U Malu Krsnu po "lek za sve" (FOTO, VIDEO)

Od 1999. kada je Najdan Rakić uzeo kofu bele boje i četkom nasred puta napravio krug, jedna ulica, ali i cela Mala Krsna postali su poznati u celoj Srbiji. Posetili smo ovo mesto za koje kažu da ima najjače "pozitivno zračenje na svetu".

"Suva Banja - Mala Krsna, jacine 10 atara,

krug biološke devijantne kreacije - precnik 7 metara

Biopozitivno zracenje je struja specificne biostrukture koja potice iz centra zemlje i prostire se tri kilometra iznad njene površine i deluje na revitalizaciju odbrambenog sistema coveka (pojacava imunitet) obnavljajuci imuno agente koji ubrzavaju oporavak i dovode do izlecenja".

Deo uputstva kome se stajanje u krugu ne preporucuje nismo do kraja uspeli da procitamo zbog velike mrlje i izbrisanih slova...

"Nije za ljude sa pejsmejkerom, žene u menstrualnom ciklusu, ali to za decu nisam ni ja uspeo da procitam", dobacuje mi ljubazni gospodin, koji je sa porodicom, kada smo stigli vec stajao u krugu.

Došli su, kaže njegova supruga, iz Novog Sada, na proputovanju ka Srebrnom jezeru. Bila je tu pre tri godine i od tada planira ovaj dolazak.

"Uopšte danas nisam prepoznala da je to to. Pre tri godine sve je bilo kao velika pijaca, prodavali su se suveniri, prirucnici. Radio je i restoran i prodavnica. Samo su stizali autobusi, bilo je puno dece i beba. Svi su bili sa razlicitim zdravstvenim problemima i cekalo se u redovima da se stane u krug", objašnjava nam ova Novosadanka, koja je tu sa suprugom i odraslim sinom.

"Ali ne vredi jednom da se dode, u krugu se stoji po pola sata, a u prirucniku piše da mora tri do pet dana uzastopce da se dolazi i da se ponovi posle šest meseci", upucuje nas gospoda.

Stojim u krugu s njima i ne osecam baš ništa. Pitam šta oni osecaju:

"Evo, ja sada u kolenima osecam toplotu, a muž oseca trnce, ali u prednjem delu tabana" i tu se u pricu ukljucuje i muž:

"Osecam trnce u prstima, ali još ne u petama. Inace, imam problema s nogama...Da li je to tako ili je sve 'psihološki' ne znam, možda je i 'pihološki': nešto ocekuješ i onda to osecaš. Ali, ipak, to je neko istraživao, nije to obeleženo tek tako, treba ispoštovati".

I sin onda pocinje svoju pricu - nije mu prvi put da stoji u krugu, sa društvom je, na predlog majke bio tu pre dve godine. "Dolazio sam dva puta za sedam dana, i u nogama sam osetio poboljšanje. Igram folklor i dosta mi je pomoglo. Bilo je tada dosta ljudi koji su i ranije tu dolazili i svi su osetili poboljšanja, a svi imaju razlicite boljke".

Ipak, da Novosadani koji smo sreli nisu baš sto posto sigurni u isceliteljske moci ovog mesta, dokazuje nam recenica gospode majke: "Ako je tako, onda u ovom selu treba da su svi zdravi ljudi".

Nije našim sagovornicima ni isteklo preporuceno vreme stajanja od pola sata, kad se pojavila još jedna baka, koju je cerka do kruga dovezla iz obližnjeg sela.

Baka Olga jedina je od svih koje smo na ovom mestu zatekli htela da se fotografiše i javno predstavi. Ne smeta joj kaže, jer je apsolutno sigurna u lekovita dejstva "Najdanovog kruga" koji redovno posecuje vec deset godina. Gazi osamdeset i neku i ne krije tužnu životnu pricu. Sin joj je, kaže poginuo na ratištu i od tad su poceli njeni zdravstveni problemi. "Kako mogu posle toga da živim i da mi je dobar organizam?", pita baka, koja je još u crnoj odeci...

Trajale su dugo, kaže njene muke, pila je bensedin osam godina, ali je i dalje osecala žestok bol u stomaku i ledima. Onda je pocela da iz susednog sela Vranovo dolazi uMaluKrsnu i od tada je, kaže, zdrava kao dren.

"Ni naocare ne nosim, a to je sve zbog ovog iksa u krugu. On ti je za oci, ali nemoj stalno da gledaš u njega, malo pogledaj, pa digni pogled", objašnjava mi baka Olga.

