Ovaj praznik uvek pada u prvu nedelju pred Božić.

Na današnji dan deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vezuju svoje očeve za noge na isti način kao što su njih vezivali na Detinjce ili majke na Materice.

Deca onda čestitaju praznik, a očevi im dele slaktiše i druge poklone i na taj način se "dreše".

"Za Oce se misli da su krsno ime sviju ljudi koji su se oci nazivali", naveo je Vuk Karadžić.

Običaj je da se na Oce vezuju svi muškarci, kako ukućani, tako i oni koji su vam došli u kuću, a koji imaju decu.

Noge im se vezuju za neki predmet kao što su krevet, stolica, sto, kako ne bi mogli da ustanu.

Deci pri vezivanju uglavnom pomažu majke ili bake.

Nekada davno otkup za odvezivanje sastojao se u voću ili pripremljenom odevnom predmetu, ali sada se deca uglavnom daruju igračkama, knjigama ili novcem.

Prema običajima, u Kragujevačkoj Jasenici na Oce su očevi pripremali ručak. U Levču i Temniću praznovani su po varošima i varošicama, dok se u selima nije znalo za ovaj običaj.

Oci, Materice i Detinjci su porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica.

Ovi praznici i običaji koji su u vezi s njima doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom, a porodica je temelj društva, države i Crkve.

Srećan praznik!