U njoj je  i ostava sa dragocenostima,  izjavio je Beti direktor Arheološkog instituta SANU i rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korać.

"Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja na lokalitetu Viminacijum, na mestu izgradnje novog bloka Termoelektrane Kostolac B, arheolozi su pronašli memoriju, podzemnu grobnicu (grč. hypogeum). Reč je o porodičnoj grobnici, u kojoj su se sahranjivali pripadnici višeg staleža, koji su sebi i svojim potomcima mogli da omoguće večni boravak u velelepnom objektu ukrašenom zidnim slikarstvom", rekao je Korać.


Prema njegovim rečima, grobnica je bila u funkciji duže od dva veka, krstoobrazne je osnove i ukupno je imala 11 grobnih mesta, a pronadjena je na dubini od 1,80 metra.

"U uglovima centralne prostorije nalazili su se stubovi, koji su nosili konstrukciju iznad centralne prostorije u vidu svoda, kupole ili krova na dve vode. Zidovi centralne prostorije bili su oslikani. Zidno slikarstvo je očuvano na više mesta a tek će naknadna čišćenja i konzervacija fresaka pokazati njihov konačni obim. Slikano je prirodnim zemljanim bojama a dominiraju crvena, bela, oker i zelena boja koje čine bordure kao i biljne motive", objasnio je Korać.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:

1/0
Vidi galeriju
undefined viminacijum

On je dodao da su grobna mesta bila uglavnom opljačkana nakon najezde Huna koja se dogodila na ovim prostorima 441. odnosno 443. godine.

"Posebna zagonetka je da su pokojnici zaliveni u malteru i to je koliko znamo jedinstven slučaj u svetu u rimskom načinu sahranjivanja. Naime tipologija načina sahranjivanja na Viminacijumu je toliko bogata i raznovrsna u načinu sahranjivanja da gotovo obuhvata celokupan način i ritual rimskog načina sahranjivanja", rekao je Korać.

To nije ni čudno, dodao je on, imajući u vidu da je na Viminacijumu otkriveno više od 14.000 grobova što je najveći broj rimskih grobova koji su ikad iskopani na teritoriji Rimskog carstva.

"Tokom arheoloških iskopavanja iznad i ispod poda središnjeg dela memorije, nadjeno je dvadesetak bronzanih novčića koji su iskovani u periodu od sredine III do sredine V veka. Medju ostalim nalazima ima i delova narukvica od stakla, delova keramičkih lampi i posuda, kao i staklenih predmeta. Izdvaja se deo nadgrobne ploče od mermera sa natpisom i dva zlatna predmeta, aplikacija krstastog oblika i glava prstena sa umetkom od stakla", rekao je Korać.

Pronađena je i ostava zlatnog novca, što je jedinstveni nalaz na Viminacijumu, dodao je on i objasnio da je reč o sedam zlatnih novčića iz vremena careva Honorija (tri komada) i Teodosija II (četiri komada), koja je pohranjena nakon prestanka korišćenja memorije, kada je već delom bila uništena.

"Šest primeraka novca je iskovano u periodu od 408. do 420. godine, dok je sedmi primerak kovan u intervalu od 430. do 440. godine. U vreme kada je vrebala opasnost od Huna (sredina petog veka), koji su uveliko harali ovim prostorima, ljudi su u strahu skrivali svoje dragocenosti. Medju njima se našao i vlasnik ostave zlatnog novca iz Viminacijuma, koji je spas za svoje blago potražio medju ruševinama zaboravljene memorije. Na njegovu žalost i na našu sreću, ostava je nakon šesnaest vekova ugledala svetlost dana", rekao je Korać.