Onda stavlja i flašicu vode u krug. Pitam zašto. "Pa tako dobije magnezijum", otkriva mi sve tajne baka Olga i još mi objašnjava da sam ga "preterala" jer stojim u krugu više od pola sata. "Izlazi, ne valja duže. Sad si se sva namagnetisala", brine se baka Olga i predlaže mi sledeci eksperiment:

Kolega dobacuje: "Što ne ponese kašike i viljuške, pa njih da sad staviš". Kajem se i sama. "I visak je trebalo da kupim, ali sad je gotovo".

Stiže u meduvremenu još zaljubljenika u Najdanovo "cudo"...

Bracni par iz Zemuna, vitalni sedamdesetogodišnjaci. Ne žele da budu snimljeni, ali su veoma raspoloženi za pricu i potkovani znanjem i iskustvom o ovom fenomenu. Poznavali su i pokojnog deda Najdana i cesto s njim razgovarali.

"Deda Najdan nikome nije dinara uzeo, ni sto grama kafe. Bili smo ovde kad mu se od gužve nije moglo prici po dva sata. Ja sam pricao s njim kad je bio živ, rekao mi je da ima pomoci za moje boljke i objasnio da se tek 28 dana posle boravka ovde u organizmu dešavaju te promene...Bio sam u Jasenovcu kao dete i imao sam brojnih zdravstvenih problema", objašnjava nam ovaj Zemunac koji nikada nije odustao od terapije Najdanovim krugom.

I on i supruga zrace energijom, deluju zdravo, vitko i cilo, ali i imaju ne baš klasican pogled na svet:

"Zracenje koje se ovde oslobada ide tri kilometra u nebo i jedino mogu da ga vide ptice, pomocu njega se i orjentišu pri seobama. Pored toga, da li znate da mi na ovom svetu nismo sami i da su ovde pored nas sada neka druga bica nevidljiva našem oku. Mi smo samo pcele za neka veca bica koja su nam potpuno nepojmljiva", objašnjava mi blagonakloni gospodin iz Zemuna.

Pitam ga ima li neki konkretan dokaz da mu je višegodišnji dolazak pomogao. Kaže da je vec prvi put osetio boljitak, kada je posle samo jednog stajanja prestao višegodišinji problem - krvarenja desni. Ali, prepricava nam i druga cuda koja je, kaže, svojim ocima video:

"Žena je operisala debelo crevo i došla je ovde šest meseci posle operacije. Još je krvarila posle operacije. Prvi dan kad je došla ovde prestala su krvarenja. Secam se i mlade devojke koju su ovde na štakama dovele dve žene: lepa, mlada cura, ljuljala se jadna na štakama. Cetvrti dan kad smo je sreli, nismo mogli da je prepoznamo. Prelepa devojka stajala je ovde bez štaka, samo sa štapom u ruci", priseca se Zemunac uz pomoc supruge.

Stradala je u saobracajnoj nesreci i pred svima rekla: "Da sam znala za ovo ranije, a ne jedna operacija, druga operacija. Štap je, kazala je, samo nosila jer se nije još oslobodila straha"...

I tako, prica po prica, ostadoh ja u krugu više od sat vremena. I pas koji je sa nama bio tu i ležao kao da je znao kad mu "istice vreme". Nije kao ja "prevršio svaku meru". Kad prode 28 dana i ako uocim neke promene u organizmu - javljam. Za sada je, da kucnem u drvo, sve u redu.

Po izlasku iz kruga jurimo meštane da saznamo da li i oni koriste ovo "cudo" i kakvi su efekti.

Anketa neuspela: niko od njih ne stoji u krugu. Ne veruju ni u šta od ovde navedenog. Žena na biciklu srednih godina predamnom pravi veliki krug rukom i pokazuje na nekoliko kuca u okolini: "Vidiš, svi ovi ovde su pomrli od raka. Da neceg ima, ne bi tako bilo. Sve je to sugestija, cista sugestija", kaže meštanka.

Pomešanih utisaka krecemo sa ovog ipak cudesnog mesta...Stižem u Beograd i sa prijateljicom, lekarkom, pricam o svemu. Kaže mi da cela prica "nije bez veze". "Autosugestija pomaže i zbog nje je dosta ljudi ozdravilo", kaže...Njoj bar mogu zasigurno da verujem, a vi?