Mali maturanti moraće da se potrude i osvoje veliki broj bodova na završnom ispitu ako hoće da budu sigurni da će moći da upišu željenu školu. Razlog je to što se i ove godine, kao i prethodnih, očekuje da će veliki broj đaka u svedočanstvu imati sve petice, a one nose čak 70 od maksimalnih sto bodova za upis. Zato će biti važna raspodela onih ukupnih 30 poena sa testova, pišu "Večernje novosti".

Tako je bilo i prošle godine, kada su se u najpopularnije škole prijaljivale desetine "vukovaca", pa su zauzeli cela odeljenja nekih medicinskih škola.

U generaciji koja je srednju školu upisala prošlog juna, čak polovina bila je odlična, trećina vrlodobra, a tek 1,4 odsto učenika je osmi razred završilo sa dovoljnim uspehom.

Prosečan uspeh generacije koja je prošlog juna polagala malu maturu iznosio je 4,11. Svaki sedmi osnovac bio je "vukovac". To je pokazala analiza rezultata završnog ispita, koju svake godine radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja. Ipak, zaključak je i to da svedočanstva krcata peticama, ipak, nisu odraz besprekornog znanja i dostignutih visokih kriterijuma, već popustljivosti nastavnika i poklanjanja ocena.

Osim uspeha na završnim testovima iz srpskog jezika, matematike i kombinovanog testa, stručnjaci Zavoda ukrstili su i zaključene ocene svih osmaka u Srbiji i dobili rezultate koji pokazuju da su osrednji đaci jedne škole bolje rešavali maturske zadatke od "vukovaca" druge škole. Ispostavilo se da je najviše onih koji su jedva "namakli" prosek 3,50 i 4,50, a učenici koji su završili osmi razred sa 3,40 ili 4,40 pravi su izuzetak. Stručnjaci Zavoda objašnjavaju da je to jasan pokazatelj da "postoji tendencija nastavnika da nezasluženo nagrađuju učenike".

"Stiče se utisak da su nastavnici prilikom ocenjivanja uzimali u obzir i neke druge kriterijume, koji nisu predviđeni Pravilnikom o ocenjivanju, i na taj način bili popustljivi i neobjektivni pri proceni znanja učenika. Posledica takvog ocenjivanja je neopravdano visok opšti uspeh, jer je gotovo svaki drugi učenik odličan, a svaki peti ispunjava najviše kriterijume iz svih školskih predmeta ", navedeno je u analizi.

U Zavodu smatraju da više razloga utiče na masovno poklanjanje ocena i poplavu "vukovaca". Navode da nastavnici trpe pritiske roditelja, učenika i kolega. Na snižavanje kriterijuma, kažu, utiče i potreba da budu dobro vrednovani kroz uspeh svojih učenika. Zbog ovakvog ocenjivanja, navedeno je, teško je predvideti nivo i kvalitet znanja učenika i kvaliteta obrazovanja u osnovnoj školi.



Broj osmaka sa svim peticama isti je u poslednje tri godine - 20 odsto, a kako se ništa značajno nije promenilo u obrazovnom sistemu, procenjuje se da će i ovogodišnja generacija malih maturanata imati slična postignuća. Slično je i sa "vukovcima". Njih je prošle godine u celoj Srbiji bilo 9.369 ili 14,4 odsto u generaciji.

"Svaki sedmi učenik u generaciji izdvaja se kao izuzetan, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja, već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu. Kada se uzmu u razmatranje ova dva nužna uslova za sticanje diplome, dobijeni podaci ne deluju dovoljno realno",zaključuju u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

U zavisnosti od okruga i školskih uprava, značajno se razlikuje broj "vukovaca". Najviše ih je u Pčinjskom okrugu (23,3%), zatim u Jablaničkom (21,7%), Pirotskom (20,4%), Nišavskom (20%), Severnobačkom (18,6%) i Pomoravskom (17,5%). Mereno školskim upravama - najviše nosilaca Vukove diplome je u Leskovcu (22,4 odsto), a najmanje u Valjevu (9,7 odsto).

Analiza rezultata završnog ispita pokazala je da je znanje "vukovaca" veoma neujednačeno iz različitih predmeta, ali odstupanja se beleže i zavisno od okruga.

"Okruzi u kojima se beleži više od 20 odsto "vukovaca" čija su postignuća ispod republičkog proseka su: Kosovskopomoravski (43%), Srednjobanatski (33%), Braničevski (32%), Severnobanatski, Zaječarski i Južnobanatski (25%), Severnobački (21%), kao i Borski i Podunavski (20%)", navedeno je u ovoj studiji.  Pored očekivane povezanosti između ocena i postignuća, utvrđeno je da su kriterijumi za školsku ocenu prilično varijabilni.

U prilog tome govore podaci da učenici sa istom ocenom imaju vrlo neujednačena postignuća, kao i da učenici sa različitim ocenama ostvaruju isto postignuće.

"Nejednaki kriterijumi ocenjivanja u školama dovode u pitanje pravičnost selekcije učenika pri upisu u srednju školu", navedeno je u analizi završnog ispita.

Upozoravaju i da su nastavnici u srednjim školama uglavnom nezadovoljni znanjem sa kojim učenici dolaze, iako su u osnovnoj školi ocenjivani peticama, pišu "Novosti".