Narodna banka Srbije će i u narednoj godini voditi restriktivnu monetarnu politiku, najavio je u izjavi agenciji Tanjugu guverner Radovan Jelašić i istakao da u 2008. godini "ne očekuje dalji drastičan pad bankarskih kamata, kao u proteklih godinu i po dana".
Centralna banka je u 2007. godini uspela da ostvari cilj da bazna inflacija bude izmedju četiri i osam odsto, jer će ona dostići oko pet procenata, rekao je Jelašić i najavio da NBS u 2008. godini planira baznu inflaciju u rasponu izmedju tri i šest odsto.
"To neće bili lako, ali je moguće postići uz podršku fiskalne politike, koja planira ukupnu inflaciju na oko šest odsto", smatra guverner NBS.
Guverner centralne banke smatra da će u 2008. godini biti teško održati projektovanu inflaciju od šest odsto.
Objašnjavaći rast inflacije preko planiranih 6,5 odsto u 2007. godini, Jelašić kaže da se to desilo zbog eksternih faktora, poput rasta cene nafte na svetskom tržištu i poskupljenja poljoprivrednih proizvoda usled sušne godine.
"Pitanje je da li je trebalo da Srbija sprovodi izvršenje budžeta i predvidjenog obima javne potrošnje, nezavisno od toga šta se dešava u svetu, ili je trebalo da preduzme odredjene mere da te eksterne šokove minimiziramo", kazao je Jelašić.
Guverner je izrazio nadu da će Vlada Srbije u sledećoj godini "ne samo rečima, već i konkretnim merama raditi na tome da postigne cilj od šest odsto ukupne inflacije".
U 2008. godini Jelašić ne očekuje drastičan pad bankarskih kamata, kao što je to bilo u proteklih godinu i po dana, i to zbog restriktivnije monetarne politike NBS i ukazao da ćemo u narednoj godini imati "u najmanju ruku zadržavanje postojećih kamatnih stopa".
Jelašić je napomenuo da kod pojedinih "bankarskih proizvoda" očekuje smanjenje, a kod drugih povećanje kamatnih stopa.
Na svetskom finansijskom tržištu okolnosti su se izmenile i nema toliko viškova slobodnih sredstava za investitranje, tako da i najjače bankarske institucije "Siti benk" i "UBS" traže svež kapital u svetu, objasnio je Jelašić.
Guverner NBS je podsetio da je bazna kamata Evropske centralne banke (eurolibor) dostigla oko pet odsto, što za otplatu mesečnih rata dinarskih kredita indeksiranih evrima, znači erolibor (pet odsto), uvećan za bankarsku maržu, plus kretanje deviznog kursa.
Prvi čovek centralne banke je kazao da ne očekuje dalji drastičan pad kamata u narednoj godini, kako su one "padale" tokom 2007.
Jelašić je izrazio uverenje da će Srbija rešiti predstojeće političke izazove i ocnio da bi država tom slučaju mogla da "popravi kreditni rejting za dve do tri stepenice", a ukoliko budu ubrzajne reforme, taj rejting bi "skočio" i za "pet do šest stepenica i tako se približi rejtingu nekih clanica EU, poput Rumunije i Bugarske".
(Tanjug)
Centralna banka je u 2007. godini uspela da ostvari cilj da bazna inflacija bude izmedju četiri i osam odsto, jer će ona dostići oko pet procenata, rekao je Jelašić i najavio da NBS u 2008. godini planira baznu inflaciju u rasponu izmedju tri i šest odsto.
"To neće bili lako, ali je moguće postići uz podršku fiskalne politike, koja planira ukupnu inflaciju na oko šest odsto", smatra guverner NBS.
Guverner centralne banke smatra da će u 2008. godini biti teško održati projektovanu inflaciju od šest odsto.
Objašnjavaći rast inflacije preko planiranih 6,5 odsto u 2007. godini, Jelašić kaže da se to desilo zbog eksternih faktora, poput rasta cene nafte na svetskom tržištu i poskupljenja poljoprivrednih proizvoda usled sušne godine.
"Pitanje je da li je trebalo da Srbija sprovodi izvršenje budžeta i predvidjenog obima javne potrošnje, nezavisno od toga šta se dešava u svetu, ili je trebalo da preduzme odredjene mere da te eksterne šokove minimiziramo", kazao je Jelašić.
Guverner je izrazio nadu da će Vlada Srbije u sledećoj godini "ne samo rečima, već i konkretnim merama raditi na tome da postigne cilj od šest odsto ukupne inflacije".
U 2008. godini Jelašić ne očekuje drastičan pad bankarskih kamata, kao što je to bilo u proteklih godinu i po dana, i to zbog restriktivnije monetarne politike NBS i ukazao da ćemo u narednoj godini imati "u najmanju ruku zadržavanje postojećih kamatnih stopa".
Jelašić je napomenuo da kod pojedinih "bankarskih proizvoda" očekuje smanjenje, a kod drugih povećanje kamatnih stopa.
Na svetskom finansijskom tržištu okolnosti su se izmenile i nema toliko viškova slobodnih sredstava za investitranje, tako da i najjače bankarske institucije "Siti benk" i "UBS" traže svež kapital u svetu, objasnio je Jelašić.
Guverner NBS je podsetio da je bazna kamata Evropske centralne banke (eurolibor) dostigla oko pet odsto, što za otplatu mesečnih rata dinarskih kredita indeksiranih evrima, znači erolibor (pet odsto), uvećan za bankarsku maržu, plus kretanje deviznog kursa.
Prvi čovek centralne banke je kazao da ne očekuje dalji drastičan pad kamata u narednoj godini, kako su one "padale" tokom 2007.
Jelašić je izrazio uverenje da će Srbija rešiti predstojeće političke izazove i ocnio da bi država tom slučaju mogla da "popravi kreditni rejting za dve do tri stepenice", a ukoliko budu ubrzajne reforme, taj rejting bi "skočio" i za "pet do šest stepenica i tako se približi rejtingu nekih clanica EU, poput Rumunije i Bugarske".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
