Dokazni predlozi su dostavljeni kako bi se proverilo svedočenje nekadašnjeg načelnika Generalštaba Branimira Krge i rasvetile druge okolnosti.

Gardisti su pronađeni mrtvi 5. oktobra 2004. godine u kasarni na Topčideru, ali njihova likvidacija još uvek nije rasvetljena niti su uhvaćeni počinioci.

U podnesku sa zahtevom za dopnunu istrage, koji je tužilaštvu dostavljen pre 20-ak dana, zatraženo je saslušanje tadašnjeg savetnika predsednika Srbije Vuka Jeremića, jer je Krga u svom svedočenju rekao da ga je o ubistvu gardista obavestio Jeremić, rekao je Tanjugu jedan od punomoćnika porodica advokat Predrag Savić.

Zatraženo je i saslušanje Borisa Tadića tadašnjeg predsednika, na okolnost kako je njegov kabinet pre svih saznao za ubistvo gardista.

Savić je ukazao da je ranije u Hagu ovim povodom saslušan i nekadašnji komadant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić koji je holandskom sudiji rekao "da se moli za duše tih vojnika", da ne zna ništa o njihovoj pogibiji i da je bolje da se o tome pita Krga.

S obizrom na svedočenje Krge, punomoćnici porodica žele da provere tačnost njegovog iskaza, pa zato predlažu Jeremića i Tadića za svedoke, naveo je Savić ističući da ovi predlozi nemaju nikakav politički cilj već isključivo proveru činjenica.

Advokat Savić je podsetio da je protiv Krge ranije podnošena krivična prijava zbog nepreduzimanja mera za zaštitu vojnika, koja je međutim zastarela jer je godinama "stajala u fioci tužioca".

On je napomenuo da isptivanja predloženih svedoka još nisu zakazana u tužilaštvu.

Pored pomenutih predloga, zatraženo je i saslušanje Aleksandra Dimića tadašnjeg pomoćnika ministra odbrane, kao i druga obaveštenja i izveštaji od Haškog tribunala i Vojske Srbije.

Predloženo je i saslušanje veštaka sudske medicine, novi uviđaj na licu mesta na Topčideru uz prisustvo veštaka trasologa.

Od ubistva gardista prošlo je 11 i po godina, a država Srbija je po nalogu Ustavnog suda porodicama morala da isplati po 5.000 evra zbog neefikasne i nedelotvrone istrage kakva je do sada vođena, uz nalog tužilaštvu da sprovede brzu i delotvornu istragu koja će dovesti do razrešenja tog slučaja.

Naime, Više tužilaštvo u Beogradu i dalje vodi pretkrivični postupak u tom slučaju protiv NN lica, nakon što je veštačenjem FBI-a stavljena tačka na višegodišnje špekulacije da li su gardisti ubijeni ili su se poubijali međusobno 5. oktobra 2004. godine.

Odmah nakon pucnjave, Vojska je izdala saopštenje da je Milovanović pucao na Jakovljevića i zatim izvršio samoubistvo, a potom je vojno pravosuđe tvrdilo obrnuto - da je Jakovljević ubio Milovanovića i izvršio samoubistvo.

Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet obrane formirali su nezavisnu komisiju koja je došla do zaključka da je na gardiste pucala treća osoba.

Izveštaj nezavisne komisije 2008. godine su potvrdili i forenzičari američkog Federalnog istražnog biroa (FBI-a),

Porodice gardista su pre nekoliko godine dobile anonimna pisma potpisana sa "Bivše obezbeđenje haškog optuženika" u kojima se navodi da je za smrt njihove dece odgovoran haški optuženik Ratko Mladić, koji je u to vreme, kako se tvrdi, bio u objektu "Karaš".

Međutim tadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević koji je kao šef Akcinog tima za hvatanje odbeglih haških optuženika godinama tražio Mladića, demantovao je da se gardistiMladić krio u Karašu u vreme ubistva gardista.