Bez obzira na nezadovoljstvo Evropljana namerama Gazproma da kupi Naftnu industriju Srbije, ruski eksperti su uvereni da će do nje doći, i to u najskorije vreme, piše moskovski dnevnik Nezavisimaja gazeta.
Nervozna reakcija Evropske komisije, koja je ranije ćutala kada je reč o prodaji NIS, "izazvana je time, što se epopeja sa prodajom aktive kompanije, sudeći po svemu, bliži završetku", ocenjuje dnevnik.
Analitičar investicione kompanije Trojka-dijalog Valerij Nesterov rekao je listu da je Gazprom, kome je Balkan zanimljiv ne samo kao tržište, već i kao region za realizaciju projekta gasovoda Južni tok, dao najisplativiji predlog "široki paket aranžman, koji je Srbima bilo teško da odbiju, jer se u suprotnom mogu lišiti gasnog projekta, koji im je veoma zanimljiv".
Dnevnik piše da je osim milijarde evra za 51 odsto akcija NIS, od kojih će 400 miliona biti plaćeno kešom, gasni monopolista "obećao" pomoć Srbiji u izgradnji jednog od sektora Južnog toka, i strateško partnerstvo u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
"To sve će ne samo povisiti stabilnost snabdevanja gasom Srbije, već će ojačati njenu ulogu kao transportnog koridora za dalji eksport gasa na Zapad", ocenjuje Nesterov.
Analitičar Antanta-Kapitala Timur Hajrulin smatra da je sporazum "praktično usaglašen, kako na političkom, tako i na nivou privrednih subjekata".
"Na to ukazuje i činjenica da će njen glavni protivnik, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Maladjan Dinkić, koji je izjavio da paket NIS iznosi dve milijarde evra i da je zato predlog Rusije neprihvatljiv, napustiti komisiju koja razmatra sporazum sa Rusijom", rekao je Hajrulin.
List navodi da "nervozna reakcija Evropske komisije ne čudi eksperte". "Svaki privredni subjekt može da proda aktivu bilo kom kupcu, i sa te tačke gledišta, protivljenja evropskih činovnika izgledaju malo nerealno", kaže Hajrulin.
Valerij Nesterov je dodao da je Gazprom siguran isporučilac, a da Evropska komisija treba da zauzima "konstruktivnu poziciju, a ne da razmišlja kako da mu stvori veštačku konkurenciju".
Nervozna reakcija Evropske komisije, koja je ranije ćutala kada je reč o prodaji NIS, "izazvana je time, što se epopeja sa prodajom aktive kompanije, sudeći po svemu, bliži završetku", ocenjuje dnevnik.
Analitičar investicione kompanije Trojka-dijalog Valerij Nesterov rekao je listu da je Gazprom, kome je Balkan zanimljiv ne samo kao tržište, već i kao region za realizaciju projekta gasovoda Južni tok, dao najisplativiji predlog "široki paket aranžman, koji je Srbima bilo teško da odbiju, jer se u suprotnom mogu lišiti gasnog projekta, koji im je veoma zanimljiv".
Dnevnik piše da je osim milijarde evra za 51 odsto akcija NIS, od kojih će 400 miliona biti plaćeno kešom, gasni monopolista "obećao" pomoć Srbiji u izgradnji jednog od sektora Južnog toka, i strateško partnerstvo u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
"To sve će ne samo povisiti stabilnost snabdevanja gasom Srbije, već će ojačati njenu ulogu kao transportnog koridora za dalji eksport gasa na Zapad", ocenjuje Nesterov.
Analitičar Antanta-Kapitala Timur Hajrulin smatra da je sporazum "praktično usaglašen, kako na političkom, tako i na nivou privrednih subjekata".
"Na to ukazuje i činjenica da će njen glavni protivnik, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Maladjan Dinkić, koji je izjavio da paket NIS iznosi dve milijarde evra i da je zato predlog Rusije neprihvatljiv, napustiti komisiju koja razmatra sporazum sa Rusijom", rekao je Hajrulin.
