Kod spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu danas je obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma.
Ministar pravde Nikola Selaković poručio je da je naša obaveza da se širenjem istine suprotstavljamo težnjama revizije istorije i izvrtanja činjenica, ali i borba protiv povampirenog nacizma i ustaštva.
Selaković je na ceremoniji istakao da sećanja na žrtve i ovakva okupljanja predstavljaju garanciju da se genocid neće ponoviti.
"Čeka nas još posla, mnogobrojna stratišta treba konzervirati i na dostojan način obeležiti, izgradnja muzeja holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu i obaveza da se širenjem istine suprotstavljamo težnjama revizije istorije i izvrtanja činjenica i borba protiv povampirenog nacizma i ustaštva", rekao je Selaković.
Ministar je napomenuo da su takva mesta svedočanstvo najružnijih perioda prošlosti, ali i mesta gde treba da dovodimo decu i pričamo im koliko život može da bude užasan ako se ne nauče lekcije iz prošlosti i koliko besmislen, ako ga ne usmerimo ka budućnosti.
Kako je rekao, Romi, Jevreji i Srbi na takvim mestima obnavljaju lekcije iz prošlosti, ali se i opominju da u budućnosti budu još bliži.
Ceremoniji su prisustvovali i predstavnici grada Beograda, preživeli zatočenici logora smrti, članovi porodica stradalih, predstavnici Saveza Jevrejskih opština Srbije, Saveta Romske nacionalne manjine, diplomatskog kora, udruženja i građani.
Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu Srbija je preuzela od SFRJ, i obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine, kada je došlo do proboja ustaškog logora u Jasenovcu.
Za obeležavanje tog dana mogao da se uzme i neki drugi datum jer, nažalost, izbora je bilo napretek. Tim pre, jer je Srbija pod Nedićevom kvinsliškom upravom već u avgustu 1942. godine, među prvima u Evropi, proglašena kao "Oslobođena Jevreja" - "judenfrei".
Šef okupacione vojne uprave dr Harald Turnet je 28. marta 1942. zabeležio: "Gospodin Nedić će moći da prisvoji istorijsku zaslugu da je za vreme njegove vladavine jevrejsko pitanje u Srbiji u potpunosti rešeno".
Svet ima Međunarodni dan Holokausta 27. januara, a srpski zvaničan datum ostao je, međutim, 22. april - dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša 1945. krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo njih 127 se domoglo slobode.
Prema procenama, koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar "Simon Vizental", u jasenovačkim logorima je nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.
Prema hrvatskim izvorima, do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Prve brojke su demografski sporne od početka, jer vodeći demografi SFRJ, Srbin Bogoljub Kočović i Hrvat Vladimir Žerjavić, došli su samostalno do sličnih ukupnih brojki ukupnih žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji - 1.014.000 Kočović i 1.027.000 Žerjavić. Srba je, na primer, ukupno poginulo 487.000-530.000, Hrvata 192.000-207.000 a Jevreja i Roma 134.000-145.000.
Razlog sporenja oko brojki zvanične statistike (ali i nacionalšovinističkog dela javnosti) i stručne javnosti su odavno jasni. Demografski gubici (prerano umrli i ono koji su trebali da se rode da okolnosti nisu bile ratne), koje je prvobitno vlada FNRJ/SFRJ "prevela" u ubijene radi bolje pozicije u pregovorima o ratnoj odšteti, su prema tim demografima oko dva miliona ljudi.
