U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Jevrejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije utvrdio nikakvu Isusovu krivicu, nego, naprotiv, da je taj čovek nevin.

Judejci su shvatili da mogu samo da muče Isusa, ali ne i da ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu.

Pilat je pitao narod koga da oslobodi, Isusa Hrista ili razbojnika Varavu, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika.

Svetina, koju su nahuškali fariseji, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je urlala: "Raspni ga, raspni ga".

Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, više od 2.000 godina kasnije, nosi ime Ulica bola.

Ljubi su pljuvali Hrista i dobacivali mu pogrdne reči.

Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Isusu da nosli krst stradanja.

Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini.

Isus je i posle svih pretrpljenih muka i poniženja molio svog Oca nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta rade.

Kad je, oko tri sata popodne, svoj duh predao Bogu Ocu, sva priroda, Božija tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina - pomračilo se Sunce, otvorili su se grobovi, zemlja se tresla.

Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole, a kamenje se raspadalo uz strašan prasak i stene su pucale.

Tako su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti živog Boga. Kapetan koji je stražario kod krsta rekao je da je taj Čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas.

Pored Krsta je ostala Bogorodica sa apostolom Jovanom, Marijom Magdalenom i još nekim ženama.

Josif iz Arimateje je od Pilata izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga.

Pilat je, zato što je sutradan subota, kada se ništa ne radi, a da telo ne bi stajalo na krstu tri dana, dozvolio da Ga skinu sa krsta.

Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koju je Josif bio pripremio za sebe.

Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, na ulaz su navalili ogroman kamen, a Rimljani su postavili straže unaokolo, plašeći se da hrišćani ne uzmu telo.

OBIČAJI

Na Veliki petak se ništa ne radi, a vernici bi trebalo da svoje misli usmere na strašno stradanje nevinog Hrista, koga su ljudi ponizili u na Golgori u Jerusalimu.

Toga dana se jedino farbaju jaja pomoću divljih jabuka, lukovine i koprive. Crvena boja u koju se farbaju jaja simbolizuje Hristovu krv. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.

Na Veliki petak se ne peva i ne veseli se, a najstrože je zabranjeno da se pije vino, jer simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv.

Od Velikog četvrtka do Uskrsa, koji je uvek u nedelju, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Vernici na veliki petak strogo poste, a neki tog dana uopšte ne jedu.

Domaćice kuvaju povrće, najčešće mladu koprivu.

EVO KAKO SE FARBAJU JAJA

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, pa u sud sa vodom u kojem će kuvati i farbati jaja dodaje malo osvećene vodice - vaskršnje ili bogojavljenske.

Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja.


Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa i naziva "čuvarkuća".

Pre farbanja jaja se mogu šarati, tako što se rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje nanosi topljeni vosak.

Prvo se pero zagreje na plamenu sveće, pa se vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta.

Pošto vosak ne prima boju, kasnije, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše XV i VV (Hristos vaskrse i vaistinu Vaskrse), crtaju se krstići, cvetići i druge figure.

Umesto šaranja, često se lepe i nalepnice od papira ili plastike.

Simbolika farbanja jaja obavlja se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (to je devojka koja je sa Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija.

Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos vaskrse".