Do samo pre dve-tri godine u selo, nadomak Požarevca, slivale su se reke ljudi, autobusima su dovozili grupe koje su satima čekale da uđuu Najdanov "čarobni krug". Ovih dana sve izgleda malo drugačije, ali krug još radi - za istinske poštovaoce...

Ako nikada niste čuli za ovaj fenomen - radi se o pozitivnom ili biozračenju, koje navodno dobro deluje na sve bolesti, jer utiče na imunitet ljudi, ako se dovoljno dugo stoji u krugu.

Bez problema smo pronašli TO mesto. Svi meštani znaju gde je "Najdanov krug" i rado će vas do njega uputiti. Ipak, nikog od njih nismo zatekli u krugu, već samo pridošlice, koje se godinama tu vraćaju i tvrde da im mnogo pomaže.

"Skrenite levo, pa onda desno. Videćete, to je pored jedne zatvorene prodavnice", pokaza nam prvi meštanin kog smo sreli u selu. I zaista, zatvorena prodavnica je dobar orjentir, ali i podsetnik na vremena kada su ovde dnevno dolazile stotine ljudi. O tome govore i veliki javni toalet u susednom dvorištu, relikvije okačene o zidove kućice tik uz krug, kutija za priloge i od kiše jedva čitljivo uputstvo na kom piše:


"Suva Banja - Mala Krsna, jačine 10 atara,

krug biološke devijantne kreacije - prečnik 7 metara

Biopozitivno zračenje je struja specifične biostrukture koja potiče iz centra zemlje i prostire se tri kilometra iznad njene površine i deluje na revitalizaciju odbrambenog sistema čoveka (pojačava imunitet) obnavljajući imuno agente koji ubrzavaju oporavak i dovode do izlečenja".

Deo uputstva kome se stajanje u krugu ne preporučuje nismo do kraja uspeli da pročitamo zbog velike mrlje i izbrisanih slova...

"Nije za ljude sa pejsmejkerom, žene u menstrualnom ciklusu, ali to za decu nisam ni ja uspeo da pročitam", dobacuje mi ljubazni gospodin, koji je sa porodicom, kada smo stigli već stajao u krugu.

undefined najdanovi krugovi


Došli su, kaže njegova supruga, iz Novog Sada, na proputovanju ka Srebrnom jezeru. Bila je tu pre tri godine i od tada planira ovaj dolazak.



"Uopšte danas nisam prepoznala da je to to. Pre tri godine sve je bilo kao velika pijaca, prodavali su se suveniri, priručnici. Radio je i restoran i prodavnica. Samo su stizali autobusi, bilo je puno dece i beba. Svi su bili sa različitim zdravstvenim problemima i čekalo se u redovima da se stane u krug", objašnjava nam ova Novosađanka, koja je tu sa suprugom i odraslim sinom.

"Ali ne vredi jednom da se dođe, u krugu se stoji po pola sata, a u priručniku piše da mora tri do pet dana uzastopce da se dolazi i da se ponovi posle šest meseci", upućuje nas gospođa.

Stojim u krugu s njima i ne osećam baš ništa. Pitam šta oni osećaju:

"Evo, ja sada u kolenima osećam toplotu, a muž oseća trnce, ali u prednjem delu tabana" i tu se u priču uključuje i muž:

"Osećam trnce u prstima, ali još ne u petama. Inače, imam problema s nogama...Da li je to tako ili je sve 'psihološki' ne znam, možda je i 'pihološki': nešto očekuješ i onda to osećaš. Ali, ipak, to je neko istraživao, nije to obeleženo tek tako, treba ispoštovati".

I sin onda počinje svoju priču - nije mu prvi put da stoji u krugu, sa društvom je, na predlog majke bio tu pre dve godine. "Dolazio sam dva puta za sedam dana, i u nogama sam osetio poboljšanje. Igram folklor i dosta mi je pomoglo. Bilo je tada dosta ljudi koji su i ranije tu dolazili i svi su osetili poboljšanja, a svi imaju različite boljke".

Ipak, da Novosađani koji smo sreli nisu baš sto posto sigurni u isceliteljske moći ovog mesta, dokazuje nam rečenica gospođe majke: "Ako je tako, onda u ovom selu treba da su svi zdravi ljudi".



Nije našim sagovornicima ni isteklo preporučeno vreme stajanja od pola sata, kad se pojavila još jedna baka, koju je ćerka do kruga dovezla iz obližnjeg sela.

Baka Olga jedina je od svih koje smo na ovom mestu zatekli htela da se fotografiše i javno predstavi. Ne smeta joj kaže, jer je apsolutno sigurna u lekovita dejstva "Najdanovog kruga" koji redovno posećuje već deset godina. Gazi osamdeset i neku i ne krije tužnu životnu priču. Sin joj je, kaže poginuo na ratištu i od tad su počeli njeni zdravstveni problemi. "Kako mogu posle toga da živim i da mi je dobar organizam?", pita baka, koja je još u crnoj odeći...

