Srbija Nacionalni Dan zrtava Holokausta

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Sećanje na žrtve Holokausta: Borba protiv ustaštva

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Kod spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu danas je obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma.

  Ministar pravde Nikola Selaković poručio je da je naša obaveza da se širenjem istine suprotstavljamo težnjama revizije istorije i izvrtanja činjenica, ali i borba protiv povampirenog nacizma i ustaštva.

Selaković je na ceremoniji istakao da sećanja na žrtve i ovakva okupljanja predstavljaju garanciju da se genocid neće ponoviti.

"Čeka nas još posla, mnogobrojna stratišta treba konzervirati i na dostojan način obeležiti, izgradnja muzeja holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu i obaveza da se širenjem istine suprotstavljamo težnjama revizije istorije i izvrtanja činjenica i borba protiv povampirenog nacizma i ustaštva", rekao je Selaković.

Ministar je napomenuo da su takva mesta svedočanstvo najružnijih perioda prošlosti, ali i mesta gde treba da dovodimo decu i pričamo im koliko život može da bude užasan ako se ne nauče lekcije iz prošlosti i koliko besmislen, ako ga ne usmerimo ka budućnosti.

Kako je rekao, Romi, Jevreji i Srbi na takvim mestima obnavljaju lekcije iz prošlosti, ali se i opominju da u budućnosti budu još bliži.

Ceremoniji su prisustvovali i predstavnici grada Beograda, preživeli zatočenici logora smrti, članovi porodica stradalih, predstavnici Saveza Jevrejskih opština Srbije, Saveta Romske nacionalne manjine, diplomatskog kora, udruženja i građani.

Srpska klanica

Tokom dva meseca mandata Franca Bemea na čelu vojne komande (oktobar-decembar 1941), ubijeno je približno 30.000 civila - uključujući gotovo svo muško jevrejsko stanovništvo Srbije. Do kraja rata, od 16.700 Jevreja u Srbiji i Banatu, 15.000 je ubijeno. Procena je da je otprilike 80.000 građana Srbije ubijeno u koncentracionim logorima diljem Nedićeve Srbije od 1941. do 1944. godine. Ukupan broj ubijenih srpskih Jevreja bliži se procentu od devedeset odsto, navodi podatke Wikipedia. Posleratnom državnom istragom utvrđeno je, van svake sumnje, da su za masovno uništavanje Jevreja i Roma u Srbiji najzaslužniji: nemački vojni zapovednik Hanjrih Dankelman, (Ajnzackomande Beograd) Karl Kraus, predsednik srpske kvislinške vlade Miolan Nedić, ministar unutrašnjih poslova Milan Aćimović, upravnik grada Beograda Dragomir Jovanović i šef Specijalne policije Ilija Paranos.

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu Srbija je preuzela od SFRJ, i obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine, kada je došlo do proboja ustaškog logora u Jasenovcu.

Za obeležavanje tog dana mogao da se uzme i neki drugi datum jer, nažalost, izbora je bilo napretek. Tim pre, jer je Srbija pod Nedićevom kvinsliškom upravom već u avgustu 1942. godine, među prvima u Evropi, proglašena kao "Oslobođena Jevreja" - "judenfrei".


Šef okupacione vojne uprave dr Harald Turnet je 28. marta 1942. zabeležio: "Gospodin Nedić će moći da prisvoji istorijsku zaslugu da je za vreme njegove vladavine jevrejsko pitanje u Srbiji u potpunosti rešeno".

Svet ima Međunarodni dan Holokausta 27. januara, a srpski zvaničan datum ostao je, međutim, 22. april - dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša 1945. krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo njih 127 se domoglo slobode.

Prema procenama, koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar "Simon Vizental", u jasenovačkim logorima je nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.

Prema hrvatskim izvorima, do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Prve brojke su demografski sporne od početka, jer vodeći demografi SFRJ, Srbin Bogoljub Kočović i Hrvat Vladimir Žerjavić, došli su samostalno do sličnih ukupnih brojki ukupnih žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji - 1.014.000 Kočović i 1.027.000 Žerjavić. Srba je, na primer, ukupno poginulo 487.000-530.000, Hrvata 192.000-207.000 a Jevreja i Roma 134.000-145.000.

Razlog sporenja oko brojki zvanične statistike (ali i nacionalšovinističkog dela javnosti) i stručne javnosti su odavno jasni. Demografski gubici (prerano umrli i ono koji su trebali da se rode da okolnosti nisu bile ratne), koje je prvobitno vlada FNRJ/SFRJ "prevela" u ubijene radi bolje pozicije u pregovorima o ratnoj odšteti, su prema tim demografima oko dva miliona ljudi.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 5

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mirko

Prvo jako je ružno pisati Srpska klanica,kad se zna da su ustaše držale logor na sajmištu i da je u tom logoru pored Jevreja i Roma ubijeno 16000 četnika i 12000 partizana i jedni i drugi Srbi rodoljubi.Malo poštovanja za sve stradale od strane novinara molim.

Banjalučanin

Kako Vas nije sramota da kraj teksta kopirate sa hrvatskih sajtova koji zadnjih dvadeset godina se na sve načine trude da umanje broj žrtava u Jasenovcu. Mislite da to komunisti ne bi uradili da su mogli??? Ima li novinar koji je ovo napisao pojma o području gdje je i koliko obuhvata koncentracioni logor Jasenovac??? Hrvati su identifikovali 83000 žrtava ali ko je ikada brojao čitava netsala sela, zaseoke i porodice koje nije imao ko da prijavi. Zamislite da se od Jevreja traži da 6 000 0000 svojih stradalnika pobroje imenima!

.

Ovaj clanak ste kopirali s nekog hrvatskog sajta.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU