Dinar je ojačao za 2,8 odsto prema evru, tako da je zvančni srednji kurs 82,2797 dinara za jedan evro, a kako je izjvaio guverner NBS Radovan Jelašić srednji kurs u sredu će najverovatnije biti oko 81 do 81,5 dinara za evro. Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković je ukazao na mogućnost da su na pad dinara uticale pojedine banke špekulativnim udarom.
Dinar je ojačao za 2,8 odsto prema evru, tako da je zvančni srednji kurs 82,2797 dinara za jedan evro, a kako je izjvaio guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić srednji kurs u sredu će najverovatnije biti oko 81 do 81,5 dinara za evro, zavisno od transakcija na medjubankarskom deviznom tržištu. On je još naveo da očekuje dalju stabilizaciju kursa.Jelašić je istakao da je u poslednjim transakcijama na deviznom tržištu evro vredeo oko 81 dinar, što znači da će u sredu najverovatnije doći do dodatnog smirivanja kursa, tako da će se vratiti mnogo bliže "ravnotežnom nivou" od pre dve-tri sedmice.
Dinar je 29. oktobra dostigao rekordnu vrednost od 76,8093 dinara za evro, prema srednjem kursu NBS, nakon čega je počelo slabljenje, tako da je u petak, 30. novembra, kurs bio 84,754 dinara za evro.
Guverner je ukazao da je u petak, subotu i ponedeljak NBS otkupila od menjača oko 100 miliona dolara, što znači da im je isplaćeno blizu šest milijardi dinara, tako da raspolažu sa dovoljnom količinom i dinara i deviza.
On je pozvao gradjane da NBS prijave sve menjačnice, koje nisu želele da otkupljuju evre, i podsetio da su sve menjačnice vezane godišnjim ugovorima sa centralnom bankom, koji im neće biti produženi ako se utvrdi da nisu kupovali, odnosno prodavali odredjenu valutu, iako su imali dovoljno novca.
Jelašić je istakao da su u oscilacijama kursa proteklih dana najviše gubili oni koji su bili izloženi deviznom riziku, koji bi trebalo da umanje, tako što će se više zaduživati u dinarima jer "očito može doći i do značajnijih pomeranja kursa".
On je istakao da je tržište u proteklom periodu "malo izgubilo poverenje" zbog čega je evro ojačao na nekoliko dana i dodao da će NBS na deviznom tržištu intervenisati samo ako oceni da nema zadovoljavajuće trgovine, odnosno da takav kurs na dugi rok neće dovesti do stabilnosti cena.
Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković je medjutim ukazao na mogućnost da su na pad dinara prošle nedelje uticale pojedine banke špekulativnim udarom.
Bankama bi to moglo biti u interesu jer se rate za kredite najčešće obračunavaju 30. dana u mesecu, a 30. novembra srednji kurs bio 84,75 dinara za evro dok je sada 82,27 dinara, objasnio je Stamenković predstavljajući mesečni bilten Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Stamenković je podsetio da su već 30. novembra u popodnevnim časovima transakcije obavljane po kursu od približno 83 dinara za evro.
Za pad kursa dinara, koji je u drugoj dekadi novembra dostigao osam odsto, ima više činilaca, kazao je on. Okidač je bilo povlačenje investitora zbog pada berzanskih indeksa, a nakon toga investitori su kupovali strane valute, kazao je Stamenković uz napomenu da su berzanski indeksi opadali i u drugim zemljama.
Do povećane tražnje za devizama došlo je verovatno i zbog plaćanja izvoza, koji je povećan za približno 2,4 milijarde evra u prvih deset meseci ove godine u odnosu na isti period 2006, a spoljnotrgovinski deficit uvećan je za 1,2 milijarde evra, kazao je on.
Na kurs su uticale i političke prilike u vezi sa statusnim pitanjem Kosova, na koje je tržište reagovalo na uobičajen način, odnosno tražnjom sigurnije likvidne aktive, kazao je Stamenković.
On je ocenio da se dinar neće vratiti na nivo sa kojeg je opadanje počelo, ali da će vratiti deo vrednosti zbog toga što je oko novogodišnjih praznika ponuda deviza uvećana prilivom novca naših radnika u inostranstvu, a u decembru se očekuje i prodaja preduzeća.
Ni u trenucima kada je Narodna banka Srbije intervenisala na tržištu banke nisu imale značajnu dodatnu tražnju za devizama, a slobodna dinarska sredstva su ulagala u hartije od vrednosti Narodne banke Srbije, kazao je on. Vrednost prodatih hartija od vrednosti u novembru je uvećan za približno 15 milijardi dinara.
(agencije/MONDO)