List navodi da "nervozna reakcija Evropske komisije ne čudi eksperte". "Svaki privredni subjekt može da proda aktivu bilo kom kupcu, i sa te tačke gledišta, protivljenja evropskih činovnika izgledaju malo nerealno", kaže Hajrulin.
Valerij Nesterov je dodao da je Gazprom siguran isporučilac, a da Evropska komisija treba da zauzima "konstruktivnu poziciju, a ne da razmišlja kako da mu stvori veštačku konkurenciju".
Aleksejev: Naš predlog nije štetan
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev kategorički je odbacio mogućnost da bi predlog Moskve o strateškoj saradnji u oblasti energetike mogao naneti bilo kakvu štetu Srbiji, a najmanje da može biti reči o "ponižavanju".
"Kategorički negiram da ruski predlog sadrži bilo kakvu štetu po Srbiju, a najmanje da je ponižava", rekao je Aleksejev u intervjuu agenciji Tanjug.
Na pitanje kako vidi tvrdnje pojedinih srpskih zvaničnika o nepogodnosti rusko-srpskog aranžamana u formi koji predlaže Moskva, ambasador je primetio da su dva moguća razloga za takav stav - "oni koji ih daju ili ne znaju o čemu pričaju ili su zlonamerni":
"U prvom slučaju situacija može da se promeni dodatnim informisanjem tih ljudi. U drugom nema pomoći", rekao je Aleksejev.
On je podsetio da se ruska ponuda sastoji iz tri projekta - izgradnje magistralnog južnog potoka gasovoda, kupovine 51 posto akcija Naftne industrije Srbije i izgradnje podzemnog gasnog skladišta u Banatskom Dvoru.
"To su tri centralna projekta, ali dodatno može da se razradi čitav niz drugih projekata, kao što je izgradnja jedne elektrane na gas, drugih skladišta gasa... Ako vi tu vidite barem senku nečega što bi moglo da ponizi Srbiju, ja bih bio veoma iznenadjen.
Ja mislim da je Rusija poslednjih godina stvarno mnogo uradila i stoga nema razloga da se sumnja u njenu spremnost na saradnju sa Srbijom na ravnopravnim osnovama", rekao je on.
"Reč je o projektu koji smo mi predložili srpskoj strani i koji može da obezbedi vašu energetsku bezbednost na duži period. Ovakve izjave imaju za cilj samo da se onemogući ceo projekat.
Da li je to u interesu Srbije, nije na meni da odlučim. Ja smatram da nije u interesu naših srpskih prijatelja da se taj projekat onemogući", ocenio je Aleksejev.
Ambasador je ocenio da taj projekat ima veliki strateški značaj za Srbiju, i to ne samo ekonomski, u smislu da Srbija na taj način prelazi u kategoriju tranzitnih zemalja, nego i politički.
Na pitanje da li bi u geopolitičkom smislu izgradnja kompleksne energetske infrastrukture sa učešćem Rusije na prostoru Srbije i jugoistočne Evrope mogla da umanji separatističke teženje Albanaca na Kosovu i Metohiji, Aleksejev je odgovorio:
"Ja ne bih pitanja naše energetske saradnje vezivao samo za Kosovo. Ovakvi prekogranični projekti od značaja su za razvoj i prosperitet celog regiona. Mi verujemo da ovaj projekat ima veliki strateški značaj za Srbe", rekao je ruski diplomata.
On je istakao da se često govori samo o, inače nespornoj, ekonomskoj strani sporazuma, u smislu da Srbija na taj način prelazi u kategoriju tranzitne zemlje i time dobija veliku ekonomsku korist.
"Ali, ne zaboravimo na politički značaj. Tu se javlja osećaj velike medjusobne povezanosti koji će biti jaka kočnica bilo kakvim destabilizujućim faktorima u regionu", naglasio je Aleksejev.
