U Srbiji oko 21.000 interno raseljenih Roma živi ispod praga rizika od siromaštva, a oko 20.000 živi u nekvalitetnim stambenim objektima, pokazala je studija koju je Visokog komesarijata UN za izbeglice.
Prema rečima autora studije Slobodana Cvejića manje od polovine interno raseljenih Roma ima sopstveni stambeni objekat, dok jedna trećina živi u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje - šupe, garaže...
"Istraživanje je pokazalo da tri četvrtine ispitanika živi na manje od 15 metara kvadratnih po članu domaćinstva, jedna polovina nema neke od osnovnih elemenata stambene infrastrukture (voda, struja, kanalizacija, telefon) dok skoro 90 odsto njih živi u nekvalitetnim stambenim uslovima, kao što su vlaga, loša stolarija, zapušteni zidovi", naveo je Cvejić.
On je na predstavljanju studije "procena potreba interno raselejnih Roma u Srbiji", objasnio da se ta studija zasniva na istraživanju koje je sproveo CeSid u oko 800 domaćinstava interno raseljenih i 400 domaćinstava domicilnih Roma, koji žive u njihovom neposrednom susedstvu.
"Oba uzorka su realizovana u 18 opština u Srbiji, u kojima je srednja i visoka koncentracija interno raseljenih Roma", dodao je Cvejić.
Govoreći o izvorima prihoda, on je istakao da više od dve trećine interno raseljenih Roma vidi zapošljavanje ili napredak na poslu kao rešenja za popravak ekonomskog poožaja.
Cvejić je naglasio da ta lica imaju otežani pristup socijalnim uslugama, a jedan od važnih razloga za to je nedostatak osnovnih ličnih dokumenata, kao što su lična karta, izvod iz matične knjige rođenih, uverenjenje o državljanstvu ili zdravstvena knjižica.
