MMF bi mogao da tokom narednih nekoliko godina, u cilju sopstvene finansijske konsolidacije, proda 12 odsto vlastitih rezervi zlata, u vrednosti 95,2 milijarde dolara.
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je prodaju 403,3 tone zlata iz rezervi te finanasijske institucije da bi finansirao projektovani budžetski manjak od 400 miliona dolara u naredne dve do tri godine.
Kako je prenela agencija DPA iz Vašingtona, MMF bi, prema tom planu, mogao da tokom narednih nekoliko godina, u cilju sopstvene finansijske konsolidacije, proda 12 odsto vlastitih rezervi zlata, u vrednosti 95,2 milijarde dolara, prema važećoj tržišnoj ceni od 20. februara ove godne.
Analitičari navode da je MMF zapao poslednjih godina u sve očitiju finansijsku krizu, jer zajmovi više ne donose dobit kao ranije. Prihodi od kamata na prethodno odobrene kredite su oštro smanjeni.
Mnoge siromašne ili zemlje s ekonomijom u naglom razvoju radije, kako priznaju i funkcioneri Fonda, koriste vlastita finansijska sredstva, ili uzimaju zajmove od drugih institucija.
Kina, Rusija, Brazil i još neke zemlje koje su u prošlosti bile značajni klijenti MMF-a sada ne samo što više ne pozajmljuju od Fonda, već su i same postale, zahvaljujući velikim deviznim prilivima od spoljne trgovine, veoma jaki kreditori na međunarodnom finansijskom tržištu.
Čak i neke manje zemlje, među kojima je od lane i Srbija, ekspresno su otplatile dug MMF-u i odbile zaključivanje novih aranažmana o saradnji sa tom organizacijom.
Rukovodstvo Fonda je juče, u okviru mera za konsolidaciju vlastitih finansija, odobrilo ne samo prodaju zlata iz rezervi, već i mere unutrašnje štednje i diversifikaciju budućih finansijskih plasmana.
Prihod od navedene prodaje zlata trebalo bi, kako se navodi u saopštenju Fonda, da se iskoristi za kupovinu vladinih i korporacijskih obveznica koje sada donose maksimalnu tržišnu dobit.
Direktor MMF-a Dominik Stros-Kan je, komentarišući odluku o prodaji zlata, izjavio da su članice Fonda na taj način "preduzele fundamentalan korak da bi omogućile instituciji da ostane nezavisna, uspešna i dinamična međunarodna organizacija". "Saglasili smo se da zamenimo zastareo i neodrživ model prihoda modernim i više predvidljivim modelom, koji je u skladu sa praksom drugih međunarodnih finansijskih institucija", objasnio je čelnik MMF-a.
Stros-Kan, koji je na najvišu funkciju u MMF-u izabran u oktobru minule godine, takođe je najavio da će Fond tokom naredne tri godine, na ime smanjenih troškova poslovanja, uštedeti sto miliona dolara.
Prodaja zlata iz rezervi MMF-a trebalo da dobije odobrenje američkog Kongresa i većine među 185 članica, saopšteno je iz vašingtonskog sedišta Fonda.
MMF je osnovan 1945. godine sa zadatkom da unapredi međunarodnu monetarnu saradnju, valutnu stabilnost i razne vrste deviznih aranžmana među njegovim članicama.
Članstvo Fonda je, tokom 63 godine postojanja, uvećano više od 3,5 puta, a najveći broj novih članica pojavio se od 1950. do 1970. godine, u periodu kada su mnoge kolonije u Africi i Aziji dobile status međunarodno priznatnih država.
(Tanjug)
Kako je prenela agencija DPA iz Vašingtona, MMF bi, prema tom planu, mogao da tokom narednih nekoliko godina, u cilju sopstvene finansijske konsolidacije, proda 12 odsto vlastitih rezervi zlata, u vrednosti 95,2 milijarde dolara, prema važećoj tržišnoj ceni od 20. februara ove godne.
Analitičari navode da je MMF zapao poslednjih godina u sve očitiju finansijsku krizu, jer zajmovi više ne donose dobit kao ranije. Prihodi od kamata na prethodno odobrene kredite su oštro smanjeni.
Mnoge siromašne ili zemlje s ekonomijom u naglom razvoju radije, kako priznaju i funkcioneri Fonda, koriste vlastita finansijska sredstva, ili uzimaju zajmove od drugih institucija.
Kina, Rusija, Brazil i još neke zemlje koje su u prošlosti bile značajni klijenti MMF-a sada ne samo što više ne pozajmljuju od Fonda, već su i same postale, zahvaljujući velikim deviznim prilivima od spoljne trgovine, veoma jaki kreditori na međunarodnom finansijskom tržištu.
Čak i neke manje zemlje, među kojima je od lane i Srbija, ekspresno su otplatile dug MMF-u i odbile zaključivanje novih aranažmana o saradnji sa tom organizacijom.
Rukovodstvo Fonda je juče, u okviru mera za konsolidaciju vlastitih finansija, odobrilo ne samo prodaju zlata iz rezervi, već i mere unutrašnje štednje i diversifikaciju budućih finansijskih plasmana.
Prihod od navedene prodaje zlata trebalo bi, kako se navodi u saopštenju Fonda, da se iskoristi za kupovinu vladinih i korporacijskih obveznica koje sada donose maksimalnu tržišnu dobit.
Direktor MMF-a Dominik Stros-Kan je, komentarišući odluku o prodaji zlata, izjavio da su članice Fonda na taj način "preduzele fundamentalan korak da bi omogućile instituciji da ostane nezavisna, uspešna i dinamična međunarodna organizacija". "Saglasili smo se da zamenimo zastareo i neodrživ model prihoda modernim i više predvidljivim modelom, koji je u skladu sa praksom drugih međunarodnih finansijskih institucija", objasnio je čelnik MMF-a.
Stros-Kan, koji je na najvišu funkciju u MMF-u izabran u oktobru minule godine, takođe je najavio da će Fond tokom naredne tri godine, na ime smanjenih troškova poslovanja, uštedeti sto miliona dolara.
Prodaja zlata iz rezervi MMF-a trebalo da dobije odobrenje američkog Kongresa i većine među 185 članica, saopšteno je iz vašingtonskog sedišta Fonda.
MMF je osnovan 1945. godine sa zadatkom da unapredi međunarodnu monetarnu saradnju, valutnu stabilnost i razne vrste deviznih aranžmana među njegovim članicama.
Članstvo Fonda je, tokom 63 godine postojanja, uvećano više od 3,5 puta, a najveći broj novih članica pojavio se od 1950. do 1970. godine, u periodu kada su mnoge kolonije u Africi i Aziji dobile status međunarodno priznatnih država.
(Tanjug)
