Prekidom trgovine između Srbije i Kosova, Srbija bi mogla godišnje ostati bez skoro 200 miliona dolara, procenjuje "Ekonomist".
Prekidom trgovine između Srbije i Kosova, Srbija bi mogla godišnje ostati bez skoro 200 miliona dolara, procenjuje "Ekonomist".
Od proglašenja nezavisnosti ukupan promet između Srbije i Kosmeta opao je za 50 odsto, piše u novom broju Ekonomist magazina.
Ukupan prošlogodišnji registrovani promet Srbije i Kosova i Metohije iznosio je 199,7 miliona dolara, pri čemu je izvoz iz Srbije (bez
Vojvodine) na Kosmet vredeo 189 miliona dolara ili 2,1 odsto ukupnog izvoza Srbije, a uvoz oko 10 miliona dolara ili 0,06 odsto srpskog uvoza.
Vojvodina je na Kosmet u prošloj godini izvezla robe u vrednosti od oko 35 miliona evra.
Štetu će osetiti i žitelji Kosmeta, jer se Srbija sa 13,6 odsto u ukupnom uvozu Kosmeta nalazi na prvom mestu, navodi Ekonomist.
Kriza će ipak najpre pogoditi srpske izvoznike kojima je Kosmet postao značajno tržište, a najviše su pogođene firme koje proizvode prehrambene proizvode i građevinski materijal.
"Srpske firme Kosmetu najviše prodaju crep, keramiku, cement, žito, brašno, testenine, meso i mesne prerađevine, te mleko i konditorske proizvode", rekao je za Ekonomist magazin predsednik Privredne komore na Kosovu i Metohiji Branko Miljković.
Pad prometa potvrđuju i srpski privrednici, koji su za Ekonomist rekli da su nastavili izvoz na severni deo Kosova, ali su obustavili isporuke Albancima, te da iza toga ne stoji njihova odluka, već "spoljni faktori".
(Beta)
Od proglašenja nezavisnosti ukupan promet između Srbije i Kosmeta opao je za 50 odsto, piše u novom broju Ekonomist magazina.
Ukupan prošlogodišnji registrovani promet Srbije i Kosova i Metohije iznosio je 199,7 miliona dolara, pri čemu je izvoz iz Srbije (bez
Vojvodine) na Kosmet vredeo 189 miliona dolara ili 2,1 odsto ukupnog izvoza Srbije, a uvoz oko 10 miliona dolara ili 0,06 odsto srpskog uvoza.
Vojvodina je na Kosmet u prošloj godini izvezla robe u vrednosti od oko 35 miliona evra.
Štetu će osetiti i žitelji Kosmeta, jer se Srbija sa 13,6 odsto u ukupnom uvozu Kosmeta nalazi na prvom mestu, navodi Ekonomist.
Kriza će ipak najpre pogoditi srpske izvoznike kojima je Kosmet postao značajno tržište, a najviše su pogođene firme koje proizvode prehrambene proizvode i građevinski materijal.
"Srpske firme Kosmetu najviše prodaju crep, keramiku, cement, žito, brašno, testenine, meso i mesne prerađevine, te mleko i konditorske proizvode", rekao je za Ekonomist magazin predsednik Privredne komore na Kosovu i Metohiji Branko Miljković.
Pad prometa potvrđuju i srpski privrednici, koji su za Ekonomist rekli da su nastavili izvoz na severni deo Kosova, ali su obustavili isporuke Albancima, te da iza toga ne stoji njihova odluka, već "spoljni faktori".
(Beta)
