"Ministarstvo, odnosno centri za socijalni rad, prepoznali su to i oduzeli od porodica 50-oro dece. Od toga, 26 je smešteno u hraniteljske porodice, a 24 u odgovarajuću instituciju", rekao je ministar na okruglom stolu, "Predstavljanje rezultata analize propisa u vezi sa dečjim radom i predloga za njihovo usklađivanje sa međunarodnim standardima".

"To nije nešto čemu se radujemo, ali i to je bolje nego da deca ostanu na ulici i da ne budu na odgovarajući način zbrinuta od strane njihovih porodica", rekao je Vulin.

Podvukao je da dečji rad u legalnim, prijavljenima objektima, nije pronađen na teritoriji Srbije, odnosno da Inspekcija rada nije pronašla decu mlađu od 15 godina da rade u prijavljenim objektima, ali i da "svakako" dečiji rad postoji, uglavnom na selu.

"Uglavnom je to unutar same porodice, gde se ponekad zaboravlja da nije svaki rad dobar za dete i da, bez obzira što je dete član porodice, ne znači da može da obavlja sve poslove, već da mora da se prilagođavaju njegovom uzrastu i psihičkoj snazi", rekao je ministar.

Dodao je i da su Centri za socijalni rad 2015. prijavili 2.890 zanemarivane dece, među kojima je bilo i radno eksploatisane dece, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Prema njegovim rečima, tih 1.457 dečaka i 1.433 devojčice bili su zanemarivani, a neki i radno eksploatisani.

"Uglavnom se radna eksploatacija dece prepoznaje kao prosjačenje, pranje vetrobranskih stakala, kao sve ono što vidimo na ulicama. Ministarstvo rada se protiv fenomena dece ulice bori po prvi put na organizovan, sistemski način. Zato smo osnovali timove u 115 centara za socijalni rad, koji se bave upravo tom tematikom i zaduženi su samo za tu tematiku", kaže Vulin.

Pojašnjava da Centara za socijalni rad ima i više od tog broja, ali da su u pitanju centri gde je prepoznata opasnost od fenomena dece ulice i gde je zaista potrebna aktivna borba protiv tog fenomena.

Istakao je da je unapređen PIT program (pojačan intenzivan tretman), koji već traje od 2004. i da može da se kaže da se, od 293 dečaka koja su prošla kroz taj program, gde se na poseban način vodi računa i radi sa decom ulice, 93 odsto svih njih, nije vratilo na ulicu.

"Upravo zato smo značajno ojačali kapacitete i sada po prvi put imaćemo prostor da kroz taj tretman prolaze i devojčice.

Naveo je da dece do tri godine ima svega u nekoliko slučajeva u institucijama, i to isključivo iz zdravstvenih razloga, te da su svi ostali u hraniteljskim porodicama.

"U našem sistemu imamo oko 7.000 dečaka i devojčica, od toga je svega 800 u institucijama, a svi ostali su u hraniteljskim porodicama. Ministarstvo će nastaviti da se bori protiv fenomena dece ulice na sistemski način, organizovano", jasan je ministar.


Nacionalna koordinatorka "Clear projekta" Milica Đorđević navela je da je posle dve godine planiranja, u skladu sa primerima najbolje prakse, u februaru ove godine započet projekat Međunarodne organizacije rada pod nazivom "Angažovanje i podrška na nacionalnom nivou za smenjenje pojave dečijeg rada".

Ovaj okrugli sto, rekla je ona, imao je za cilj da predstavi rezultate analize zakonodavnog okvira, radi davanja predloga za usklađivanje sa međunarodnim standardima o dečijem radu.

Đorđević je istakla da će se u sklopu projekta, u saradnji sa tehničkom radnom grupom Ministarstva za rad, izraditi lista opasnih poslova za decu do 18 godina, koju Srbija nema, a s obzirom na to da je ratifikovala Konvenciju o najgorim oblicima dečijeg rada, trebalo bi da je usvoji.