Sveta mučenica Tatjana bila je devica koja je svoj život posvetila Bogu. Umrla je u najgorim mukama.
Rođena je Rimljanka, od visokorodnih roditelja. Otac joj je bio pobožni hrišćanin i Tatjanu je vaspitao u pobožnosti. Kada je odrasla nije htela da se udaje, jer se unevesti u Hristu.
Devica Tatjana služila mu je dan i noć postom i molitvom umrtvljujući svoje telo i podvlašćujući ga duhu.
Služila je u crkvi, i postavljena je za đakonisu.
Tadašnji car Aleksandar bio je neodlučan u veri. Njegove sluge pred njega su jedan dan izvele Tatjanu devicu u Apolonov hram da se pokloni. Ona se pomolila Hristu i odmah se dogodio zemljotres, od koga ja pao idol i razbio se u komade a iz njega izleteo i đavo i pobegao. Srušio se i jedan deo hrama koji je ubio mnoge neznabožce.
Nakon toga Tatjanu su izveli na sud i mučenje.
Tatjanu su surovo mučili – šibali je, sekli joj meso, strugali žiletom, oči joj izvadili kukicama i bacali je u tamnicu.U tamnicu joj je Bog slao anđele koji su joj lečili rane, tako da se Tatjana svako jutro javljala mučiteljima potpuno zdrava.
Prema predanju, dok su je tukli mučitelji su trpeli veliku bol jer je bila tvrda kao nakovanj, ali su po naredbi nastavili da je muče. Dok su je sekli žiletima iz njenih rana nije potekla krv, već mleko i počeo je da se šriri divan miris.
U jednom trenutku im se otvoriše oči i oko Tatjane su ugledali četiri anđela. Nakon toga osmorica njih počeli su da veruju u Hrista, zbog čega su i oni mučeni i ubijeni.
Jednom su je bacili pred lava, međutim, životinja je počela da se umiljava i ništa joj nije uradila.
Bacali su je u oganj, ali su je opet anđeli spasili, a sluge ostadoše mrtve.
Na kraju, doveli su i njenog oca i posekli oboje mačem. Upokojila je oko 225. godine i uvenčena je besmrtnim vencem slave.
Crkva njen dan slavi 25. januara.
