Radovi na obilaznici oko glavnog grada od Nove godine će krenuti punom parom, pišu "Večernje novosti". Planiramo most na baržama i to, najverovatnije, dva, sa obe strane starog tramvajskog mosta. To, privremeno rešenje, sigurno bi pomoglo u rasterećenju Gazele. Ti mostovi bi se noću otvarali za prelazak brodova, objašnjava ministar Dragan Djilas
Radovi na obilaznici oko glavnog grada od Nove godine će krenuti punom parom, pišu "Večernje novosti". Vlasti Beograda konačno su našle zajednički jezik sa Republikom. Prestonica će u 2008. godini uložiti dve milijarde dinara, a ministar bez portfelja Dragan Djilas najavljuje da će isto toliko novca stići i iz Nacionalnog investicionog plana.On kaže da, dok ne počnu radovi na Gazeli, koji podrazumevaju manje traka ili zatvaranje mosta, mora da se proširi Savska ulica, uradi nadvožnjak kod Careve ćuprije gde rampa stoji već 30 godina, kao i da se proširi "tobogan" kod Sajma.
"Tako ćemo imati veću protočnost na prilazima Gazeli, jer veliki je broj automobila, koji dolaze iz sporednih pravaca, ali se slabo odlivaju ka Sajmu. Zajedno sa gradskim Sekretarijatom za saobraćaj, planiramo most na baržama i to, najverovatnije, dva, sa obe strane starog tramvajskog mosta.
To, privremeno rešenje, sigurno bi pomoglo u rasterećenju Gazele. Ti mostovi bi se noću otvarali za prelazak brodova, mada Sava nije toliko frekventna kao Dunav i mnogo je lakše premostiti je na taj način", ističe Djilas.
Kada se završi rekonstrukcija Starog tramvajskog mosta, kapacitet će biti povećan sa 15.000 na 30.000 vozila dnevno.
"Verovatno ću predložiti da, ukoliko dodje do zatvaranja Gazele, zahtevamo zabranu teretnog saobraćaja kroz Beograd, osim za kamione kojima je to krajnja destinacija. Deo kamiona iz pravca Pančeva i Zrenjanina mogao bi trajektima, koje bi grad platio, da se preveze preko reke, da ne idu kroz Karadjordjevu ulicu.
Takodje, veoma je važno za rasterećenje i to što će na Novi Beograd 2009. godine biti izmeštena glavna autobuska stanica, koja sada ima, dnevno, više od 450 polazaka", navodi Djilas.
Dakle, naredne godine, ukupno četiri milijarde dinara iz gradskog i republičkog budžeta biće usmereno na deo obilaznice od Dobanovaca, preko Ostružnice, do Ibarske magistrale, u dužini od 24,5 kilometara.
Djilas kaže da su za deonicu od 9,7 kilometara od Batajnice do Dobanovaca već ugovoreni krediti sa evropskim bankama, u ukupnom iznosu od 115 miliona evra. Radovi se odvijaju i na 12,8 kilometara od Orlovače prema Bubanj Potoku. Kada posao bude završen, zaokružuje se celina - obilaznica dužine 47 kilometara, koja povezuje glavne srpske saobraćajnice: autoputeve iz Beograda prema Novom Sadu, Zagrebu, Nišu, budući put do južnog Jadrana i Ibarsku magistralu.
"Saobraćajni institut CIP, trenutno, radi projekat mosta kod Vinče. Ovaj most preko Dunava biće kombinovani, drumsko-železnički. To je deo obilaznice, koja od Bubanj Potoka ide prema Pančevu. Što se železnice tiče, ta deonica imaće 29, a dužina puta je 34 kilometra. Namera je da kompletan teretni i tranzitni saobraćaj bude izmešten iz centra Beograda", kaže Djilas.
U ovom trenutku, zbog predstojeće sanacije mosta Gazela, za Beograd je najvažnije da u saobraćaj bude pušten deo od Ostružnice do Ibarske magistrale. Ako sredstva budu stizala po planu, ta deonica bi mogla da bude gotova do juna sledeće godine. Bez ovog dela puta, neće ni počinjati ozbiljna i neophodna rekonstrukcija Gazele.
Zato je i Beograd, posle godina "nećkanja", a na Djilasovu inicijativu, rešio da se uključi u finansiranje, skoro dve decenije nezavršenog, nacionalnog projekta. Novac će, zapravo, dati Direkcija za gradjevinsko zemljište i izgradnju Beograda, iz sopstvenih sredstava. Ona će finansirati i nadgledati izgradnju konkretne deonice puta.
Tranzitni saobraćaj preko Gazele čini 17 odsto ukupnog broja vozila. To je veliki procenat, jer je reč, uglavnom, o teretnom saobraćaju. Kamioni i šleperi više usporavaju saobraćaj od automobila, pa je realno što očekujemo da, otvaranjem obilaznice i zabranom kretanja kamiona kroz grad, drastično budu smanjene gužve na samom mostu. Po mojim procenama, najmanje za četvrtinu", ističe Djilas.
Veći deo posla, oko 60 odsto te deonice, već je završen. Radovi su zastali proletos, jer izvodjači nisu bili isplaćeni. Od tada se radi sa, svega, petinom kapaciteta. Kako bi se obezbedio novac za vraćanje duga, Beograd je u oktobru iz budžetske rezerve izdvojio 300 miliona dinara, pišu "Večernje novosti".
(MONDO)
