Strani državljani angažovani u OHR-u, pravosudnim organima BiH, te raznoraznim evropskim, NATO-u, OEBS-ovim i drugim misijama i komisijama u BiH zarađuju astronomske cifre, a zemlji u kojoj rade ne uplaćuju ni marke poreza i doprinosa, piše Press u izdanju za RS.
Prema tvrdnjama dobro obaveštenog izvora Pressa, bliskog međunarodnim krugovima, visoki predstavnik Miroslav Lajčak zarađuje basnoslovnih 60.000 KM mesečno, a njegov zamenik Rafi Gregorijan 50.000 maraka. Strani tužioci i sudije u Sudu BiH primaju oko 30.000 KM mesečno, ali se njihove plate razlikuju zavisno od zemlje iz koje dolaze.
Oleg Milišić, portparol OHR-a, kaže da OHR tretira pojedinačne plate kao "ličnu informaciju" i zbog toga ne upoznaje javnost sa tim detaljima. Osim toga, OHR ne uplaćuje doprinose za plate inostranih radnika, nego samo za državljane BiH.
Prema njegovim rečima, doprinose za inostrane radnike uplaćuju vlade i ambasade država iz kojih dolaze.
"Rad stranih državljana u OHR-u finansira Savet za sprovođenje mira. U budžetu OHR-a Evropska unija učestvuje sa 53 odsto, SAD daju 22 odsto sredstava, Japan 10 odsto, Rusija 4 odsto, Kanada 3,03, Organizacija islamske konferencije 2,5, a ostali sa 5,54 procenata. BiH doprinosi našem budžetu sa svega 0,02 procenta ili tačno 2.150 evra", kaže Oleg Milišić.
Strane državljane na "privremenom radu" u BiH plaćaju vlade zemalja iz kojih dolaze, pa oni kod nas mogu da žive kao "bubrezi u loju". S obzirom na to da ih ne plaća BiH, ne bi trebalo da bude sporno to što oni ne uplaćuju porez u Sarajevu.
Međutim, problem je u tome što ovi međunarodni zvaničnici ne plaćaju porez ni u svojim zemljama.
Finansijski ekspert, koji je iz straha od odmazde međunarodnih moćnika insistirao na anonimnosti, tvrdi da je reč o čistom lopovluku.
"Reč je o lopovskoj logici! Oni ovde u BiH primaju bruto plate, jer su u svojim zemljama oslobođeni poreza po osnovu rada na teritoriji druge države. Uz to, dobijaju i specijalne dodatke za rad u inostranstvu, a obezbeđen im je i diplomatski imunitet bez obzira na to šta zapravo ovde rade.
To znači da im se ne uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje, nego uživaju privatno međunarodno osiguranje, koje se u potpunosti finansira iz međunarodnih donacija. Zaštićeni su kao bogovi! Kod nas ne plaćaju porez u skladu sa Sporazumom o Uredu registara, a u svojoj državi ga ne plaćaju jer ne rade tamo.
Tako nastaje rupa, u kojoj oni odlično zarađuju za neki rad čije rezultate niko ne primećuje", kaže sagovornik Presa RS.
Poseban apsurd u priči o platama stranih zvaničnika jeste činjenica da neki od njih, na primer tužioci i sudije, rade u institucijama BiH, a plaćaju ih njihove matične zemlje.
Pravnici tvrde da je na taj način ugrožena nezavisnost pravosuđa, jer je teško očekivati da, na primer tužilac Amerikanac, pokrene neki proces u kome bi mogao da bude ugrožen interes firme ili pojedinca iz njegove zemlje.
U domaćim institucijama u kojima rade stranci zbog toga je izmišljena nova terminologija prema kojoj „one ne zapošljavaju, već angažuju strance".
Predsednik Suda BiH Meddžida Kreso za Press RS ističe da je u Sudu BiH angažovano 16 međunarodnih sudija, a njihov rad u domaćim institucijama finansira se kroz međunarodne donacije koje se daju ili putem Ureda registara ili kroz direktno plaćanje međunarodnog osoblja od njihovih vlada ili ambasada.
Međutim, i u sudu BiH i u ostalim institucijama koje zapošljavaju strance nemoguće je dobiti zvanične podatke o njihovim platama. Tako stranci na neobičan način pokazuju koliko im je stalo do transparentnosti i interesa javnosti, za koju se navodno zalažu.
