Da li su srpski đaci po znanju dobacili bar do svetskog proseka, ove ali ni sledeće dve godine, nećemo saznati iz prozaičnog razloga – nije bilo para da se prijavimo za PISA testiranje.
"Srbija nije na vreme potpisala ugovor za PISA 2015. Taj ugovor je trebalo da se potpiše ili 2012. ili 2013. godine za ovaj novi ciklus, tako da sada ne možemo naknadno da se priključimo jer su pravila vrlo stroga", objasnila je Zorana Lužanin iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U prethodnom krugu naši đaci ostvarili su do sada najbolje rezultate, iako su njihova postignuća i dalje ispod proseka. U zemlji u kojoj je polovina đaka formalno ima odlično i vrlo dobro znanje, a čak svaki sedmi je vukovac, PISA testiranje jedan je od retkih objektivnih merila, preneo je RTS. "Nedostaje nam poređenje i sa drugima i sa sobom zato što smo do sada mogli da uočimo neke trendove, da vidimo da li rešenja koja se implementiraju u obrazovanju dovode do rezultata", rekla je koordinatorka PISA testiranja za Srbiju Dragica Pavlović Babić. Finansijski problemi uticali su i na to da Ministarstvo prosvete odustane i od namere da ove godine sprovede nacionalno testiranje po uzoru na PISA studiju. "Ministarstvo je pokušalo da bar na neki način napravi nacionalnu PISU tako što bismo uzeli neke korišćene zadatke. Međutim zbog cene i takvih zadataka, a pogotovo što ne bi bilo uporedivo sa drugim državama, Srbija ne učestvuje u ovom ciklusu", kaže Zorana Lužanin. Iz Ministarstva prosvete najavljuju da je ugovor za realizaciju PISA 2018 u završnoj fazi, a da su sredstva za testiranja već predviđena u budžetu. Međunarodnim programom procene učeničkih postignuća PISA (Programme for International Student Assessment ) utvrđuje se da li su učenici, sa završetkom opšteg obrazovanja, uzrasta 15 godina, usvojili znanja i veštine neophodne za nastavak školovanja, profesionalni razvoj i odgovorno učestvovanje u civilnom društvu. Postignuće se procenjuje u oblasti čitalačke, matematičke i prirodno-naučne pismenosti, podseća se u saopštenju i dodaje da dobijeni podaci omogućavaju da se utvrdi kvalitet, pravednost i efikasnost obrazovnog sistema. Rezultati su važni i za praćenje promena u obrazovanju, kvalitet obrazovnih ishoda i za planiranje i donošenje odluke o daljim pravcima razvoja obrazovanja. Svaki projektni ciklus PISA istraživanja traje četiri godine, a učešće u programu godišnje košta od 30.000 do 35.000 evra. U Ministarstvu prosvete, koji je tada vodio ministar Žarko Obradović, su te sporne 2013. godine za beogradski "Danas" rekli da je ukupna vrednost ugovora za pretohodni ciklus PISA 2012, koji je potpisan sa OECD-om, 122.000 evra i da je taj novac uplaćen ovoj međunarodnoj organizaciji. Sporan je bio deo koji je nije plaćen Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i njegovim saradnicima koji su bili zaduženi za realizaciju tog posla. Iz Ministarstva su tada tvrdili da Institut nije poslao odgovarajuću dokumentaciju, što je iz ove institucije dematovano. Svaki projektni ciklus PISA istraživanja traje četiri godine, a učešće u programu godišnje košta od 30.000 do 35.000 evra.
