Na zagarantovano mesto u studentskim domovima mogu sigurno da računaju samo brucoši koji su tokom srednje škole bili vukovci, dok će ostali, bez obzira što su fakultete upisali kao budžetski studenti, morati u privatni smeštaj.
Pomocnik direktora Studentskog centra "Beograd" Miroslav Saric kaže da centar raspolaže sa 9.558 mesta u 14 studentskih domova, od kojih je 1.200 predvideno za brucoše.
On naglašava da je prethodnih godina na konkurs pristizalo više od 2.200 zahteva za smeštaj, odnosno za svako mesto borila su se po dva brucoša.
"Svake godine se povecava gornja granica i sada su sigurni da ce dobiti dom samo oni koji imaju prosek 5,00. Prošle godine je donja granica za devojke bila je 4,9, a za mladice 4,76. Svake godine se ta granica pomera, jer konkurišu sve bolji studenti", rekao je Saric Tanjugu.
Ministarstvo prosvete, kako kaže, raspisalo je konkurs, a prijave kandidata trajace od 1. do 15. septembra u Studentskom domu Karaburma, a od neophodne dokumentacije kandidatima je potrebno da imaju overena svedocanstva iz srednje škole, potvrdu o prihodima po clanu domacinstva za prvih šest meseci overena u opštini i potvrdu fakulteta da je na budžetu upisao studije.
Brucoši u Beogradu uglavnom mogu da racunaju na domove Karaburmu, Patris, Penezic, Veru 2 i jedan deo u Studentskom gradu.
Pomocnik ministra prosvete Ljubiša Antonijevic kaže da u studentskim domovima širom Srbije ima 17.200 mesta za domace studente i 320 za strane studente.
Ove godine su, nastavlja on, kapaciteti povecani u odnosu na prošlu godinu jer je dogradeno jedno krilo Studentskog centra u Cacku, prošireni su kapaciteti u Leskovcu, Kraljevu, Trsteniku, a do kraja godine bice završen Studentski dom u Užicu cuje ce kapacitet biti 250 novih studentskih mesta.
"U domovima ucenika imamo kapacitete za studente, poput Kraljeva, Cacka, Svilajnca, Vranja. Imamo 800 studenata koji su u okvitru smeštajnih kapaciteta ucenickih domova. Radimo osnivanje Studentsko centra u Valjevu, jer je to veliki administrativni centar", rekao je Antonijevic Tanjugu.
Upitan šta je sa idejom da se grade privatni studentski domovi koji bi bili u sistemu države, on kaže da ta ideja još uvek nije zaživela, jer država najvecim delom participira u ceni za smeštaj studenata, dok studenti mali deo placaju.
"Ne postoji zakonska smetnja da vi osnujete privatan smeštaj , ali on nece moci da ponudi ovakvu cenu. Ucešce studenata je od 20 do 25 odsto, a sve ostako nadoknaduje država. Tržišna cena premašuje trenutnu cenu", naglasio je Antonijevic.
On kaže da student danas troškove smeštaja i ishrane u domu može da pokrije stipendijom I kreditom koju prima, a da ostatak do pune ekonomske cene od oko 25.000 dinara dotira država.
"Podrazumeva se da studenti budu dobri, sa visokim prosekom, da redovno daju ispite, te tako mogu da zadrže mesto u domu i kasnije ne moraju da vracaju kredit", naglasio je Antonijevic.
