Bozic danas slave Katolicka i vecina pravoslavnih crkava

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Srećan Božić katolicima i pravoslavnoj braći

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Božić danas slave vernici rimokatoličke, većine pravoslavnih crkava i protestantskih kongregacija. MONDO im čestita najradosniji hrišćanski praznik.

Za sve rimokatolike, pravoslavne Grke, Kiprane, Bugare, Rumune, Čehe, Poljake, Slovake, Albance, ali i većinu vernika pravoslavnih parohija u SAD, danas je najradosniji hrišćanski praznik – dan rođenja Isusa Hrista.

Rimska zamena za Boga Sunca

Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila devica Marija, bezgrešnim začećem putem Svetog duha, u gradu Vitlejemu. Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija. Božić je počeo da se slavi u Rimu, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje paganskog Boga Sunca - Sola.

Preostale četiri autokefalne pravoslavne crkve (Jerusalimska patrijaršija, kao i ruska, srpska i gruzijska pravoslavna crkva) rođenje Isusa Hrista proslaviće takođe 25. decembra ali po svom, (staro)Julijanskom kalendaru, ili 7. januara po Gregorijanskom i Novojuliljanskom, odnosno Milankovićevom kalendaru.

Katolička crkva u ponoć između Badnjeg dana (24. decembra) i Božića (25. decembra) služi svetu misu koja se zove ponoćka. To je služba koju upražnjava samo rimokatolička crkva, jer se smatra da baš tada dolazi iz mraka Božje svetlo.

Papa Franja održao je ponoćnu božićnu misu u bazilici Svetog Petra u Rimu pred vernicima iz čitavog sveta.

"Unutar kulture indiferentnosti koja često postaje nemilosrdna, naš stil života treba da bude ispunjen milosrđem, saosećanjem, empatijom koje svakodnevno obnavljamo i punimo na izvoru molitve", rekao je papa okupljenim vernicima.

On je dodao da nas u svetu "opijenom" potrošnjom, luksuzom i narcisoidnošću dolazak Hrista na Božić podseća na skromnost i shvatanje značaja onog što je suštinsko, prenela je agencija Ansa.

Hrišćanski vernici iz svih delova sveta prethodno su u Vitlejemu obeležili Badnje veče u mestu Hristovog rođenja.

Latinski patrijarh Fuad Tval predvodio je procesiju iz svog sedišta u Jerusalimu do Vitlejema, prolazeći kroz izraelski betonsku barijeru koja okružuje veći deo grada, prenosi AP.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodio je sinoć misu u župi Uzvišenja svetog Križa u Nišu a danas, na Božić, misu u župi Krista Kralja u Beogradu.

Pogledajte

00:00
Božićna misa u Beogradu
Božićna misa u Beogradu
Izvor: Tanjug
Izvor: Tanjug

U Vaseljenskoj patrijaršiji u Istanbulu jutros je služena božićna liturgija kojoj je prisustvovao veliki broj hrišćana iz cele Turske, ali i iz inostranstva.

Liturgiju je služio pravoslavni vaseljenski patrijarh Vartolomej I.

Vernici su u crkvi svetog Đorđa pre početka liturgije palili sveće i molili se.

.

Priština: Kad bi svi malo bili Majka Tereza

U Prištinskoj katedrali Majka Tereza jutros je služena misa povodom katoličkog Božića, uz poruke mira i razumevanja među ljudima. Biskup Dod Đerđi pozvao je na sinoćnoj misi ljude da više liče na majku Terezu i dodao da je "najveći i najbolji poklon od Boga za Božić" odluka Pape Franje da se majka Tereza sledeće godine proglasi svecem. "Ukoliko bi svi ljudi samo malo ličili na majku Terezu, na Kosovu bi bilo mnogo ljubavi, građanske odgovornosti, razumevanja među ljudima, jednakosti i međusobnog poštovanja. Tada naši mladići i devojke ne bi otvorili srca za mržnju i ne bi išli u tuđe ratove", rekao je on.

Čestitajući Božić svim vernicima koji taj praznik slave 25. decembra, Hočevar je u poslanici poručio da kultura naših međusobnih odnosa nije u tome da jedni druge potčinjavamo, nego da jedni druge obogaćujemo.

"Dokle god svi ljudi na svim nivoima ne zažive Isusovo milosrđe prema nama samima, među nama će biti nerazumevanja, sukoba i mržnje. To je razlog zašto papa Franja toliko naglašava da, pre svega, treba da se molimo jedni za druge", naveo je Hočevar u Božićnoj poslanici.

