Predsednik Srsbije je ipak uveren da će naučnici pronaći motiv da se dodatno zainteresuju za taj problem.

Nikolić je, otvarajući Kongres, rekao da su promene u svetu stalne, ali da se ne dešavaju uvek na dobrobit čovečanstva, te da je upravo "takav pokušaj samoproglašene Republike Kosovo da postane članica UNESKO, a srpsku baštinu na prostoru Kosova i Methije, koja najvećim delom pripada srednjem veku, vizantijskom nasleđu srpskog naroda, mimo svih naučnih činjenica i artefakata pripiše narodu kome ne pripada".

"I što je još pogubnije, da poveri na čuvanje svetinje onima koji ih kontinuirano, decenijama ruše i skrnave", istakao je Nikolić na svečanosti i naveo da se i po izveštaju UNESCO četiri srpska manastira iz vizantijskog perioda na tom prostoru nalaze na listi ugrožene svetske kulturne baštine.
"Ugrožene od onih koji se preporučuju da je čuvaju", primetio je predsednik.

Zato je, kako je rekao, njegova dužnost i obaveza da, kao predsednik Srbije i kao čovek, podseti na ogrešenja o naučnu istinu i činjenice.

Predsednik Srbije je takođe istakao i da sve govori ne samo iz isključivo srpskog ugla, već zbog uvida u širu sliku, poučen istorijom Vizantije i njenim slomom.

Srpsko nasleđe na Kosovu i Metohoji, naglasio je, ne pripada samo jednom vremenu i samo jednoj generaciji, već pripada svima i zauvek, čovečanstvu.

Na Kosovu se, prema njegovim rečima, ne čuva samo srpska, već i evropska kultura, svetsko pamćenje, važan deo vizantijskog nasleđa čovečanstva.

Poželevši dobrodošlicu učesnicima Kongresa, Nikolić je rekao da Beograd, vizantijski Singidunum, ponosno baštini vizantijsko nasleđe, te da se u savremenim državnim simbolima Srbije, na grbu i zastavi, vizantijsko nasleđe jasno prepoznaje i čita.

On je ukazao i na ponos zbog Vizantološkog instituta SANU koji, podsetio je, višdecenijskim naučim dostignućima doprinosi vizantijskim studijama u svetu.

PRIJEM ZA VIZANTOLOGE

''Dobrodošli u Srbiju, Beograd i ovu zgradu koja na izvestan način simbolizuje Srbiju, a mi smo se potrudili da naš radni ambijent simbolizuje i našu, u prošlosti, pripadnost Vizantiji'', rekao je Nikolić na prijemu u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

On je istakao da je stalna postava freski, uglavnom iz manastira sa Kosova i Metohije, ujedno i postavka nekih fresaka koje više i ne postoje.

''Ponosni smo što se treći put održava skup vizantologa u Srbiji, na naš Vizantološki institut, na našu pripadnost, pripadnost naših predaka Vizantiji. To se kod nas prenos na svako novorođeno dete'', rekao je Nikolić i poželeo gostima uspešan rad.

On je prisutnima rekao da je uspeh okupiti ih u Beogradu, dodajući da, pošto naša država u poslednje vreme niže uspehe, i ovaj kongres ubraja u taj uspeh.

Akademik i predsednik srpskog nacionalnog komiteta za vizantologiju, Ljubomir Maksimović, je izrazio zahvalnost Nikoliću zato što se prihvatio pokroviteljstva kongresa.

Navodeći da je drugi, ravnopravan, pokrovitelj UNESCO, on je istakao da su tako uspeli da ostvare nameru koju su imali od početka - da blagonaklonošću te dve institucije dobiju podršku za poduhvat koji nije mali.

On je predsedniku Nikoliću uručio ediciju od osam maraka posvećenih kongresu koje je štampala srpska pošta.

Predsednik Srbije prisustvovaće sutra ceremoniji svečanog otvaranja 23. međunarodnog kongresa vizantoloških studija.

Tom prilikom Nikolić će se obratiti prisutnima i svečano otvoriti kongres koji se održava u zgradi Filološkog fakulteta u Beogradu.