Ona je, odgovarajući novinarima na pitanje da li je vlada usvojila kriterijume za smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi, istakla da je odgovornost na svakom od resora i resornih ministara da sprovedu istraživanje i pripremu koje je ministarstvo, na čijem je čelu, uradilo i to stave u funkciju.

"Suština je u tome da se može uraditi više sa manje. Mi možemo da imamo manju i bolju upravu, ali je veoma važno da se time pozabavi svako od ministarstva, jer samo oni znaju tačno gde su rezerve, a gde najhitnije potrebe", rekla je Udovički.

Kako je objasnila, to je bio važan prvi korak, ali još se radi na tome da se do kraja razrade detalji.

Prema ranijim analizama Ministarstva, u javnoj upravi i lokalnim samoupravama ove godine otkaz bi trebalo da dobije oko 9.000 ljudi, a otpuštanja bi trebalo da krenu do septembra. Za 4.600 bi trebalo da bude smanjen broj zaposlenih u republičkoj administraciji, a za 4.478 u lokalnim samoupravama.

"Suština je u tome da se može uraditi više sa manje. Mi možemo da imamo i manju i bolju upravu, ali je vrlo važno da se time pozabavi svako od ministarstava, jer samo oni znaju tačno gde su rezerve a gde najhitnije potrebe", istakla je Udovički.

Gradonačelnih Beograda Siniša Mali rekao je da Grad Beograd već ispunjava kriterijume oko broja zaposlenih koje priprema Vlada Srbije.

Blic je u današnjem izdanju preneo da je Vlada Srbije na sastanku u četvrtak dogovorila kako će izgledati proces otpuštanja utvrđenog viška od 9.000 zaposlenih u javnoj upravi.

"Zastoj je trajao desetak dana jer većina ministara nije bila spremna da konačno krene u ono što je već ranije dogovoreno. Ministarstvo za državnu upravu dalo je opštu analizu, a zatim su sva ministarstva radila na preciznim planovima za svoje sektore. Međutim, cela akcija se u jednom momentu potpuno razvodnila i očigledno je da je zeleno svetlo morao da da sam premijer", rekao je za Blic izvor iz Vlade.

Ti planovi, kako piše list, za sada su označeni kao službena tajna da ne bi izazvali paniku među zaposlenima u javnoj upravi. Ipak, prema nezvaničnim informacijama, analize pokazuju da najviše viškova ima u zdravstvu, prosveti i sudstvu, piše Blic.