Rebelo de Souza (67), koji je i profesor prava, bivši ministar, član parlamenta i nekadšnji lider Socijaldemokratske partije desnog centra, važio je za apsolutnog favorita na izborima među grupom od 10 kandidata.

U izbornu trku ušao je sa sa izgrađenom popularnošću među Portugalcima, jer je već decenijama aktivan u javnosti.

On ima podršku desničarskih stranaka ali tvrdi da je potpuno nezavistan, insistirajući da neće slediti politiku nijedne partije već će nastojati da vlada izvan okvira postojećih političkih razmimoilaženja.

Pre izbora, Rebelo de Souza se zavetovao da će "učiniti sve što može" da obezbedi stabilnost vlade.

"Predsednik mora da bude faktor stabilnosti, a ne nestabilnosti", kazao je on tokom kampanje, preneo je AP.

Levičarske partije su upozoravale da bi Rebelo de Souza mogao da se vrati nepopularnoj desničarskoj ekonomskoj politici, mada su dosadašnje njegove izjave bile u duhu zbližavanja, navodi Glas Amerike.

"Sve što pomaže izgradnji političke stabilnosti je prioritet...Sada nije vreme za podele", kazao je Rebelo de Souza.

Na mestu predsednika naslediće Anibala Kavako Silvu, konzervativca koji je na mestu šefa države ima dva uzastopna petogodišnja mandata i koji nije bio rad da vlast preda levičarskoj koaliciji koju smatra "nekoherentnom", prenela je agencija AFP.

Primopredaja dužnosti biće obavljena 9. marta.

Rebelo de Souza je od rane mladosti u političkim i medijskim vodama u Portugaliji, zemlji od 10,4 miliona stanovnika.

Bio je jedan od osnivača nedeljnika u 20-im godinama, a pomogao je i u osnivanju Socijaldemokratske partije.

Početkom 21. veka debitovao je i kao politički analitičar na televiziji, dajući oštroumne komentare zbog čega mu je rasla popularnost među gledaocima.

"Ljudi vole Marsela jer je zabavan", rekao je njegov biograf Vitor Matos.

Izbore u Portugaliji pomno se prate u Briselu, budući da je ta zemlja primalac velikog paketa pomoći međunarodnih kreditora od 78 milijardi evra.

Iako je funkcija predsednika u Portugalu uglavnom ceremonijalna, on ima poslednju reč kada se radi o vladajućoj koaliciji, kao i ovlašćenje da raspusti parlament u slučaju krize.