Draži u čast: Stotinu četnika na Adi Ciganliji!

Okupljenima se obratio savetnik predsednika Srbije Oliver Antić koji je naglasio da Draži Mihailoviću rehabilitacija nije bila neophodna. "Mi koji znamo istinu, znamo i to da njemu rehabilitacija nije bila potrebna. Ona je bila više potrebnija nama, a ne njemu. Đeneral je bio povod, a mi smo uspeli da izvršimo rehabilitaciju države i naše istorije, u pravo stanje smo doveli istinu", kazao je Antić.

On je rekao da je ponosan što ljudi danas mogu slobodno da pišu o Draži Mihailoviću, ali i da slušaju četničke pesme u kafanama i zapevaju.

Antić je istakao da komandanta jedino nisu izdale "Amerike i Francuska", dok su svi drugi prema njemu bili izdajnici.

Ada Ciganlija postaje Dražina Ada?

Današnji skup, kako su rekli organizatori, je početak mnogobrojnih manifestacija koje će se održavati svake godine u čast Dragoljuba Draže Mihailovića. U planu je da se održavaju "Dražini dani", ali i, kako smo nezvanično čuli, da Ada Ciganlija promeni ime u "Dražina Ada".

U okviru Dražinih dana trebalo bi da budu organizovane izložbe, večeri četničke poezije i druge manifestacije. Takođe, biće osnovan i Savez udruženja boraca četničkih oslobodilačkkih ratova 1903-1945. godine (SUBČOR). Za predsednika imenovan je Miličević Milan.

Ministar Velimir Ilić rekao je okupljenima da se nada da će sledeće godine na pomen Čiča Draži doći 10.000 ljudi i da će Ada Ciganlija biti puna.

 "Želimo da se ovaj događaj na dostojan način obeleži", istakao je ministar i rekao da će danas otići na Ravnu Goru gde će nastaviti obeležavanje godišnjice smrti komnadanta Mihailovića.

Jedan od organizatora današnjeg skupa na kome je služen pomen Dragan Alorić naveo je da mu je žao što se o “kraju istorije slavnog naroda i slavnog čoveka” nije više učilo u školama, već se o tome ćutalo.

"Draža je bio prvi gerilac koji je pružio otpor nemačkim okupatorima", rekao je Alorić i istakao da naša otadžbina zaslužuje da se sećanje na Dražu Mihailovića dostojno obeleži.

Među okupljenima je bilo i ljudi iz Republike Srske, kupača sa Ade Ciganlije, pripadnika omladinskog pokreta četnika, kao i četnički vojvoda Jovan Joja Tintor koji je bio blizak saradnik Radovana Karadžića. Pre početka skupa sa razglasala su se čule četnički pesme, a okupljeni su nosile majice i zastave sa četničkim simbolima i Dražinim likom.

Pomen je služen na mestu bivšeg zatvora na Adi Ciganliji, za koje se sumnjalo da krije posmrtne ostatke komandantaJugoslovenske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Draža Mihajlovića.

Do danas nije utvrđeno šta se dogodilo sa njegovim posmrtnim ostacima Mihailovića kada je streljan i ne postoji grob.

U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.

 (L.S.)