U nasumičnom testiranju 40 beogradskih srednjih i osnovnih škola, u svakoj drugoj otkriveno je prisustvo bar jedne vrste narkotika, a u pet škola iz strogog centra grada nađeni su tragovi svih psihoaktivnih supstanci, prenosi beogradska štampa.
Rezultati bi bili još porazniji da pojedine škole nisu temeljno očišćene pre dolaska stručnjaka iz Zavoda za bolesti zavisnosti.
"Istraživanje sprovedeno u 36 srednjih i četiri osnovne škole u Beogradu pokazalo je da su učenici iz 50 odsto škola bili u kontaktu sa marihuanom, spidom i kokainom.
Podaci su nešto bolji u odnosu na prošlogodišnje testiranje, kada su detektovani tragovi ekstazija i morfina, ali je ta razlika zanemarljiva - rekla je Jasna Daragan-Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, iznoseći rezultate istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta "Beograd - škola bez droge".
Stručnjaci iz Zavoda uzimali su briseve sa školskih klupa, stolica, kvaka, slavina i iz svlačionica. Na osnovu toga, u 15 škola pronađena je jedna vrsta droge, dok su u pet školskih objekata, i to u centru grada, otkrivene čak tri.
Međutim, u Zavodu upozoravaju da ovi podaci ne daju pravu sliku o upotrebi droga jer su analize u školama rađene u samo dve ili tri učionice, a kao i prošle godine pojedine škole detaljno su očišćene pre dolaska stručnog tima.
"Nailazili smo na otvoren ili prikriven otpor prilikom ispitivanja u pojedinim školama. Prostorije su detaljno bile ribane pre našeg dolaska. Osobolje nam je govorilo da ne možemo da uđemo u prostoriju jer traje nastava ili čak da nemaju vremana za nas.
Zbog toga smo ponavljali forenzičke testove tamo gde nam je bilo sumnjivo, a u neke škole smo ulazili na prepad", priča Dragan Saveljić.
Uveravanja da imena škola koje učestvuju u projektu neće biti objavljena nisu bila dovoljna garancija. Iako se svi zalažu za borbu protiv zloupotrebe narkotika, retko ko je spreman da se sa ovim problemom zaista suoči.
"Najoštrije osuđujem one koji su naredili ribanje škole. Ne možemo rešiti problem ako uporno zatvaramo oči. Narkotike u učionice ne unosi direktor, pa da to bude njegova odgovornost.
Ipak, direktor se može smatrati krivim ako prikriva pravo stanje. Mi nemamo ništa protiv da rezultati budu javni. Ukoliko u školi ima droge, to treba otvoreno reći. Možda nam neko ponudi efikasno rešenje", smatra Nela Vukosavljević, direktor Srednje železničke škole.
Nažalost, ni učenici nisu ništa spremniji da se suoče s ovim problemom. Oni su se mahom izjašnjavali da su predavanja o štetnosti droga dosadna i da ih zbog toga ne zanimaju.
Uvođenjem video-nadzora i obezbeđenja u velikoj meri smanjeno je korišćenje droge u samoj školi.
"Naša iskustva pokazuju da učenici češće u dodir sa psihoaktivnim supstancama dolaze van škole ili u školskim dvorištima. Svlačionice i toaleti su još uvek najrizičnija mesta, pa se dešava da na odmoru ili zadnjem času tu smotaju džoint.
Dileri su uglavnom bivši đaci, jer se u njih najmanje sumnja: pored toga, oni dobro poznaju kraj", priča jedan od školskih policajaca.
Naš sagovornik objašnjava da su maloletnici dilerima interesantni ne samo kao kupci, već i kao prodavci. Diler naime, maloletnika uvlači u posao i on počinje da svojim vršnjacima u školi prodaje drogu.
Zauzvrat drogu dobija besplatno.
Uz to maloletnici neretko preuzimaju odgovornost umesto dilera, jer on, prema zakonu ne može da bude kažnjen, dok punoletnog prodavca čeka kazna od dve do 15 godina zatvora.
Sagovornik "Blica" iz MUP-a Srbije kaže da je snižena starosna granica kada deca probaju narkotike.
Iako je istraživanje sprovedeno samo u beogradskim školama, situacija nije ništa bolja ni u unutrašnjosti. Ono što takođe zabrinjava je što droga sve više uzima danak.
Samo prošle godine u Beogradu više od sto osoba predoziralo se heroinom, a policija pretpostavlja da je crna brojka mnogo veća. Najmlađi od njih imao je samo 20 godina.
Specijalni pedagog Jasmina Milašinović kaže da su mladi u anketi kao razlog za korišćenje droga najčešće navodili radoznalost, nervozu i postojanje porodičnih problema i problema u školi.
Oni koji ih ne koriste kao razlog navode zdravlje i nedostatak hrabrosti.
Preko 70 odsto mladih poznaje nekog ko koristi drogu. Oko 10 odsto ne bi se obratilo za pomoć kad su u pitanju bolesti zavisnosti. Preko 60 odsto bi potražilo podršku porodice, i to devojčice češće od dečaka.
U pregledanim osnovnim školama nisu otkriveni tragovi narkotika, ali je zabrinjavajuć podatak da je među osnovcima povećan broj učenika koji često konzumiraju alkohol.
Preko 60 odsto mladih prvi put je probalo alkohol između osme i 16. godine. Četvrtina njih je bilo pijano barem jednom, a 17,8 odsto više puta. Marihuanu je probalo sedam odsto školaraca, a prvi kontakt s njom je ostvarilo sa 14 godina.
