Skupe ekskurzije: Do Vrnjačke banje kao do Kana

Sa druge strane, direktorka OŠ “Rade Končar” Maja Kostić za MONDO kaže da su roditelji i deca ti koji su tražili da idu na ekskurziju, da su sami odabrali ponudu i da ne vidi razlog zbog kog se sada bune.

Majka jednog od đaka kaže da je u pitanju veoma visok iznos i da je većina roditelja jednog odeljenja sedmaka iz te škole “odlučila da svoju decu ne pošalje na ekskurziju, dok će većina đaka iz drugog odeljenja, na ekskurziju ipak otići.

Roditelji kažu i da u samoj ponudi za ekskurziju nema ničeg spornog, i da je i prihvaćena na savetu roditelja kao najpovoljnija, ali da smatraju da se ipak radi o “suludoj” cifri, s obzirom na to kakva je platežna moć većine porodica.

Oni napominju i da je za prvi dan ekskurzije, koja počinje u osam ujutru, predviđen samo jedan obrok i to večera, tako da cena aranžmana automastki skače, pošto deci mora da se pripremi i hrana i piće za prvi dan ekskurzije.

Pun pansion u hotelu u Vrnjačkoj banji inače košta 2.500 dinara, usluge vodiča za dva dana koštaju 8.000 do 9.000dinara, tu su i troškovi prevoza, a naplaćuju se i ulaznice za manastir Žiču (30 dinara po detetu) i diskoteku posle večere, ali sve to nije toliko presudno za visoku cenu putovanja.

Najveći trošak, kako su nam rekli roditelji, predstavljaju gratisi koji su predviđeni pravilnikom o odlasku dece na ekskurzije – pa tako roditelji dece plaćaju gratis putovanja svakog desetog učenika (iz socijalno ugroženih porodica), gratis su i putovanja nastavnika, plaća se i lekar i dva vozača.

Pored toga, predviđeno je i da svaki roditelj mora da plati 500 dinara za dnevnicu nastavnika, a pošto su u pitanju dva dana – taj iznos skače na 1.580 dinara, pošto se plaća i porez.

Roditelji ukazuju i na to da deca najviše vremena provode u autobusu, pošto prelaze rutu od 599 kilometara.

Sa druge strane, direktorka škole se slaže da su ekskurzije danas preskupe, ali naglašava da deca na njih ne moraju da idu i da nisu obavezne.

“Roditelji su sami izabrali ponudu, ja nisam ni htela da budem tu kad su je birali. Sve je urađeno po pravilima, objavljen je oglas u novinama, oni su odabrali ponude i odlučili se za najpovoljniju. Ja nisam ni formirala cene, ni organizovala putovanje. Posle svega sam im rekla da ni to ne znači da će ići na ekskurziju dok svaki od roditelja ne potpiše saglasnost da li žele da im deca odu na ekskurziju”, kaže direktorka Kostić.

Ona naglašava da škola nema nikakve koristi od organizacije ekskurzije, a napominje da je to za nju lično i dodatni posao.

“Na sastanku sam roditeljima rekla da svojoj deci kažu da ne mogu da im plate ekskurziju kao kad im objašnjavaju da ne mogu da im kupe skupe patike ili kompjuter. Ponudila sam im i da im u školi organizujem igranku, ali deca i roditelji su sami odlučili da žele na put”, kaže direktorka Kostić.

I zaista, posle njene izjave, kao i što su i potvrdili roditelji u konkretnoj ponudi za ekskurziju nema ničeg spornog – ni laži, niti prevare.

Diskutabilna, zaista, ostaje cena đačkih putovanja koja su neke starije generacije masovno sebi mogle da priušte.

Na njima su se sticala nezaboravna prijateljstva, za male pare obilazila se cela, tada mnogo veća zemlja, učilo se u pokretu, ali i dobro zabavljalo...

Današnjoj deci teško je priuštiti takve trenutke, a roditeljima je verovatno teško da ih svojoj deci uskrate, pa otud i želja da se po svaku cenu organizuju ovakva putovanja. Pa ko voli, nek izvoli...