljajić.
Istučući da "nema potrebe ni razloga da nešto krijemo", on je dodao da je princip tog ministarstva otvorenost i transparentnost.
Ministar je podsetio da je bilo najava da će izveštaj o stanju u Srbiji biti negativan, kao što se dogodilo i u Rumuniji i Rusiji, koje su imale sličan problem.
(agencije/MONDO)
Komentarišući izveštaj on je kazao da "naslov dezavuiše namere i optužuje sve one koji žele da na najhumaniji način pomognu deci sa posebnim potrebama".
"Mi smo svesni problema. Uslovljavanje prijema Srbije u Evropsku uniju poboljšanjem položaja dece sa posebnim potrebama ne ulazi u sferu socijalne pomoći, podrške i humanizma, već su to političke ocene", kazao je Ljajić na konferenciji za novinare u Radio televiziji Srbije povodom emitovanje serije "Srbija po meri dece".
Ljajić je rekao i da je izveštaj te medjunarodne nevladine organizacije bio gotovo identičan i pre dve godine.
On je dodao da će biti učinjeno sve da se u Srbiji poboljša situacija u Domovima za smeštaj osoba ometenih u razvoju.
Ljajić je naveo da u Domu za smeštaj osoba ometenih u razvoju u Kulinama boravi više od 500 osoba sa teškim retardacijama. "Tu su smeštena i deca i odrasli. To je nodopustivo i to traje godinama. U toj ustanovi radi jedna negovateljica na 65 dece. Tim ljudima koji rade u tim ustanovama treba dati maksimalnu podršku i pomoć", kazao je Ljajić.
On je naveo da u taj dom više neće biti primana nova deca i da će se taj dom transformisati u dom za odrasle, a da će deca biti smeštena po ostalim ustanovama.
Ljajić je objasnio da u Srbiji postoji pet domova za smeštaj osoba ometenih u razvoju i da u njima boravi 850 dece sa umerenim i teškim retardacijama.
On je najavio da će naredne godine biti kupljeno 20 stanova za boravak dece sa posebnim potrebama, kako bi se afirmisao takav način smeštaja u odnosu na smeštaj u domovima.
"Ne treba niko da dodje iz sveta da nam kaže kakav je položaj te dece", ukazao je Ljajić i dodao da će ministarstvo nastojati da nedostatke ispravi, ali da "treba i vremena, i finansijskih sredstava, i daleko više podrške nego što je bila do sada".
Mi ćemo se sa ovim problemom izboriti, ne da bi zadovoljili neku medjunarodnu organizaciju da bi napravila bolji izveštaj, već ćemo to učiniti zbog nas i ljudi koji rade sa tom decom, rekao je Ljajić.
Istučući da "nema potrebe ni razloga da nešto krijemo", on je dodao da je princip tog ministarstva otvorenost i transparentnost.
Ministar je podsetio da je bilo najava da će izveštaj o stanju u Srbiji biti negativan, kao što se dogodilo i u Rumuniji i Rusiji, koje su imale sličan problem.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