Prema njegovim rečima, radi se o kompleksnom programu koji bi srpske partnere digao na novi nivo i u ekonomiji i finansijama, ali i u strateškom razvoju.
Aleksejev je, osvrćući se na neke od špekulacija koje su se pojavile poslednjih dana, rekao da "nikada nije čuo" za zahtev ruske strane da ima monopol na uvoz nafte i preradu naftnih derivata u Srbiji do 2013. godine.
"Princip Rusije u odnosima sa Srbijom je da nikada ne traži jednostrane olakšice".
Upitan o postojanju nekih lobija koji bi se protivili ostvarivanju takvog projekta, Aleksejev je rekao da "lobiji uvek postoje", ali da Srbija sada treba "da se izdigne iznad lobističkih interesa i sagleda svoje nacionalne interese".
"Meni se čini da je došao taj trenutak. Hoće li Srbija da bude energetski bezbedna, da bude ključni energetski igrač na Balkanu i da li želi sebe da vrati u ulogu ne samo ekonomskog ključnog igrača u Jugoistočnoj Evropi, nego i političkog", rekao je on.
"Hoću da naglasim da mi ništa ne namećemo. Mi predlažemo. Ja mislim da analiza onoga što mi predlažemo treba da dovede do zaključka da je to od interesa za Srbiju. Tokom više od tri godine mog boravka u Beogradu ovde nikome ništa nisam nametnuo", dodao je Aleksejev.
Ambasador Rusije nije želeo da iznosi detalje najnovije ponude ruskog "Gazproma" istakavši da se radi o poslovnoj tajni, rekavši samo da su "razgovori u toku i da svaka strana ima predloga, ideja...".
"Koliko ja vidim obe strane iskreno traže rešenje koje bi odgovaralo i jednima i drugima. U okviru tog procesa može se doći do najrazličitijih rešenja. Zato nema potrebe da govorim o tome kakvi su predlozi na stolu u ovom trenutku, jer oni mogu da se promene do večeri", rekao je on.
"Projekat je jako komplikovan i interesantan i ne bi se moglo očekivati da se o svemu dogovorimo za pola sata. U tom slučaju bih bio zabrinut", dodao je Aleksejev izrazivši nadu da će sporazum biti postignut što pre.
On je ostavio mogućnost da dogovor bude postignut do 18. januara, ali je naglasio da će i u suprotnom razgovori svakako biti nastavljeni.
(agencije/MONDO)
"Kategorički negiram da ruski predlog sadrži bilo kakvu štetu po Srbiju, a najmanje da je ponižava", rekao je Aleksejev u intervjuu agenciji Tanjug.
Na pitanje kako vidi tvrdnje pojedinih srpskih zvaničnika o nepogodnosti rusko-srpskog aranžamana u formi koji predlaže Moskva, ambasador je primetio da su dva moguća razloga za takav stav - "oni koji ih daju ili ne znaju o čemu pričaju ili su zlonamerni":
"U prvom slučaju situacija može da se promeni dodatnim informisanjem tih ljudi. U drugom nema pomoći", rekao je Aleksejev.
On je podsetio da se ruska ponuda sastoji iz tri projekta - izgradnje magistralnog južnog potoka gasovoda, kupovine 51 posto akcija Naftne industrije Srbije i izgradnje podzemnog gasnog skladišta u Banatskom Dvoru.
"To su tri centralna projekta, ali dodatno može da se razradi čitav niz drugih projekata, kao što je izgradnja jedne elektrane na gas, drugih skladišta gasa... Ako vi tu vidite barem senku nečega što bi moglo da ponizi Srbiju, ja bih bio veoma iznenadjen.
Ja mislim da je Rusija poslednjih godina stvarno mnogo uradila i stoga nema razloga da se sumnja u njenu spremnost na saradnju sa Srbijom na ravnopravnim osnovama", rekao je on.
"Reč je o projektu koji smo mi predložili srpskoj strani i koji može da obezbedi vašu energetsku bezbednost na duži period. Ovakve izjave imaju za cilj samo da se onemogući ceo projekat.