BOŽIĆNI OBIČAJI

Svečana misa - ponoćka, privlači veliki broj vernika rimokatoličke crkve i u Srbiji, a crkvene i stare narodne pesme, koje se tada pevaju stvaraju atmosferu radosti.

Simboli proslave Božića kod rimokatolika su jasle u kojima je Hrist rođen, jelka kao večno zeleno drvo i adventni venac.

Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hrist rođen, potiče iz 13. veka. Takve jasle u svojim domovima danas imaju i vernici.

U kućama vernika rimokatoličke crkve venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.

Post uoči praznika je karakterističan i za katolike i za pravoslavne, ali teolozi kažu da katolici nisu toliko striktni u postu hrane kao pravoslavni, već da njihova crkva više apeluje na duhovnu dimenziju – duhovnu (samo)obnovu i pomoć svima koji su u nevolji.

USKORO BOŽIĆ SVIMA ISTOG DANA?

Da li će svi hrišćani od sledeče godine slaviti dan Hristovog rođenja istoga dana, ali ne i po istim kalendarima, znaće se posle Svepravoslavnog sabora u Istanbulu sredinom sledeće godine (ako do njega dođe).

Prošle godine odlučeno je na sastanku starešina pomesnih pravoslavnih crkava na Fanaru (Istanbul), pod predsedavanjem patrijarha carigradskog Vartolomeja, da se Veliki sabor pravoslavne crkve održi 2016. godine u Konstantinopolju (današnjem Istanbulu), u crkvi Svete Irine u kojoj je održan i Drugi vaseljenski sabor 381. godine.

Hoće li biti pravoslavnog sabora

Pitanje je da li će se sabor održati jer pre njega suprotstavljenje stavove o diptihu (počasnom poretku crkava) i kalendaru moraju da usaglase (odluke se na Saboru donose jednoglasno) dve vodeće pravoslavne sile – Grci i Rusi. Na taj dugogodišnji problem nadovezao se i jedan novi – sukob Turske i Rusije oko rata u Siriji. Sada je pitanje da li bi delegacija Moskovske patrijaršije uopšte išla u Istanbul, a bez Rusa nema ni sabora. Poslednji, Sedmi vaseljenski sabor održan je 787. godine u vreme jedinstvene hrišćanske crkve, a pripreme za budući počele su pre više od pola veka.

Tačan datum Svepravoslavnog sabora još nije određen, a kao najverovatniji termin nezvanično je pominjan praznik Trojice, 50. dana nakon Uskrsa (u junu).

Prema prvobitnom planu, na ovom zasedanju crkvenih velikodostojnika trebalo je da učestvuje više od 600 vladika. Kao "prvi među jednakima", skupu će predsedavati patrijarh Vartolomej.

Protojerej stavrofor prof. dr Radomir Popović u studiji pod nazivom “Budući Sveti i veliki sabor Pravoslavne Crkve”, naveo je da je pitanje kalendara počev od 1971. godine nekoliko puta razmatrano na međupravoslavnim pripremnim konferencijama i to sa dva aspekta, teorijskog i praktičnog, te da je zauzeto stanovište da nema kanonskih predispozicija po pitanju kalendara, izuzev pitanja Pashe (Vaskrsa).

"Komisija je takođe konstatovala da je novi kalendar (Milankovićev) tačniji od starog, makar što se tiče matematičkih i astronomskih izračunavanja. I da se treba se više starati o tačnosti datuma Vaskrsa, kao i nepokretnih praznika tokom kalendarske crkvene godine. Komisija je imala u vidu i prilike u pojedinim pomesnim Crkvama, pre sveg a pastirske razloge (Ruska pravoslavna crkva, Srpska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija), tako da je konačno rešenje ovog pitanja ostavljeno svakoj pomesnoj crkvi da ga uredi prema svojim mogućnostima", naveo je Popović.

O tome se u SPC izjasnio i pokojni patrijarh Pavle. U svom kapitalnom delu “Da nam budu jasnija pitanja naše vere”, izneo stav da o tome konačnu reč treba da donese Svepravoslavni sabor, a ne da se to pojedinačno čini u pomesnim pravoslavnim crkvama koje se još drže starog julijanskog kalendara.


O MILANKOVIĆEVOM KALENDARU

Među Srbima je i dalje malo poznata činjenica da i većina pravoslavnih crkava slavi Božić (ali ne i Uskrs) kada i Rimokatolička i protestantske, ali po svom kalendaru.

Kalendar koga se inače, pa tako i za proslavu Božića, drže te crkve se zove Novojulijanski, reformisani Julijanski ili, prema tvorcima Meletijin ili Milankovićev kalendar.

