Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je prodaju 403,3 tone zlata iz rezervi te finanasijske institucije da bi finansirao projektovani budžetski manjak od 400 miliona dolara u naredne dve do tri godine.
Kako je prenela agencija DPA iz Vašingtona, MMF bi, prema tom planu, mogao da tokom narednih nekoliko godina, u cilju sopstvene finansijske konsolidacije, proda 12 odsto vlastitih rezervi zlata, u vrednosti 95,2 milijarde dolara, prema važećoj tržišnoj ceni od 20. februara ove godne.
Analitičari navode da je MMF zapao poslednjih godina u sve očitiju finansijsku krizu, jer zajmovi više ne donose dobit kao ranije. Prihodi od kamata na prethodno odobrene kredite su oštro smanjeni.
Mnoge siromašne ili zemlje s ekonomijom u naglom razvoju radije, kako priznaju i funkcioneri Fonda, koriste vlastita finansijska sredstva, ili uzimaju zajmove od drugih institucija.
Kina, Rusija, Brazil i još neke zemlje koje su u prošlosti bile značajni klijenti MMF-a sada ne samo što više ne pozajmljuju od Fonda, već su i same postale, zahvaljujući velikim deviznim prilivima od spoljne trgovine, veoma jaki kreditori na međunarodnom finansijskom tržištu.
Čak i neke manje zemlje, među kojima je od lane i Srbija, ekspresno su otplatile dug MMF-u i odbile zaključivanje novih aranažmana o saradnji sa tom organizacijom.
Rukovodstvo Fonda je juče, u okviru mera za konsolidaciju vlastitih finansija, odobrilo ne samo prodaju zlata iz rezervi, već i mere unutrašnje štednje i diversifikaciju budućih finansijskih plasmana.
Prihod od navedene prodaje zlata trebalo bi, kako se navodi u saopštenju Fonda, da se iskoristi za kupovinu vladinih i korporacijskih obveznica koje sada donose maksimalnu tržišnu dobit.
Direktor MMF-a Dominik Stros-Kan je, komentarišući odluku o prodaji zlata, izjavio da su članice Fonda na taj način "preduzele fundamentalan korak da bi omogućile instituciji da ostane nezavisna, uspešna i dinamična međunarodna organizacija". "Saglasili smo se da zamenimo zastareo i neodrživ model prihoda modernim i više predvidljivim modelom, koji je u skladu sa praksom drugih međunarodnih finansijskih institucija", objasnio je čelnik MMF-a.
Stros-Kan, koji je na najvišu funkciju u MMF-u izabran u oktobru minule godine, takođe je najavio da će Fond tokom naredne tri godine, na ime smanjenih troškova poslovanja, uštedeti sto miliona dolara.
Prodaja zlata iz rezervi MMF-a trebalo da dobije odobrenje američkog Kongresa i većine među 185 članica, saopšteno je iz vašingtonskog sedišta Fonda.
MMF je osnovan 1945. godine sa zadatkom da unapredi međunarodnu monetarnu saradnju, valutnu stabilnost i razne vrste deviznih aranžmana među njegovim članicama.
Članstvo Fonda je, tokom 63 godine postojanja, uvećano više od 3,5 puta, a najveći broj novih članica pojavio se od 1950. do 1970. godine, u periodu kada su mnoge kolonije u Africi i Aziji dobile status međunarodno priznatnih država.
(Tanjug)
Kako je prenela agencija DPA iz Vašingtona, MMF bi, prema tom planu, mogao da tokom narednih nekoliko godina, u cilju sopstvene finansijske konsolidacije, proda 12 odsto vlastitih rezervi zlata, u vrednosti 95,2 milijarde dolara, prema važećoj tržišnoj ceni od 20. februara ove godne.
Analitičari navode da je MMF zapao poslednjih godina u sve očitiju finansijsku krizu, jer zajmovi više ne donose dobit kao ranije. Prihodi od kamata na prethodno odobrene kredite su oštro smanjeni.
Mnoge siromašne ili zemlje s ekonomijom u naglom razvoju radije, kako priznaju i funkcioneri Fonda, koriste vlastita finansijska sredstva, ili uzimaju zajmove od drugih institucija.
Kina, Rusija, Brazil i još neke zemlje koje su u prošlosti bile značajni klijenti MMF-a sada ne samo što više ne pozajmljuju od Fonda, već su i same postale, zahvaljujući velikim deviznim prilivima od spoljne trgovine, veoma jaki kreditori na međunarodnom finansijskom tržištu.
Čak i neke manje zemlje, među kojima je od lane i Srbija, ekspresno su otplatile dug MMF-u i odbile zaključivanje novih aranažmana o saradnji sa tom organizacijom.
Rukovodstvo Fonda je juče, u okviru mera za konsolidaciju vlastitih finansija, odobrilo ne samo prodaju zlata iz rezervi, već i mere unutrašnje štednje i diversifikaciju budućih finansijskih plasmana.
Prihod od navedene prodaje zlata trebalo bi, kako se navodi u saopštenju Fonda, da se iskoristi za kupovinu vladinih i korporacijskih obveznica koje sada donose maksimalnu tržišnu dobit.
Direktor MMF-a Dominik Stros-Kan je, komentarišući odluku o prodaji zlata, izjavio da su članice Fonda na taj način "preduzele fundamentalan korak da bi omogućile instituciji da ostane nezavisna, uspešna i dinamična međunarodna organizacija". "Saglasili smo se da zamenimo zastareo i neodrživ model prihoda modernim i više predvidljivim modelom, koji je u skladu sa praksom drugih međunarodnih finansijskih institucija", objasnio je čelnik MMF-a.
Stros-Kan, koji je na najvišu funkciju u MMF-u izabran u oktobru minule godine, takođe je najavio da će Fond tokom naredne tri godine, na ime smanjenih troškova poslovanja, uštedeti sto miliona dolara.
Prodaja zlata iz rezervi MMF-a trebalo da dobije odobrenje američkog Kongresa i većine među 185 članica, saopšteno je iz vašingtonskog sedišta Fonda.
MMF je osnovan 1945. godine sa zadatkom da unapredi međunarodnu monetarnu saradnju, valutnu stabilnost i razne vrste deviznih aranžmana među njegovim članicama.
Članstvo Fonda je, tokom 63 godine postojanja, uvećano više od 3,5 puta, a najveći broj novih članica pojavio se od 1950. do 1970. godine, u periodu kada su mnoge kolonije u Africi i Aziji dobile status međunarodno priznatnih država.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
