Mladi iz regiona, da li se poznajete?

Decenije psiholoških istraživanja otkrivaju da je najbolji lek protiv predrasuda i netrpeljivosti komunikacija sa pripadnicima drugih grupa.

Nedavno istraživanje, u kojem učestvovalo oko 800 mladih iz Srbije (i sa Kosova), Makedonije, Bosne i Hercegovine, pokazalo je da mladi u regionu i dalje nemaju puno dodira sa mladima iz susednih država, ili čak iz svoje države, ukoliko su druge etničke pripadnosti ili veroispovesti.

Kontakt je po pravilu najčešći u formalnim okruženjima - na fakultetu ili na poslu, sa izuzetkom Kosova gde postoje i jasne institucionalne podele. Posebno je upečatljivo da veliki udeo mladih nikada nije u prilici da komunicira sa članovima drugih grupa. Takvih je čak 75% među Albancima u Prištini, dok gotovo 40% mladih Beograđana kažu da retko imaju ili uopšte nemaju ovu vrstu kontakta.

Čak i kada su fizički u jedinstvenom prostoru, različite etničke grupe nekada žive u različitim delovima grada, potpuno odvojenim životima - u regionu tako postoje "podeljeni gradovi", poput Kosovske Mitrovice, Mostara ili Brčkog, gde. U nekim mestima u BiH dele se i manji prostori - u "podeljenim školama", na primer, Bošnjaci i Srbi slušaju nastavu u istoj zgradi, ali u različitim smenama.

"Veliko je razočaranje videti da reka i most, dva objekta koja su kroz istoriju spajala ljude, u ovom gradu ih razdvajaju". (Admir, 24, Albanac iz Kosovske Mitrovice)

Kada mladi ipak dođu u međusobni kontakt, to je za njih većinom prijatno iskustvo. Region u kojem živimo po tome je specifičan - u drugim delovima sveta u kojima postoje tenzije, o kontaktima se ne izveštava uvek kao o pozitivnim (na primer između Izraelaca i Palestinaca, ili Turaka i Kurda). Ovome verovatno doprinosi činjenica da mladi iz našeg regiona imaju manje jezičke barijere i slična kulturna interesovanja - nije retkost da filmovi ili muzika iz jedne od balkanskih država postanu regionalni hitovi.

Nove vrste medija pružaju prilike za prevazilaženje fizičkih prepreka. Broj prijatelja iz drugih grupa koje imaju na društvenim mrežama značajno je veći nego broj prijatelja "u stvarnom životu" - čini se da mladi ne beže od različitosti, već je zapravo traže, barem u virtuelnom svetu.

Mladi sa kojima smo razgovarali slažu se sa preporukama psihologa: dugotrajan kontakt i raznolikost iskustava vide kao važno sredstvo za smanjenje predrasuda. Oni smatraju da su prilike za kontakt retke i želeli bi više studentskih razmena, različitih zajedničkih aktivnosti, oblikovanje javnih prostora koji bi mogli biti mesto za sastajanje različitih grupa. Evo šta su neki od njih rekli:

"Mislim da zbog podela dosta propuštamo. Propustiš nova prijateljstva, komunikaciju i svakodnevnu interakciju - sve što nas čini onim što smo i što nas obogaćuje". (Sanela, 19, iz Sarajeva)

Saznajte više o rezultatima projekta na sajtu sibyouth.org