Izbeglice se na Kelebiji zadržavaju po nekoliko dana, a zatim im se dozvoljava ulazak u Mađarsku, navodi RSE.

Kako Radio sa sedištem u Pragu nezvanično saznaje, u neformalnom kampu iza kelebijskog prelaza, smeštenom pod vedrim nebom i ograđenom žicom, većinom se nalaze porodice koje već nekog imaju u EU, te je ovo način da se povežu, dok pristup kampu imaju samo UNICEF i Lekari bez granica.

Svakodnevno pristižu nove, ne tako brojne grupe, koje su prethodno izvesno vreme provele na autobuskoj stanici u Subotici, gde je nikao divlji privremeni izbeglicki smeštaj.

Prizor na subotičkoj stanici očit je dokaz da je izbeglička ruta ponovo preusmerena ka mađarskoj granici, tvrde i volonteri raznih humanitarnih organizacija koje brinu o ovim ljudima, pristiglim iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Maroka..., navodi RSE.

O izbeglicama na subotickoj stanici brine više volontera, a jedna od njih je i Iva Isakov iz novosadskog Centra za integraciju i toleranciju, koji pomaže izbeglim licima u partnerstvu sa UNICEF-om.

Iva Isakov kaže da migranti mogu granicu preći na takozvanim tranzitnim kapijama, mimo graničnog prelaza, uz saglasnost policije.

"Postoji legalna procedura sa strane Mađarske, na tranzitnim kapijama, kod graničnog prelaza Horgoš 1 i Kelebija, za lica koja žele da dobiju azil u Mađarskoj i koja mogu na tu kapiju da se jave. Međutim, zbog velikog broja ljudi na tim kapijama, uvedene su kvote, koje su dosta male, i zbog toga sad veliki broj ljudi čeka na tim granicnim prelazima", kaže ona.

Izbeglice borave na peronima i oko stanice po nekoliko dana, čekajući šansu da dođu do granice, odnosno pređu preko, a poneki su to vec pokušali više puta, ali neuspešno.

Ahmed Husein iz Avganistana kaže da želi u Nemačku i sa prijateljima čeka priliku da ilegalno pređe granicu, jer legalno, kaže, nikako nije moguće.

"Ima previše policije, i mađarske i srpske, a i teško je proći pored njih. Legalno, međutim, nikako ne možemo, i zato čekamo. Morali smo da napustimo svoju zemlju zbog rata i talibana. Oni upadaju u naše kuće i ubijaju sve na koje naiđu. Ja imam 16 godina i da sam ostao tamo, morao bih ići u rat, i zato sam napustio Avganistan", priča on.

Amir Kan iz Kabula je građevinski inženjer i nekoliko godina je radio u stranim firmama, ali je zbog rata napustio i posao i Avganistan. Na put je krenuo pre pet meseci, a već 10 dana čeka blizu mađarske granice.

"Želimo da pređemo u Mađarsku. Nakon toga možda Nemačka, Francuska, bilo koja zemlja. Nekoliko puta sam pokušao da pređem, ali nije moguće, jer ima mnogo policije. A već smo veoma umorni, spavamo ovde na stanici vec danima", kaže Amir.

Sa njim je i njegov prijatelj Nadir, student stomatologije, koji želi da u Italiji nastavi školovanje.
Trenutno u celoj Srbiji postoji slobodno nekoliko hiljada smeštajnih mesta, ali ih migranti ipak ne koriste, jer ne žele da ostanu u Srbiji, zaključuje RSE.