Ne vidi se kraj prilivu migranata

"Ne vidimo bilo kakav kraj priliva ljudi narednih meseci", rekla je portparolka Visokog komesara UN za izbeglice Melisa Fleming, ukazujući na nastavak nasilja u Iraku i Siriji i "pogoršanje uslova" za sirijske izbeglice u Turskoj, Jordanu i Libanu.

TAS S je preneo reči Flemingove da sada UNHCR radi sa srpskim vlastima da se "odgovori na humanitarne potrebe više od 10.000 izbeglica i drugih osoba koji su stigli u tu zemlju".

Iako se situacija sada u celini smirila u poređenju sa "scenama haosa" poslednje sedmice, UNHCR je i "dalje zabrinut uslovima" u kojima se nalaze izbeglice i migranti, rekla je ona, pozivajući EU da se pruži pomoć Grčkoj, Makedoniji i Srbiji u rešavanju problema izazvanih masovnim prilivom migranata.

Flemingova je, kako prenosi ruska agencija, izrazila zabrinutost UNHCR-a što priliv migranata i izbeglica zadobio "stabilan karakter", dodajući da se radi o "simptomu daleko šireg problema, koji se tiče rekordnih nivoa prinudnog raseljavanja ljudi zbog konflikata u Siriji i na drugim mestima".

"Taj problem se ne može rešiti naporima jedne zemlje", kazala je ona, ističući da je "hitno potreban obuhvatan evropski odgovor, zasnovan na solidarnosti i podjednakom raspoređivanju bremena".

Fleming je iznela podatak da broj sirijskih izbeglica danas iznosi 4.089.023.

Više od 1,1 miliona njih našli su utočište u Libanu, više od 629.000 u Jordanu, više od 250.000 u Iraku, blizu dva miliona u Turskoj i više od 132.000 u Egiptu.

TAS S je preneo iz Ženeve i izjavu predstavnika Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Džoela Milmana da je od početka godine u Sredozemnom moru pokušavajući da dopru do Evrope život izgubila 2.373 migranta.

Po podacima IOM, zaključno sa 24. avgustom u Evropu je preko Mediterana stiglo 267.121 osoba, od čega je najviše - 157.228, doplovilo do obala Grčke.

KROZ SRBIJU PROŠLO 100.000 MIGRANATA

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da u Srbiji ima više od 4.000 ljudi koji su izrazili nameru da traže privremeni azil, kao i da je trenutna situacija u Srbiji pod kontrolom i ne prete nikakve zaraze i bolesti.

Kako je saopštio Vulin, kroz Srbiju je do sada prošlo 100.000 migranata.

"Trenutno u Preševu imamo više od 1.000 migranata koji čekaju da prođu odgovarajuće procedure. Svi dobijaju lekarski pregled, lekove, pakete hrane i u koji od naših centara treba da odu, kuda da idu i kako da se ponašaju", rekao je Vulin novinarima u Vršcu.

U Crvenom krstu je Tanjugu rečeno da je prihvatni centar u Preševu napustila većina migranata koji su tu stigli u izbegličkom talasu ovog vikenda, ali da se već danas očekuju novi.

"Trenutno imamo oko 500 izbeglica. Imamo najavu da će u toku dana stići oko 2.000 izbeglica iz pretprihvatnog centra", izjavio je Ahmet Halimi, sekretar Crvenog krsta u Preševu.

On je dodao da su u Prihvatnom centru spremni da ih dočekaju, da imaju hranu i vodu dovoljne za tri do četiri dana.

Predsednik opštine Preševo, Ragmi Mustafa, rekao je da je u tamošnjem prihvatnom centru pomoć u hrani i higijenskim sredstvima do sada je dobilo oko 60.000 ljudi koji su došli iz Azije i Afrike.

"Osim pomoći koje je obezbedila lokalna samouprava iz budžeta, svi potrebni resursi kojima grad raspolaže stavljeni su im na raspolaganje. Pomažu i Crveni krst, humaniratne organizacije, Dom zdravlja i svi građani", rekao je Mustafa.

On je rekao da je teško održati funkcionisanje jednog grada kada ima ovako veliki broj izbeglica, ali da će Preševo i dalje pomagati ove ljude koji, kako je rekao, samo prolaze kroz Srbiju na putu u zemlje Evropske unije.

Kada dobiju azilantske potvrde i napuste prihvatni centar, najveći problem izbeglica je pronaći odgovarajući prevoz do Beograda ili Subotice.

UNHCR je obezbedio jedan broj autobusa, ali su potrebe daleko veće. Izbeglice najčešće koriste privatne prevoznike kojima, kako kažu, plaćaju 25 evra za put do Beograda.

Autobuska stanica u Bujanovcu, 20 kilometara udaljena od Preševa, organizovala je prevoz "Nišekspresovim" autobusima po regularnim cenama i po potrebi uvodi vanredne polaske.

"Karta do Beograda košta 2.000, a do Subotice 2.900 dinara. Mi imamo stav da sve putnike tretiramo jednako, i svako ima pravo da kupi kartu i putuje sa nama", rekao je za Tanjug Milomir Radovanović direktor Nišekspresa.

"Osim toga obezbedili smo mesta u čekaonicma, kao i besplatan internet i mesto za tuširanje putnika", kaže Radovanović.

Ministar Vulin je izjavio da se ljudi koji nameravaju da traže azil neće zadržavati previše u našoj zemlji, ali da će dok budu tu biti zaštićeni domaćim i međunarodnim zakonima.

"Štiti ih i odnos srpskog naroda prema njima, jer mi znamo kako boli tuđa muka, pa se tako i ponašamo", rekao je ministar i dodao da bezbedonosne službe Srbije odlično rade svoj posao i da talas migranata nema za cilj Srbiju, već zemlje zapadne Evrope.

Ministar je poručio da će oni svakako biti zbrinuti dok su u Srbiji i da država vodi računa o svom stanovništvu upravo tako što vodi računa o migrantima.

Prema njegovim rečima, kroz Srbiju je prošlo više od 100.000 migranata i za razliku od većine drugih zemalja Srbija uredno evidentira koliko njih prođe kroz domaće centre i izdaje im potrebnu dokumentaciju.

"Ne pokušavamo da smanjimo, niti povećavamo njihov broj i odgovorno se ponašamo prema njima", dodao je Vulin i naglasio da oni u Srbiji ne prave nikakve incidente, za razliku od onoga što se moglo videti prethodnih dana u Makedoniji i Grčkoj, kao i da to govori o njima, ali i o nama, odnosno da se Srbija i prema njima odnosi kao prema ljudima.

Srbija, kako je poručio, ipak ne može sama, zbog čega joj je neophodna dodatna pomoć EU i međunarodne zajednice.

"Očekujemo da će se na samitu u Beču i o ovome raspravljati. Za sada smo uspeli da obezbedimo značajnu pomoć, kao i da tu takozvanu rutu uvedemo u zvanične planove međunarodnih organizacija", rekao je Vulin.