1/0
Vidi galeriju
undefined Miš



Nišlijku, koja je u devetom mesecu trudnoće došla na pregled u ambulantu nekadašnje Medicine rada, iznenadilo što je hodnikom protrčao miš, ali joj je izgledalo da ovaj prizor nije začudio zaposlene.

Odmah sam otišla kod sestre i pitala da li zna da tu šeta miš, a ona je rekla: "Pa, dobro". Delovalo je da nije iznenađena, priča Milena Velojić.

Direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Marijana Matić kaže da je sestra, kojoj se obratila ova Nišlijka, slučaj odmah prijavila glavnoj sestri Zavoda, a ona je poslala zahtev za ponude Institutu za javno zdravlje i Domu zdravlja.

"Te ustanove se time bave, a mi moramo da ispoštujemo proceduru i, nažalost, ne možemo da reagujemo preko noći. Kad dobijemo ponudu, to rešavamo", kaže Matićeva.

Ona dodaje da Zavod nema godišnji ugovor sa nekom od službi koja je zadužena za deratizaciju jer, kako ističe, miševa i bubašvaba u njihovim ambulantama i dispanzerima nema često, pa se reaguje po prijavi.

"Obraćamo se po potrebi. Nedavno smo na zahtev glavne sestre Mašinske radili dezinfekciju i deratizaciju u Mašinskoj. I njoj je to bio prijavio pacijent",  dodaje Matićeva.

Pošto su zdravstvene ustanove pod sanitarnim nadzorom, za proveru vršenja deratizacije u njima, koja bi trebalo da se prema procenama stručnjaka radi oko četiri puta godišnje, zadužena je Sanitarna inspekcija.

Kako objašnjava načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Niš dr Zoran Veličković, jesen je vreme kada se glodari povlače iz polja jer tamo nema hrane i traže je negde bliže ljudima.

Njihovo prisustvo ni u kućama, ni u zdravstvenim ustanovama, kako kaže, nije bezazleno.

"Oni kontaminiraju urinom sve sa čim dođu u kontakt, a putem stolice i mokraće izbacuju mikroorganizme. Uz to, miševi su i štetočine. Kada su u zdravstvenim ustanovama, oni često oštećuju instalaciju i kvare aparate za dijagnostiku jer izazivaju kratak spoj", kaže dr Veličković.

On dodaje da i sami svojim ponašanjem i nepažnjom omogućavamo da ulaze u prostorije i razbacujemo ostatke hrane svuda.

Miševi imaju savitljiva rebra i mogu da prođu kroz otvor uži od jednog centimetra, ako postoje vrata koja ne dihtuju, mogu da naprave lom - kaže dr Veličković.

Dodaje da je bitka protiv glodara jako teška jer jedno potomstvo daje 4 do 6 miševa, a pošto se rađaju više puta godišnje, njihov broj progresivno raste i u toku godine par miševa da oko 1.000 potomaka, pišu "Južne vesti".