Stefanović je podvukao da je to njegov lični stav i naglasio da je kao potomak partizanskog borca koji je učestvovao u oslobađanju Beograda i Srbije tokom Drugog svetskog rata nezadovoljan rehabilitacijom Mihailovića.

"Naravno, ne mešam se u odluke nezavisnih pravosudnih organa, oni su verovatno imali više pravnih argumenata i dokaza nego što ja imam", rekao je Stefanović i ponovio da je lično nezadovoljan tom odlukom.

Viši sud u Beogradu rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine.

DAČIĆ: SRAMNA ODLUKA 

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da odluka o rehabilitaciji Draže Mihailovića ne predstavlja korak ka pomirenju niti ka istini i dodaje da nikakva odluka bilo kog suda ne može poništiti istoriju.

Naprotiv, ova odluka samo produbljuje podele, ocenio je šef srpske diplomatije, koji podseća Viši sud u Beogradu da su pre 70 godina, 14. maja 1945. godine, na isti dan kada je on doneo "sramnu odluku o rehabilitaciji", engleski vojnici u Italiji i Austriji zarobili gotovo 30.000 ustaša i četnika i predali ih jugoslovenskim partizanima.

"Samo taj podatak jasno govori o tome ko su bili saveznici, a ko neprijatelji, maja 1945", navodi Dačić.

On kaže da Viši sud treba podsetiti i na govor kralja Petra drugog Karađorđevića preko Radio Londona od 12. septembra 1944. godine sa pozivom na pristupanje "velikoj Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom".

Dačić u pisanoj izjavi za medije zaključuje da nikakva odluka bilo kog suda ne može izbrisati i poništiti istoriju.

"Svedoci smo da je svet danas suočen sa pokušajem revizije istorije i relativizacije pobeda i poraza, zločina i kazni. Srbija, kao žrtva takvih pokušaja na međunarodnom planu, ima obavezu da se bori i protiv revizije istorije i relativizacije istorijskih činjenica i u samoj Srbiji", poručio je šef srpske diplomatije.