U Tekerišu kod Loznice danas će biti obeležena 102. godišnjica Cerske bitke, u kojoj je srpska vojska izvojevala jednu od najvećih pobeda u Prvom svetskom ratu.
Cerska bitka vodena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vodene u slivu reke Jadar.
Borbe su pocele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovica ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.
Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta.
Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noci izmedu 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su teške borbe vodene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.
Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Pocorek, imale su više od 200. 000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odlicnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.
Vojska Kraljevine Srbije, ciji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karadordevic, imala je 180.000 vojnika i neviden moral.
Pobedi Srba, pored toga, doprinela je ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.
Austrougarske snage naterane su na povlacenje u noci izmedu 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.
Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je osloboden Šabac, okoncane su takozvane cerske operacije.
U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4. 500 zarobljenih oficira i vojnika.
Na srpskoj strani iz stroja je izbaceno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.
U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: "Armija je potucena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i panicnom bekstvu. Jedna potucena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici (...) Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Po nacinu vodenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proucava na najpoznatijim vojnim akademijama, ukljucujuci i americki Vest Point.
Presudnu ulogu odigrala je Druga armija, kao najznacajnija operativna grupa i njen komandant deneral Stepa Stepanovic, koji je izradio plan operativnih dejstava i u kljucnom trenutku uputio jedan puk da ovlada grebenom Cer, što je odlucilo ishod bitke.
Zbog ovih zasluga, regent Aleksandar je Stepanovicu dodelio cin vojvode.
Braneci otadžbinu i narod od austrougarske agresije, srpska vojska je pružila primer bezmerne hrabrosti i patriotizma, koji ce zauvek ostati u kolektivnoj svesti nacije.
Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije ocekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnicki odupreti velikoj sili.
Ova pobeda je tim više proslavila srpsku vojsku, jer je ujedno bila i prva saveznicka pobeda u Prvom svetskom ratu.
Pobeda Srba doprinela je održanju morala sila Antante, koje su u pocetku rata gubile bitke na svim frontovima.
Zahvaljujuci toj pobedi, Austrougarska je zakasnila s koncentracijom trupa prema ruskom frontu, što je kasnije olakšalo operacije saveznika.