Samo za nepokretne praznke

Međutim, i crkve koje su prihvatile taj kalendar primenjuju ga samo na nepokretne praznike, kao što je Božić. Uskrs svi hrišćani moraju slaviti istog dana, tako da se u celom pravoslavnom svetu Uskrs, kao i svi pokretni praznici (jer su vezani za Uskrs) slave po starom kalendaru. Držeći se Pravila svetih Apostola, kanon 7: da "episkop, sveštenik ili đakon, koji bude praznovao vaskrsenje Hristovo pre prolećne ravnodnevice i zajedno sa Judejima, neka bude svrgnut", pravoslavne crkve (osim Finske) Uskrs mogu da slave samo posle jevrejskog Pesaha, odnosno Pashe, jer je ona bila u subotu uoči Hristovog vaskrsenja. Pasha pada uvek pre prolećne ravnodnevice, pa se Uskrs može slaviti u prvu nedelju posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevnice, ili na dan punog meseca, ako pun mesec padne u nedelju.

Naime u Carigradu (Konstantinopolju ili Istanbulu) maja 1923. godine održan je Svepravoslavni kongres na kome je kao član srpske delegacije učestvovao i srpski astronom Milutin Milanković koji je na zahtev pravoslavnih predstavio svoj kalendar.

Opšte oduševljenje prisutnih patrijarha i izaslanika (osim iz Moskovske patrijaršije koja nije imala predstavnika jer se još nije bila oporavila od Revolucije 1917.), Milanković nije zaslužio samo time što je kalendar neuporedivo tačniji (za razliku od gregorijanskog kalendara koji na svakih 400 godina "ispušta" tri prestupne u odnosu na stari julijanski ovaj na svakih 900 godina ispušta sedam), već i zbog toga što njihovim usvajanjem dobijaju normalan kalendar a da ne moraju da prihvate kalendar katoličke crkve.

Pravoslavne crkve koje su reformisale kalendar su prihvatile od 1924. pa nadalje (bugarska crkva tek 1963.) Milankovićev ili tzv. Novojulijanski kalendar, a ne Gregorijanski.

Kalendar su do danas prihvatile 10 od 14 autokefalnih pravoslavnih crkava i to Carigradska (Vaseljenska) patrijaršija (po "prvenstvu časti" među pravoslavnim crkvama prva), Aleksandrijska patrijaršija (druga), Antiohijska patrijaršija (treća), Grčka pravoslavna crkva (11.), Kiparska crkva (10.), Bugarska pravoslavna crkva (osma), Rumunska pravoslavna crkva (sedma), kao i manje pravoslavne crkve Poljske (12.), Čeških zemalja i Slovačke (14), Albanska (13). Zanimljivo je da i većina parohija u SAD pravoslavnih crkava koje se drže starog kalendara, čak i Moskovske patrijaršije, primenjuju novojulijanski kalendar.

Verni kalendaru koji se u Srbiji smatraju "svetim" i zovu "pravoslavnim" (iako ga je uveo rimski car Julije 45. godine pre Hrista i koji bi po tome mogao biti zvan i "varvarskim"), ostale su Jerusalemska patrijaršija (četvrta po "prvenstvu časti"), Moskovska patrijaršija (peta), Srpska pravoslavna crkva (šesta po diptihu Vaseljenske a sedma po onom Moskovske patrijaršije), Gruzijska pravoslavna crkva (deveta) a primjenjuje ga i manastirska zajednica Sveta gora.

Svaka crkva ima svoje, manje ili više dobre, razloge zašto je ostala pri starom ili prihvatila novo računanje vremena ali najpraktičniji svakako ima Jerusalimska patrijaršija. Naime većinu vernika Jerusalimske patrijaršije čine pravoslani Arapi koji bi po novom kalendaru morali da se "guraju" na svetim mestima u isto vreme kada Božić slave tamošnji katolici i protestanti.

Milankovićev i Gregorijanski kalendar će se prvi put razlikovati 2800. godine.

Komentari 19

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Dragan

Ma nema mi smo uvek nesto podeljeni zato nam tako i ide.

Srbin

Većina nas srba smo veoma naopak narod i "koštalo" nas je to uvek a ništa nismo kao pouku izvukli iz toga ... Davno je trebalo preći na novi-ispravan (matematički/astrološki) kalendar koji je još ustanovio hrišćanin pravoslavac srbin Milanković , čovek naučnik priznat od celog učenog sveta samo mi se inatimo i "teramo" naopako , kao neka tradicija a ono već ceo vek (ej bre) dokazano da je julijanski/varvarski/rimski kalendan netačan i prevaziđen , kao i mi izgleda mi , sramota

Бачка Паланка

Срећан Божић и браћи евангелистима (протестантима) :)

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader