Šef smene DB-a koja je pratila novinara Slavka Ćuruviju na dan kada je ubijen rekao je da se tada "osećao užasno" i da se ništa slično nikada nije dogodilo u službi.
Za 13 godina koliko sam već bio u službi Državne bezbednosti (DB) nikad nisam čuo za događaj takve vrste, osećaj je bio užasan, rekao je u Specijalnom sudu pripadnik DB Nebojša Soković, precizirajući da je bio šef smene koja je tajno pratila novinara Slavka Ćuruviju na dan kada je ubijen, na Uskrs, 11. aprila 1999.godine.
Soković je, na suđenju optuženima za ubistvo Ćuruvije, rekao da je smenu preuzeo sat pre njegovog ubistva, ali da nije primetio ništa neobično što bi ukazivalo da će se tako nešto desiti ili «što bi, ne daj Bože, moglo da poveže pratnju i ubistvo».
Na pitanje zamenika tužioca Milenka Mandića, Soković je rekao da je pratnja bila rutinska, ali da su njeni pripadnici imali obavezu da javljaju o svim promenama u kretanju Ćurvije.
Za njega, kaže, to nije bilo neuobičajeno, jer je bilo slučajeva da se traži učestalo javljanje, ali je naveo da o tome i obustavi pratnje šef Odeljenja za pratnju Zoran Pavić nije mogao sam da odluči, već je to neko od njega morao da traži.
Tužilaštvo tereti načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića da je, kršeći predviđenu proceduru, naredio praćenje Ćuruvije i davao podatke o njegovom kretanju neposrednim izvršocima, za šta su optuženi Ratko Romić i Miroslav Kurak, kao i da je obustavio pratnju pred samo ubistvo kako oni ne bi bili viđeni.
Opisujući događaje, Soković je precizirao da je Ćuruvija praćen 24 sata dnevno, u tri smene, nekoliko dana, kao i da je cilj pratnje bio da se identifikuju njegovi eventualni kontakti, navodeći da se tog dana sreo sa jednim muškarcem u centru grada prilikom šetnje sa Brankom Prpom.
Kada je Ćuruvija krenuo iz centra grada u pravcu obližnje ulice gde je živeo, opisao je Soković, načelnik Odeljenja je javio da se pratnja prekine i da se krene u identifikaciju kontakta, a uskoro i da se prekine rad uopšte i da je smena za taj dan slobodna.
Navodeći da se sve dešavalo brzo, Soković je ispričao da je krenuo kući, ali ga je Pavić pozvao i rekao mu da ode do "stana onog našeg i vidi šta se desilo", ali da nije bilo nikave naznake u tom javljanju da je Ćuruvija ubijen.
Kada je, kaže, stigao do pasaža, ispred stana gde Ćuruvija živi, video je leš pokriven belim čaršavom i od policije saznao da je Ćuruvija ubijen što je izazvalo "strašan osećaj kod njega" tako da se i ne seća šta je još pričao sa policajcima.
Tužilaštvo tereti nekadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića da je sa planom za ubistvo vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanin upoznao Radonjića a da se zatim Radonjić o njegovom izvršenju dogovorio sa nekadašnjim pripadnicima DB Romićem i Kurakom, koji je
bekstvu.
Tužilaštvo tvrdi da je Ćuruvija ubijen iz niskih pobuda po nalogu N.N. lica iz najviših stuktura vlasti, dok je kao motiv označeno njegovo javno kritikovanje tadašnjih vlasti.
