Zdravstvo naše zemlje sada je na 30. mestu među 35 zdravstvenih sistema starog kontinenta.
Zdravstveni sistem Srbije popravio se za tri mesta u odnosu na prošlu godinu kada je reč o kvalitetu i dostupnosti usluga za pacijente, istakao je danas vodeći istraživač švedske kompanije Health Consumer Powerhouse profesor Arne Bjornberg.
Bjornberg je na predstavljanju Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa za 2015. u Skupštini Srbije, rekao da je zdravstvo naše zemlje sada na 30. mestu među 35 zdravstvenih sistema starog kontinenta.
Iza Srbije su ostale, Bugarska, Rumunija, Albanija, Poljska I Crna Gora, dok su uspešnije bile Slovenija, Hrvatska i Makedonija.
Na prezentaciji koju su u Skupštini Srbije organizovali Ekonomski kokus, NALED i Privredna komora Srbije, istraživač švedske kompanije Helt Konsumer Pauerhaus Arne Bjornberg objasnio je da je napretku Srbije najviše doprinelo smanjenje stope smrtnosti od udara, smanjenje broja abortusa i smrti novorođenčadi, kao i veća dostupnost lekara specijalista za pacijente bez uputa.
"Ključne preporuke za Srbiju su da uvede elektronske servise u zdravstvo, kao i da propiše javno objavljivanje rezultata lečenja u svim bolnicama", rekao je on.
Rekao je i da je od 1.000 poena, Srbija osvojila 554, te da je najbolji rezultat ostvarila u kategoriji
"Prava i obaveštenost pacijenata", dok su loše ocene dobijene zbog slabe prevencije bolesti uzorkovane pušenjem, krvnim pritiskom, korupcije...
Generalna ocena je da evropski zdravstveni sistemi napreduju uprkos starenju stanovništva, migrantskoj krizi, kao i strogim merama štednje, kazao je Bjornberg i dodao da je to posebno važno za Srbiju i lokalne samouprave koje su u proseku iz budžeta izdvajale svega 0,8 odsto.
Simo Vuković iz NALED-a rekao je na skupu da je ta organizacija sa Privrednom komorom Srbije uradila istraživanje koje je obuhvatilo 105 gradova i opština.
Ponovio je da su izdvajanja za zdravstvo na lokalu prilično skromna, kao i da je odsustvo kontrole i nadzora doprinelo dugovanju zdravstvenih ustanova. On je dodao da se traži adekvatno rešenje za prevazilaženje blokada zdravstvenih ustanova.
Kao primer naveo je Apoteku Pančevo, navodeći da se traži rešenje da ona izađe iz blokade, ali je izrazio bojazan da bi moglo da dođe do domino efekta, koji bi mogao da zahvati i druge ustanove na primarnom nivou.
Inače, dugovi zdravstvenih ustanova na lokalu premašili su iznos od 10 milijardi dinara.
