Ponuda Rusije Beogradu da krak gasovoda "Južni potok" predje preko Srbije, a da zauzvrat ova zemlja dobije većinski paket NIS-a, što praktično znači uspostavljanje monopola na energetskom tržištu Srbije, već duže se "kuva", piše beogradski dnevnik "Politika" u četvrtak.
Odluka ponudi Rusa biće donešena u samom državnom vrhu, a osim predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, koji bi trebalo da je aminuju, o tome će se izjasniti i poslanici u Skupštini Srbije.
Nacrt sporazuma nije donet preko noći, kako je to predstavljeno u javnosti, iako je u pozadini "gasnih" pregovora vladala velika užurbanost.
S dokumentom su premijer i predsednik bili upoznati još pre mesec i po dana nakon poslednje posete Alekseja Milera, prvog čoveka Gasproma, tvrdi izvor "Politike" blizak vladi.
Izvor blizak predsedniku Srbije potvrdjuje ovu priču. Dil podrazumeva da Rusi grade "Južni potok", završe podzemno skladište Banatski dvor, kupe NIS, a tendera za prodaju nacionalne naftne kompanije ne bi ni bilo.
To je očigledno deo dila zvaničnog Beograda i Moskve, koji bi trebalo da potvrde poslanici. Medjudržavnim sporazumom koji bi potom bio potpisan, pošto se sve tačke nacrta sporazuma usaglase, a koji u tom slučaju ima snagu zakona, Gaspromnjeft bi praktično postao vlasnik NIS-a.
Narednih dana, radna grupa, formirana samo da se bavi ovim poslom, pažljivo će pročitati nacrt, doraditi sporazum, neke stavke i izmeniti i tek onda ponovo sesti sa ruskom stranom da razmotri takvu ponudu.
Sam nacrt sporazuma neće pretrpeti velike izmene, ali izvesnih korekcija mora biti, tvrdi izvor blizak vladi. Činjenica je da bi Srbija prolaskom ovog kraka gasovoda obezbedila sebi dovoljno gasa i postala energetski lider u regionu.
Kao protivuslugu za većinsko vlasništvo nad NIS-om, Rusi će Srbiji morati da ispune tri želje: da joj se gas isporučuje po nižim cenama, da u svakom času može da povuče onoliko gasa koliko joj je potrebno, kao i da podzemno skladište Banatski Dvor bude završeno u roku.
Srbija će insistirati i na tome da se ulaganja u modernizaciju NIS-a završe u roku od godinu dana, kao i da postoji poseban račun na koji će Gaspromnjeft položiti novac kao garanciju da će ulagati u rafinerije Pančevo i Novi Sad.
S obzirom na to kolike su zalihe nafte Gaspromnjefta, inače državne naftne kompanije, teško je poverovati da će oni kupiti srpske rafinerije da bi ih zatvorili, kaže isti izvor. Rusi su jedini igrači kojima su rafinerije zaista potrebne da bi preradili svu naftu koju imaju.
"Politika" tvrdi da svi ostali naftni igrači u regionu, poput OMV-a, MOL-a, Helenika, kupuju NIS radi zaštite od konkurencije, što opet znači da mogu staviti ključ u bravu i rafinerije pretvoriti u staro gvoždje.
Ukoliko bi se ipak dogodilo da ova ruska ponuda bude odbijena, gasovod bi sigurno zaobišao Srbiju, što znači da bi "novu naftu", kako popularno zovu gas, dobijala samo iz jednog pravca, preko Madjarske, što se u više navrata do sada pokazalo kao loše.
Ministar Popović ima samo reči hvale za ovu ponudu. "Prolazak tranzitnog gasovoda bio bi od nemerljivog značaja za našu zemlju, jer od današnjeg stanja, u kome Srbija 91 odsto potreba za gasom zadovoljava uvozom, dolazimo u poziciju tranzitne države, koja ima ogromne prihode od tranzita. Izgradnja gasovoda bi značila da je Srbija dugoročno obezbedjena ovim energentom. Sama gradnja bi uposlila domaću operativu, a investicija u gasovod i skladište bila bi više od jedne milijarde evra. Dodatne količine gasa bi omogućile prelazak domaćinstava na ovaj energent, ali i pospešivanje industrijske proizvodnje", kaže Popović.
Na argument da Srbija ovime daje monopolsku poziciju Rusima na energetskom tržištu, Popović odgovara da je "Srbija u ovom momentu visokozavisna od ruskog gasa i da izgradnja deonice 'Južnog potoka' kroz Srbiju tu zavisnost neće izmeniti".