Da li je to u interesu Srbije, nije na meni da odlučim. Ja smatram da nije u interesu naših srpskih prijatelja da se taj projekat onemogući", ocenio je Aleksejev.
Ambasador je ocenio da taj projekat ima veliki strateški značaj za Srbiju, i to ne samo ekonomski, u smislu da Srbija na taj način prelazi u kategoriju tranzitnih zemalja, nego i politički.
Na pitanje da li bi u geopolitičkom smislu izgradnja kompleksne energetske infrastrukture sa učešćem Rusije na prostoru Srbije i jugoistočne Evrope mogla da umanji separatističke teženje Albanaca na Kosovu i Metohiji, Aleksejev je odgovorio:
"Ja ne bih pitanja naše energetske saradnje vezivao samo za Kosovo. Ovakvi prekogranični projekti od značaja su za razvoj i prosperitet celog regiona. Mi verujemo da ovaj projekat ima veliki strateški značaj za Srbe", rekao je ruski diplomata.
On je istakao da se često govori samo o, inače nespornoj, ekonomskoj strani sporazuma, u smislu da Srbija na taj način prelazi u kategoriju tranzitne zemlje i time dobija veliku ekonomsku korist.
"Ali, ne zaboravimo na politički značaj. Tu se javlja osećaj velike medjusobne povezanosti koji će biti jaka kočnica bilo kakvim destabilizujućim faktorima u regionu", naglasio je Aleksejev.
Prema njegovim rečima, radi se o kompleksnom programu koji bi srpske partnere digao na novi nivo i u ekonomiji i finansijama, ali i u strateškom razvoju.
Aleksejev je, osvrćući se na neke od špekulacija koje su se pojavile poslednjih dana, rekao da "nikada nije čuo" za zahtev ruske strane da ima monopol na uvoz nafte i preradu naftnih derivata u Srbiji do 2013. godine.
"Princip Rusije u odnosima sa Srbijom je da nikada ne traži jednostrane olakšice".
Upitan o postojanju nekih lobija koji bi se protivili ostvarivanju takvog projekta, Aleksejev je rekao da "lobiji uvek postoje", ali da Srbija sada treba "da se izdigne iznad lobističkih interesa i sagleda svoje nacionalne interese".
"Meni se čini da je došao taj trenutak. Hoće li Srbija da bude energetski bezbedna, da bude ključni energetski igrač na Balkanu i da li želi sebe da vrati u ulogu ne samo ekonomskog ključnog igrača u Jugoistočnoj Evropi, nego i političkog", rekao je on.
"Hoću da naglasim da mi ništa ne namećemo. Mi predlažemo. Ja mislim da analiza onoga što mi predlažemo treba da dovede do zaključka da je to od interesa za Srbiju. Tokom više od tri godine mog boravka u Beogradu ovde nikome ništa nisam nametnuo", dodao je Aleksejev.
Ambasador Rusije nije želeo da iznosi detalje najnovije ponude ruskog "Gazproma" istakavši da se radi o poslovnoj tajni, rekavši samo da su "razgovori u toku i da svaka strana ima predloga, ideja...".
"Koliko ja vidim obe strane iskreno traže rešenje koje bi odgovaralo i jednima i drugima. U okviru tog procesa može se doći do najrazličitijih rešenja. Zato nema potrebe da govorim o tome kakvi su predlozi na stolu u ovom trenutku, jer oni mogu da se promene do večeri", rekao je on.
"Projekat je jako komplikovan i interesantan i ne bi se moglo očekivati da se o svemu dogovorimo za pola sata. U tom slučaju bih bio zabrinut", dodao je Aleksejev izrazivši nadu da će sporazum biti postignut što pre.
On je ostavio mogućnost da dogovor bude postignut do 18. januara, ali je naglasio da će i u suprotnom razgovori svakako biti nastavljeni.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