(MONDO/Na slici: Rafi Gregorijan i Miroslav Lajčak, foto:Press RS)
Prema tvrdnjama dobro obaveštenog izvora Pressa, bliskog međunarodnim krugovima, visoki predstavnik Miroslav Lajčak zarađuje basnoslovnih 60.000 KM mesečno, a njegov zamenik Rafi Gregorijan 50.000 maraka. Strani tužioci i sudije u Sudu BiH primaju oko 30.000 KM mesečno, ali se njihove plate razlikuju zavisno od zemlje iz koje dolaze.
Oleg Milišić, portparol OHR-a, kaže da OHR tretira pojedinačne plate kao "ličnu informaciju" i zbog toga ne upoznaje javnost sa tim detaljima. Osim toga, OHR ne uplaćuje doprinose za plate inostranih radnika, nego samo za državljane BiH.
Prema njegovim rečima, doprinose za inostrane radnike uplaćuju vlade i ambasade država iz kojih dolaze.
"Rad stranih državljana u OHR-u finansira Savet za sprovođenje mira. U budžetu OHR-a Evropska unija učestvuje sa 53 odsto, SAD daju 22 odsto sredstava, Japan 10 odsto, Rusija 4 odsto, Kanada 3,03, Organizacija islamske konferencije 2,5, a ostali sa 5,54 procenata. BiH doprinosi našem budžetu sa svega 0,02 procenta ili tačno 2.150 evra", kaže Oleg Milišić.
Strane državljane na "privremenom radu" u BiH plaćaju vlade zemalja iz kojih dolaze, pa oni kod nas mogu da žive kao "bubrezi u loju". S obzirom na to da ih ne plaća BiH, ne bi trebalo da bude sporno to što oni ne uplaćuju porez u Sarajevu.
Međutim, problem je u tome što ovi međunarodni zvaničnici ne plaćaju porez ni u svojim zemljama.
Finansijski ekspert, koji je iz straha od odmazde međunarodnih moćnika insistirao na anonimnosti, tvrdi da je reč o čistom lopovluku.
"Reč je o lopovskoj logici! Oni ovde u BiH primaju bruto plate, jer su u svojim zemljama oslobođeni poreza po osnovu rada na teritoriji druge države. Uz to, dobijaju i specijalne dodatke za rad u inostranstvu, a obezbeđen im je i diplomatski imunitet bez obzira na to šta zapravo ovde rade.
To znači da im se ne uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje, nego uživaju privatno međunarodno osiguranje, koje se u potpunosti finansira iz međunarodnih donacija. Zaštićeni su kao bogovi! Kod nas ne plaćaju porez u skladu sa Sporazumom o Uredu registara, a u svojoj državi ga ne plaćaju jer ne rade tamo.
Tako nastaje rupa, u kojoj oni odlično zarađuju za neki rad čije rezultate niko ne primećuje", kaže sagovornik Presa RS.
Poseban apsurd u priči o platama stranih zvaničnika jeste činjenica da neki od njih, na primer tužioci i sudije, rade u institucijama BiH, a plaćaju ih njihove matične zemlje.
Pravnici tvrde da je na taj način ugrožena nezavisnost pravosuđa, jer je teško očekivati da, na primer tužilac Amerikanac, pokrene neki proces u kome bi mogao da bude ugrožen interes firme ili pojedinca iz njegove zemlje.
U domaćim institucijama u kojima rade stranci zbog toga je izmišljena nova terminologija prema kojoj „one ne zapošljavaju, već angažuju strance".
Predsednik Suda BiH Meddžida Kreso za Press RS ističe da je u Sudu BiH angažovano 16 međunarodnih sudija, a njihov rad u domaćim institucijama finansira se kroz međunarodne donacije koje se daju ili putem Ureda registara ili kroz direktno plaćanje međunarodnog osoblja od njihovih vlada ili ambasada.
Međutim, i u sudu BiH i u ostalim institucijama koje zapošljavaju strance nemoguće je dobiti zvanične podatke o njihovim platama. Tako stranci na neobičan način pokazuju koliko im je stalo do transparentnosti i interesa javnosti, za koju se navodno zalažu.
(MONDO/Na slici: Rafi Gregorijan i Miroslav Lajčak, foto:Press RS)
Pridruži se MONDO zajednici.