Za gradnju gasovoda "Južni potok" postoje tri opcije – preko Srbije, BiH do hrvatske luke Ploče, zatim drugi, preko Grčke ispod Jadranskog mora, i treći, preko Rumunije, Madjarske i Austrije.
(MONDO)
Odluka ponudi Rusa biće donešena u samom državnom vrhu, a osim predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, koji bi trebalo da je aminuju, o tome će se izjasniti i poslanici u Skupštini Srbije.
Nacrt sporazuma nije donet preko noći, kako je to predstavljeno u javnosti, iako je u pozadini "gasnih" pregovora vladala velika užurbanost.
S dokumentom su premijer i predsednik bili upoznati još pre mesec i po dana nakon poslednje posete Alekseja Milera, prvog čoveka Gasproma, tvrdi izvor "Politike" blizak vladi.
Izvor blizak predsedniku Srbije potvrdjuje ovu priču. Dil podrazumeva da Rusi grade "Južni potok", završe podzemno skladište Banatski dvor, kupe NIS, a tendera za prodaju nacionalne naftne kompanije ne bi ni bilo.
To je očigledno deo dila zvaničnog Beograda i Moskve, koji bi trebalo da potvrde poslanici. Medjudržavnim sporazumom koji bi potom bio potpisan, pošto se sve tačke nacrta sporazuma usaglase, a koji u tom slučaju ima snagu zakona, Gaspromnjeft bi praktično postao vlasnik NIS-a.
Narednih dana, radna grupa, formirana samo da se bavi ovim poslom, pažljivo će pročitati nacrt, doraditi sporazum, neke stavke i izmeniti i tek onda ponovo sesti sa ruskom stranom da razmotri takvu ponudu.
Sam nacrt sporazuma neće pretrpeti velike izmene, ali izvesnih korekcija mora biti, tvrdi izvor blizak vladi. Činjenica je da bi Srbija prolaskom ovog kraka gasovoda obezbedila sebi dovoljno gasa i postala energetski lider u regionu.
Kao protivuslugu za većinsko vlasništvo nad NIS-om, Rusi će Srbiji morati da ispune tri želje: da joj se gas isporučuje po nižim cenama, da u svakom času može da povuče onoliko gasa koliko joj je potrebno, kao i da podzemno skladište Banatski Dvor bude završeno u roku.
Srbija će insistirati i na tome da se ulaganja u modernizaciju NIS-a završe u roku od godinu dana, kao i da postoji poseban račun na koji će Gaspromnjeft položiti novac kao garanciju da će ulagati u rafinerije Pančevo i Novi Sad.
S obzirom na to kolike su zalihe nafte Gaspromnjefta, inače državne naftne kompanije, teško je poverovati da će oni kupiti srpske rafinerije da bi ih zatvorili, kaže isti izvor. Rusi su jedini igrači kojima su rafinerije zaista potrebne da bi preradili svu naftu koju imaju.
"Politika" tvrdi da svi ostali naftni igrači u regionu, poput OMV-a, MOL-a, Helenika, kupuju NIS radi zaštite od konkurencije, što opet znači da mogu staviti ključ u bravu i rafinerije pretvoriti u staro gvoždje.
Ukoliko bi se ipak dogodilo da ova ruska ponuda bude odbijena, gasovod bi sigurno zaobišao Srbiju, što znači da bi "novu naftu", kako popularno zovu gas, dobijala samo iz jednog pravca, preko Madjarske, što se u više navrata do sada pokazalo kao loše.
Ministar Popović ima samo reči hvale za ovu ponudu. "Prolazak tranzitnog gasovoda bio bi od nemerljivog značaja za našu zemlju, jer od današnjeg stanja, u kome Srbija 91 odsto potreba za gasom zadovoljava uvozom, dolazimo u poziciju tranzitne države, koja ima ogromne prihode od tranzita. Izgradnja gasovoda bi značila da je Srbija dugoročno obezbedjena ovim energentom. Sama gradnja bi uposlila domaću operativu, a investicija u gasovod i skladište bila bi više od jedne milijarde evra. Dodatne količine gasa bi omogućile prelazak domaćinstava na ovaj energent, ali i pospešivanje industrijske proizvodnje", kaže Popović.
Na argument da Srbija ovime daje monopolsku poziciju Rusima na energetskom tržištu, Popović odgovara da je "Srbija u ovom momentu visokozavisna od ruskog gasa i da izgradnja deonice 'Južnog potoka' kroz Srbiju tu zavisnost neće izmeniti".
Za gradnju gasovoda "Južni potok" postoje tri opcije – preko Srbije, BiH do hrvatske luke Ploče, zatim drugi, preko Grčke ispod Jadranskog mora, i treći, preko Rumunije, Madjarske i Austrije.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
