Od ove droge u Evropi je umrlo već 29 ljudi, a stigla je i u naše okruženje - u Sloveniji su zabeleženi prvi slučajevi. U Srbiji još nema poznatih slučajeva upotrebe ovog narkotika.
Kako je za Mondo rečeno u srpskim zdravstvenim institucijama koje se bave problemom narkomanije, u našoj zemlji nisu zabeleženi slučajevi smrti od ove nove vrste droge, ali je svakako i Srbija izložena riziku.
"Frka" u celom regionu digla se pošto je droga nedavno otkrivena u Celju, Mariboru i Novom Mestu. Hrvatski mediji navode da u toj zemlji nije bilo zaplena ovog opasnog narkotika, ali ne isključuju mogućnost da ga već ima na tlu te zemlje.
Priču o opasnosti od "crne mambe" podgrejala je Evropska komisija, koja je prošle nedelje zatražila zabranu ove supstance u celoj Evropskoj uniji. Do nedavno ova supstanca nije ni nazivana drogom i mogla je legalno da se kupuje u kofi šopovima i prodavnicama duvana.
Međutim, baš prošle nedelje, ova psihoaktivna supstanca, pod medicinskom nazivom MDMB-CHMICA, koja se na ulici naziva i “crna mamba”, stavljena je na listu sistema za rano upozoravanje na nove droge, što omogućava zakonske korake protiv osoba kod kojih bude pronađena.
Supstanca se prodaje kao biljna mešavina ili pasta crne boje. Unosi se u organizam pušenjem cigareta, kao i kanabis.
Pogledajte prilog BBC-a o upotrebi ovog narkotika:
U pitanju je zapravo sintetički kanabinoid koji je prvi put otkriven u Poljskoj u biljnoj mešavini "Mocart". Ova mešavina dovela je do velikog broja trovanja u 2015. godini. Posebno je opasna upotreba ove droge u kombinaciji sa alkoholom.
U EU se pojavila 2014. godine, a do sada je otkrivena u 19 zemalja članica. Zabeleženo je ukupno 29 smrtnih slučajeva i 42 slučajeva akutnog trovanja povezanih s tom supstancom, a u više se izveštaja se navodi i mogućnost da njeno uzimanje uzrokuje nasilno i agresivno ponašanje.
Živote je odnela u Nemačkoj (pet), Mađarskoj (tri), Poljskoj (jedan), Švedskoj (devet), Velikoj Britaniji (10), i Norveškoj (jedan).
Evo kako izgledaju osobe pod uticajem ove supstance:
Broj, vrste i dostupnost opasnih novih droga u Evropi sve su veći, a države članice same se ne mogu boriti s tim problemom pa EK nastoji zajedničkim naporom da što efikasnije suzbije pretnju novih psihoaktivnih supstanci u Evropi.
Zbog toga su pojednostavnili i ubrzali postupke prikupljanja podataka i procene rizika novih psihoaktivnih supstanci.
Stručnjaci objašnjavaju da zapravo nije reč o novoj, već o trenutno aktuelnoj drogi i zato je važno zakonski što brže reagovati.
