Pomoći drugome u nevolji je, čini se, postala retkost u današnje vreme. Svi “gledaju svoja posla”, “ne žele da se mešaju”, pa čak ni kada muškarac bije ženu nasred ulice ili kada devojku na silu pokušaju da “uguraju” u auto.
Jedan od najšerovanijih statusa na društvenoj mreži Facebook danas je upravo priča jedne devojke iz Beograda koju su dvojica muškaraca pokušala da uvuku u svoj automobil i to naočigled nekolicine ljudi, koji, što je najtragičnije u celoj priči nisu ništa preduzeli da devojci pomognu.
Ništa manje strašna nije ni priča mladića, takođe sa autobuske stanice, koji je pomgao muškarcu koji je ležao na klupi i krvario.
Prenosimo vam njihove priče u celosti.
Napadnuta devojka
Sinoć u Beogradu: Ne volim da delim previše iz svog privatnog života ovde na Facebooku, ali ova priča se ne tiče samo mene. Naime, dok sam čekala noćni autobus sinoć kod Ušća u 00:25 dva muškarca u kolima su stali na stanicu i počeli da insistiraju na tome da uđem u kola i da me voze "kući", počinje priču Marija.
Nakon više odbijanja, vozač je izašao iz kola i krenuo da me cima za ruku i vuče ka vratima od zadnjeg sedišta koja su već bila otvorena. Otrgla sam se i nakon što sam krenula da koračam unazad da se sklonim, vozač me je zgrabio i podigao i krenuo da me ugura u kola. Ne znam koliko vas je bilo u situaciji da drži preplašenu mačku u rukama i da pokušava da je ugura u transporter, ali ta misija je praktično nemoguća.
Uspela sam da se oslobodim i udaljila se od kola, ali jedini razlog zašto mislim da su tu stali je taj sto je bilo još ljudi na stanici, koji su se naravno pravili ludi kao da se ništa ne dešava.
Iako prica ima happy end u smislu da sam živa i zdrava, a oni nadam se nabijeni na kolac, kastrirani, i potom spaljeni, ovo je jedna od najgorih stvari koja mi se desila. Taj osecaj bespomoćnosti i činjenica da neko, tek tako, ničim izazavan moze da mi oduzme najosnovnija ljudska prava, a možda i mnogo više je jeziva. Zato, drugari, pratite svoje drage zenske osobe na stanicu i sačekajte autobus sa njima.
Ovo se nije desilo u neko preterano zlo doba noći niti sam bila po nekim zabačenim mračnim ulicama. Desilo se na dobro osvetljenom mestu pred ljudima i pored mnogih vozila koja su tuda prolazila. Noćni autobus nikada nije izgledao bezbednije nakon ovog incidenta. P.S. Veliki pozdrav petorici momaka koji su sedeli na klupici iza mene i preduzeli - NIŠTA
Nikolina priča
Sinoć oko 1:30 prolazim sa društvom pored autobuske stanice. Na stajalištu gradskog prevoza jedan mađi lik (oko 25 godina) spava na klupici. Ili je pijan ili drogiran. Ne pomera se. Spava sedeći. Drugarica primećuje da mu je levo rame skroz krvavo. Prilazimo, pokušavamo da razgovaramo s njim. Ne odaziva se. Pozovemo hitnu pomoć. Dolazi hitna pomoć. Kostatuju da je uboden nožem.
E, sad, šta je bitno u celoj ovoj priči? Bitno je to da sve vreme dok smo čekali hitnu pomoć (nekih 15 minuta) niko nije hteo ni da priđe da pogleda šta se dešava s likom (iako su videli o čemu se radi). Čak i oni koji su stali pored i videli da krvari, samo su se okrenuli i otišli.
Dragi Beograđani, vi koji se tako osećate i vi koji studirate/radite u Beogradu, zaista nije teško pomoći ljudima kojima treba pomoć. Ne budite bezobzirni. To što Beograd ima dva miliona stanovnika ne znači da će naići neko drugi i pomoći čoveku. Ako se nađeš u situaciji kada možeš na bilo koji način da pomogneš - pomozi.
Slažemo se sa Nikolom. Pomozimo drugima u nevolji.
.