Trajale su dugo, kaže njene muke, pila je bensedin osam godina, ali je i dalje osećala žestok bol u stomaku i leđima. Onda je počela da iz susednog sela Vranovo dolazi uMaluKrsnu i od tada je, kaže, zdrava kao dren.

"Ni naočare ne nosim, a to je sve zbog ovog iksa u krugu. On ti je za oči, ali nemoj stalno da gledaš u njega, malo pogledaj, pa digni pogled", objašnjava mi baka Olga.

Onda stavlja i flašicu vode u krug. Pitam zašto. "Pa tako dobije magnezijum", otkriva mi sve tajne baka Olga i još mi objašnjava da sam ga "preterala" jer stojim u krugu više od pola sata. "Izlazi, ne valja duže. Sad si se sva namagnetisala", brine se baka Olga i predlaže mi sledeći eksperiment:


Kolega dobacuje: "Što ne ponese kašike i viljuške, pa njih da sad staviš". Kajem se i sama. "I visak je trebalo da kupim, ali sad je gotovo".

Stiže u međuvremenu još zaljubljenika u Najdanovo "čudo"...

Bračni par iz Zemuna, vitalni sedamdesetogodišnjaci. Ne žele da budu snimljeni, ali su veoma raspoloženi za priču i potkovani znanjem i iskustvom o ovom fenomenu. Poznavali su i pokojnog deda Najdana i često s njim razgovarali.


"Deda Najdan nikome nije dinara uzeo, ni sto grama kafe. Bili smo ovde kad mu se od gužve nije moglo prići po dva sata. Ja sam pričao s njim kad je bio živ, rekao mi je da ima pomoći za moje boljke i objasnio da se tek 28 dana posle boravka ovde u organizmu dešavaju te promene...Bio sam u Jasenovcu kao dete i imao sam brojnih zdravstvenih problema", objašnjava nam ovaj Zemunac koji nikada nije odustao od terapije Najdanovim krugom.

I on i supruga zrače energijom, deluju zdravo, vitko i čilo, ali i imaju ne baš klasičan pogled na svet:

"Zračenje koje se ovde oslobađa ide tri kilometra u nebo i jedino mogu da ga vide ptice, pomoću njega se i orjentišu pri seobama. Pored toga, da li znate da mi na ovom svetu nismo sami i da su ovde pored nas sada neka druga bića nevidljiva našem oku. Mi smo samo pčele za neka veća bića koja su nam potpuno nepojmljiva", objašnjava mi blagonakloni gospodin iz Zemuna.

Pitam ga ima li neki konkretan dokaz da mu je višegodišnji dolazak pomogao. Kaže da je već prvi put osetio boljitak, kada je posle samo jednog stajanja prestao višegodišinji problem - krvarenja desni. Ali, prepričava nam i druga čuda koja je, kaže, svojim očima video:



"Žena je operisala debelo crevo i došla je ovde šest meseci posle operacije. Još je krvarila posle operacije. Prvi dan kad je došla ovde prestala su krvarenja. Sećam se i mlade devojke koju su ovde na štakama dovele dve žene: lepa, mlada cura, ljuljala se jadna na štakama. Četvrti dan kad smo je sreli, nismo mogli da je prepoznamo. Prelepa devojka stajala je ovde bez štaka, samo sa štapom u ruci", priseća se Zemunac uz pomoć supruge.


Stradala je u saobraćajnoj nesreći i pred svima rekla: "Da sam znala za ovo ranije, a ne jedna operacija, druga operacija. Štap je, kazala je, samo nosila jer se nije još oslobodila straha"...

I tako, priča po priča, ostadoh ja u krugu više od sat vremena. I pas koji je sa nama bio tu i ležao kao da je znao kad mu "ističe vreme". Nije kao ja "prevršio svaku meru". Kad prođe 28 dana i ako uočim neke promene u organizmu - javljam. Za sada je, da kucnem u drvo, sve u redu.

Po izlasku iz kruga jurimo meštane da saznamo da li i oni koriste ovo "čudo" i kakvi su efekti.

Anketa neuspela: niko od njih ne stoji u krugu. Ne veruju ni u šta od ovde navedenog. Žena na biciklu srednih godina predamnom pravi veliki krug rukom i pokazuje na nekoliko kuća u okolini: "Vidiš, svi ovi ovde su pomrli od raka. Da nečeg ima, ne bi tako bilo. Sve je to sugestija, čista sugestija", kaže meštanka.

Pomešanih utisaka krećemo sa ovog ipak čudesnog mesta...Stižem u Beograd i sa prijateljicom, lekarkom, pričam o svemu. Kaže mi da cela priča "nije bez veze". "Autosugestija pomaže i zbog nje je dosta ljudi ozdravilo", kaže...Njoj bar mogu zasigurno da verujem, a vi?