Direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić izjavio je u sredu da će u ponedeljak podneti tužbu Vrhovnom sudu Srbije zbog Obavezujućeg uputstva Republičke radiodifuzne agencije o direktnim prenosima skupštinskih zasedanja.
On je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje gde je predstavljen plan razvoja javnog servisa rekao da to uputstvo predstavlja veliku opasnost koja može ugroziti funkiconisanje RTS i da nigde u Evropi ne postoji slično rešenje.
Govoreći o napretku RTS-a, Tijanić je kazao da je za poslednje četiri godine, prema oceni svih institucija, publike i kritičara RTS izrastao u jednu od najstabilnijih srpskih institucija i medij od najvećeg poverenja kod gledalaca.
Poslednje tri godine RTS je najgledanija televizija i procenat naplate pretplate raste, rekao je on i dodao da je prošlog meseca dostignut rekord u naplati od 5,5 miliona evra (55 odsto) što je, kako je naglasio, "svojevrstan kompliment".
"Javni servis nema funkciju ako nije najgledaniji u svojoj zemlji. Trku sa komercijalnim emiterima smatram okončanom i mi smo je dobili", kazao je on i istakao da RTS do kraja decenije mora da unapredi tehnički, grafički i prezenterski izgled, da obnovi mrežu predajnika i predje na digitalno emitovanje programa.
On je kazao da su u poslednje četiri godine, plate radnika povećane 2,5 puta, smanjen je broj zaposlenih sa 8.000 na 4.000 i najavio da će u narednih nekoliko meseci RTS napustiti još oko 800 ljudi što je "treći val socijalnog programa".
Odgovarajući na pitanja poslanika Liberalno demokratske partije, Tijanić je istakao da njegova mesečna plata iznosi izmedju 200.000 i 220.000 dinara i da bi na nekoj komeracijalnoj televiziji bila deset puta veća ali da je on "emotivan čovek" i da zato ostaje na RTS-u.
"Vratili smo objektivnost u sistem dnevnika. Prvi smo izbacili španske serije, povećali smo procenat domaćeg programa za 14 odsto, folk muzika je izbačena u korist etno muzike a od novca gradjana smo uložili 15 miliona evra u sportski, serijski, školski, dečji i zabavni program", istakao je direktor RTS-a.
Član Saveta RRA Vladimir Cvetković naglasio je da je uputstvo o prenosu sednica doneto kako se takve odluke ne bi donosile ad hoc u dogovoru RTS-a i Skupštine i istakao da se njime ne narušava proporcija programa javnog servisa.
"Odredba je doneta u najboljem javnom interesu i ona je pokazatelj demokratizacije društva a ne narušavanja autonomije RTS-a. Podnesite tužbu pa da vidimo da li je to u ingerenciji RRA ili ne", kazao je Cvetković.
Član Odbora za kulturu i informisanje iz Socijalističke partije Srbije i član Programskog odbora RTS-a Rajko Bralić naglasio je da se mora preispitati način naplate pretplate jer RTS sada daje Elektroprivredi Srbije osam odsto od ukupne finansijske realizacije naplate.
On je predložio i da država otpiše 20 miliona evra duga koje RTS ima prema njoj uz uslov da se taj novac uloži u dopisništva javnog servisa i proces digitalizacije.
Član odbora iz G17 Plus Aleksandar Lazarević ocenio je da treba unaprediti sadržaj programa na RTS-u jer je reprizni program suvišan i dodao da RTS ne bi smeo da podilazi ukusu publike.
Predsednik programskog odbora RTS Milovan Mitrović ocenio je da je potreban novi pravni okvir za funkcionisanje RTS-a, to jest ili izmeniti postojeći zakon ili doneti novi zakon o Radioteleviziji Srbije. (Beta)
On je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje gde je predstavljen plan razvoja javnog servisa rekao da to uputstvo predstavlja veliku opasnost koja može ugroziti funkiconisanje RTS i da nigde u Evropi ne postoji slično rešenje.
Govoreći o napretku RTS-a, Tijanić je kazao da je za poslednje četiri godine, prema oceni svih institucija, publike i kritičara RTS izrastao u jednu od najstabilnijih srpskih institucija i medij od najvećeg poverenja kod gledalaca.
Poslednje tri godine RTS je najgledanija televizija i procenat naplate pretplate raste, rekao je on i dodao da je prošlog meseca dostignut rekord u naplati od 5,5 miliona evra (55 odsto) što je, kako je naglasio, "svojevrstan kompliment".
"Javni servis nema funkciju ako nije najgledaniji u svojoj zemlji. Trku sa komercijalnim emiterima smatram okončanom i mi smo je dobili", kazao je on i istakao da RTS do kraja decenije mora da unapredi tehnički, grafički i prezenterski izgled, da obnovi mrežu predajnika i predje na digitalno emitovanje programa.
On je kazao da su u poslednje četiri godine, plate radnika povećane 2,5 puta, smanjen je broj zaposlenih sa 8.000 na 4.000 i najavio da će u narednih nekoliko meseci RTS napustiti još oko 800 ljudi što je "treći val socijalnog programa".
Odgovarajući na pitanja poslanika Liberalno demokratske partije, Tijanić je istakao da njegova mesečna plata iznosi izmedju 200.000 i 220.000 dinara i da bi na nekoj komeracijalnoj televiziji bila deset puta veća ali da je on "emotivan čovek" i da zato ostaje na RTS-u.
"Vratili smo objektivnost u sistem dnevnika. Prvi smo izbacili španske serije, povećali smo procenat domaćeg programa za 14 odsto, folk muzika je izbačena u korist etno muzike a od novca gradjana smo uložili 15 miliona evra u sportski, serijski, školski, dečji i zabavni program", istakao je direktor RTS-a.
Član Saveta RRA Vladimir Cvetković naglasio je da je uputstvo o prenosu sednica doneto kako se takve odluke ne bi donosile ad hoc u dogovoru RTS-a i Skupštine i istakao da se njime ne narušava proporcija programa javnog servisa.
"Odredba je doneta u najboljem javnom interesu i ona je pokazatelj demokratizacije društva a ne narušavanja autonomije RTS-a. Podnesite tužbu pa da vidimo da li je to u ingerenciji RRA ili ne", kazao je Cvetković.
Član Odbora za kulturu i informisanje iz Socijalističke partije Srbije i član Programskog odbora RTS-a Rajko Bralić naglasio je da se mora preispitati način naplate pretplate jer RTS sada daje Elektroprivredi Srbije osam odsto od ukupne finansijske realizacije naplate.
On je predložio i da država otpiše 20 miliona evra duga koje RTS ima prema njoj uz uslov da se taj novac uloži u dopisništva javnog servisa i proces digitalizacije.
Član odbora iz G17 Plus Aleksandar Lazarević ocenio je da treba unaprediti sadržaj programa na RTS-u jer je reprizni program suvišan i dodao da RTS ne bi smeo da podilazi ukusu publike.
Predsednik programskog odbora RTS Milovan Mitrović ocenio je da je potreban novi pravni okvir za funkcionisanje RTS-a, to jest ili izmeniti postojeći zakon ili doneti novi zakon o Radioteleviziji Srbije. (Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
