Više od 75 odsto lekara zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije razmišljalo je o odlasku iz zemlje i to bi u narednim godinama mogao da ugrozi stabilnost sistema zdravstvene zaštite.
Na predstavljanju istraživanja ''Migracija zdravstvenih radnika iz zemalja Zapadnog Balkana - analiza uzroka, posledica i politika'' rečeno je i da je prema popisu stanovnika Srbije u 2011. godini ukupno 1.186 lekara, građana Srbije, radilo u inostranstvu, a da ekonomski motivi značajno utiču na migraciju radne snage.
''Rezultati istraživanja su pokazali da je više od 75 odsto lekara razmišljalo o odlasku iz zemlje - ikada u životu ili nedavno. Taj procenat je još veći (81 odsto) kod mlađih ispitanika do 35 godina starosti'', rekla je saradnik na istraživanju u Srbiji dr Maja Krstić.
Ona je istakla da su osnovni razlozi zbog kojih lekari žele da odu u inostranstvo - loša ekonomska situacija i niska primanja, nezadovoljstvo poslom, loši uslovi za rad za one koji već rade kao i uopšte nemogućnost zapošljavanja i nepostojanje dalje perspektive za one koji su završili fakultete.
Kako je rekla, ono što privlači zaposlene u zdravstvu da odu u inostranstvu su atraktivnije plate, socijalni i drugi benefiti, profesionalno radno okruženje pogodnije za obuku i razvoj veština, postojanje adekvatnih zdravstvenih tehnologija neophodnih za savremene procedure, postojanje politike zapošljavanja i stabilnost i uređenost zemlje.
Krstić je istakla i da je od 2012. godine Lekarska komora Srbije izdala oko 2.000 ''potvrda dobroj reputaciji'' lekarima uz stalno povećanje broja izdatih uverenja uz objašnjenje da ne postoje podaci o mogućoj zemlji odlaska, kao ni dužini boravka van zemlje.
Istraživanje je pokazalo i da je najveći broj potvrda u prošloj godini izdat lekarima bez specijalizacije i specijalistima opšte hirurgije, radiologije, interne medicine i anesteziologije.
Navodeći da je u Srbiji krajem 2014. godine bilo 2.644 nezaposlenih lekara, ona je rekla da godišnji broj upisanih studenata nije u skladu sa realnim mogućnostima za zapošljavanje u Srbiji.
Na skupu je upozoreno i da guitak velikog broja angažovanih profesionalaca usled migracija utiče na dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga, a ujedno otežava potreban transfer znanja na mlađe generacije.
Istraživanje ''Migracija zdravstvenih radnika iz zemalja Zapadnog Balkana - analiza uzroka, posledica i politika'' sprovela je međunarodna istraživačka organizacija Heltgruper u Srbiji, Makedoniji i Albaniji kroz Regionalni program za unapređenje istraživanja na Zapadnom Balkanu.
Istraživanje je realizovano u saradnji sa Frajburškim Univerzitetom u Švajcarskoj i Braunovom školom javnog zdravlja iz Izraela, a projektne aktivnosti podržali su Institut za javno zdravlje Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut'' i Lekarska komora Srbije.
