Stručnjaci su procenili da je mesečni minimum potreban za osnovne troškove u bogatoj Švajcarskoj 2.500 franaka (oko 2.200 evra), prenosi AP.

Prema ovom predlogu, svako dete bi dobilo jednu četvrtinu predviđenog iznosa, dok oni koji mesečno zarađuju više ne bi dobijali ništa.

Švajcarci su se, međutim, izjasnili velikom većinom protiv takvog predloga.

Kritičari ovakvog predloga naveli su da bi to dovelo do eksplozije državnog budžeta i oslabilo nacionalnu ekonomiju.

Švajcarska vlada je, takođe, savetovala građanima da odbace predlog, a ankete pre glasanja su, takođe, pokazivale da on neće biti prihvaćen u zemlji koja je poznata po politici slobodnog tržišta, visokoj tehnologiji i kapitalističkom finansijskom sektoru, prenosi AP.

Zagovornici uvođenja osnovnog mesečnog prihoda kažu da je došlo vreme za promenu ekonomske politike u Švajcarskoj, jer novine u privredi, kao što je rad robota umesto fabričkih radnika, čine radna mesta sve nesigurnijim.


"Ljudsko biće želi da radi, to želi i moja generacija, ali u mnogim slučajevima mladi nemaju sreće da nađu posao u struci, pa često rade nešto što ne vole. Zato je svrha osnovnog mesečnog prihoda da preoblikuje našu ekonomiju i tržište rada, kako bi više ljudi radilo ono što zaista želi i što ih ispunjava", kaže Če Vagner, portparol kampanje za mesečni osnovni prihod.

Švajcarska vlada predložila je biračima da odbace taj predlog na referendumu. Stranke i leve i desne orijentacije smatraju da bi to ugrozilo ekonomiju i konkurentnost zemlje na svetskom tržištu.

"Odlučuje se o velikom novcu koji treba izdvojiti, umesto da se ljudi koji mogu da rade ohrabre da nađu posao koji će im osigurati finansijsku nezavisnost. Ovom inicijativom ljudima se sugeriše da ne treba da rade ništa, što je u potpunoj suprotnosti s našim vrednostima i politikom socijalne kohezije", kaže Natali Fontane, predstavnica Radikalno-liberalne partije.

U Švajcarskoj se skoro svakog meseca održava referendum o pitanjima koja su od interesa za naciju.