(MONDO/Foto:Blic)
Rezultati bi bili još porazniji da pojedine škole nisu temeljno očišćene pre dolaska stručnjaka iz Zavoda za bolesti zavisnosti.
"Istraživanje sprovedeno u 36 srednjih i četiri osnovne škole u Beogradu pokazalo je da su učenici iz 50 odsto škola bili u kontaktu sa marihuanom, spidom i kokainom.
Podaci su nešto bolji u odnosu na prošlogodišnje testiranje, kada su detektovani tragovi ekstazija i morfina, ali je ta razlika zanemarljiva - rekla je Jasna Daragan-Saveljić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, iznoseći rezultate istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta "Beograd - škola bez droge".
Stručnjaci iz Zavoda uzimali su briseve sa školskih klupa, stolica, kvaka, slavina i iz svlačionica. Na osnovu toga, u 15 škola pronađena je jedna vrsta droge, dok su u pet školskih objekata, i to u centru grada, otkrivene čak tri.
Međutim, u Zavodu upozoravaju da ovi podaci ne daju pravu sliku o upotrebi droga jer su analize u školama rađene u samo dve ili tri učionice, a kao i prošle godine pojedine škole detaljno su očišćene pre dolaska stručnog tima.
"Nailazili smo na otvoren ili prikriven otpor prilikom ispitivanja u pojedinim školama. Prostorije su detaljno bile ribane pre našeg dolaska. Osobolje nam je govorilo da ne možemo da uđemo u prostoriju jer traje nastava ili čak da nemaju vremana za nas.
Zbog toga smo ponavljali forenzičke testove tamo gde nam je bilo sumnjivo, a u neke škole smo ulazili na prepad", priča Dragan Saveljić.
Uveravanja da imena škola koje učestvuju u projektu neće biti objavljena nisu bila dovoljna garancija. Iako se svi zalažu za borbu protiv zloupotrebe narkotika, retko ko je spreman da se sa ovim problemom zaista suoči.
"Najoštrije osuđujem one koji su naredili ribanje škole. Ne možemo rešiti problem ako uporno zatvaramo oči. Narkotike u učionice ne unosi direktor, pa da to bude njegova odgovornost.
Ipak, direktor se može smatrati krivim ako prikriva pravo stanje. Mi nemamo ništa protiv da rezultati budu javni. Ukoliko u školi ima droge, to treba otvoreno reći. Možda nam neko ponudi efikasno rešenje", smatra Nela Vukosavljević, direktor Srednje železničke škole.
Nažalost, ni učenici nisu ništa spremniji da se suoče s ovim problemom. Oni su se mahom izjašnjavali da su predavanja o štetnosti droga dosadna i da ih zbog toga ne zanimaju.
Uvođenjem video-nadzora i obezbeđenja u velikoj meri smanjeno je korišćenje droge u samoj školi.
"Naša iskustva pokazuju da učenici češće u dodir sa psihoaktivnim supstancama dolaze van škole ili u školskim dvorištima. Svlačionice i toaleti su još uvek najrizičnija mesta, pa se dešava da na odmoru ili zadnjem času tu smotaju džoint.
Dileri su uglavnom bivši đaci, jer se u njih najmanje sumnja: pored toga, oni dobro poznaju kraj", priča jedan od školskih policajaca.
Naš sagovornik objašnjava da su maloletnici dilerima interesantni ne samo kao kupci, već i kao prodavci. Diler naime, maloletnika uvlači u posao i on počinje da svojim vršnjacima u školi prodaje drogu.
Zauzvrat drogu dobija besplatno.
Uz to maloletnici neretko preuzimaju odgovornost umesto dilera, jer on, prema zakonu ne može da bude kažnjen, dok punoletnog prodavca čeka kazna od dve do 15 godina zatvora.
Sagovornik "Blica" iz MUP-a Srbije kaže da je snižena starosna granica kada deca probaju narkotike.
Iako je istraživanje sprovedeno samo u beogradskim školama, situacija nije ništa bolja ni u unutrašnjosti. Ono što takođe zabrinjava je što droga sve više uzima danak.
Samo prošle godine u Beogradu više od sto osoba predoziralo se heroinom, a policija pretpostavlja da je crna brojka mnogo veća. Najmlađi od njih imao je samo 20 godina.
Specijalni pedagog Jasmina Milašinović kaže da su mladi u anketi kao razlog za korišćenje droga najčešće navodili radoznalost, nervozu i postojanje porodičnih problema i problema u školi.
Oni koji ih ne koriste kao razlog navode zdravlje i nedostatak hrabrosti.
Preko 70 odsto mladih poznaje nekog ko koristi drogu. Oko 10 odsto ne bi se obratilo za pomoć kad su u pitanju bolesti zavisnosti. Preko 60 odsto bi potražilo podršku porodice, i to devojčice češće od dečaka.
U pregledanim osnovnim školama nisu otkriveni tragovi narkotika, ali je zabrinjavajuć podatak da je među osnovcima povećan broj učenika koji često konzumiraju alkohol.
Preko 60 odsto mladih prvi put je probalo alkohol između osme i 16. godine. Četvrtina njih je bilo pijano barem jednom, a 17,8 odsto više puta. Marihuanu je probalo sedam odsto školaraca, a prvi kontakt s njom je ostvarilo sa 14 godina.
(MONDO/Foto:Blic)
Pridruži se MONDO zajednici.
